„Телеком Србија“ је уз НИС и ЕПС сигурно највреднија српска фирма. Управо предстоји приватизација ове компанија око које годинама копља ломе и стручњаци и лаици, и власт и опозиција. То је фирма присутна у свакој кући, а од појаве мобилне телефоније и таблета и у сваком оку и увету наших људи. О свему томе разговарали смо са Предрагом Ћулибрком, генералним директором „Телекома Србија“.

Шта је са увођењем електронског банкарства. То подразумева да имате и своју Дунав банку?

„Телеком Србија” је сада у фази припреме понуде за преузимање мањинских акција и наше улагање у ту банку биће више од 10 милиона евра. Тренутно смо стекли око 56 одсто акција Дунав банке. На банкарском тржишту Дунав банка била је вероватно идеална банка за нас по својим капацитетима. Ми заиста кроз банку желимо да лансирамо нове банкарске услуге и пакете у синергији са оним што „Телеком Србија” већ ради.

Приходи од традиционалних сервиса као што су СМС и говор у читавој Европи и свету падају, користе се разне апликације интернета, скајп, вајбер… Сви телеком оператори и мобилни оператори у свету окренути су ка тражењу нових извора прихода. Један су управо банкарске и финансијске услуге.

Проучавали смо све и сви модели су, обрни-окрени, ишли наруку банака или глобалних компанија као што су „Мастер” и „Виза”.

Није случајно ни то што се наша конкуренција окренула банкарском тржишту и мислим да улазак „Телекома Србија” на ово тржиште може само да буде добар за грађане. „Телеком” свој рачун испоставља у готово сваку кућу, у сваки стан у Србији, и зато никако не треба занемаривати наше познавање корисника, њиховог понашања. Суштина размишљања свих оператора данас јесте – како монетизовати то знање о историји понашања корисника. Ту је сада кључ. Ко то буде умео да адекватно валоризује, искористи, уновчи, тај ће успети, ко не буде – неће.

Монетизација тих знања о корисницима не може да се реализује кроз ове пакете који садрже само говор и поруке, минуте и поруке. Ту мора да се прошири палета услуга. Заиста мислимо да у синергији Дунав банке и Дунав осигурања, који је и даље остао знатан акционар у банци, и „Телекома Србије” у наредним годинама можемо да направимо изузетно респектабилну компанију. Верујем да ће и у процесу приватизације „Телекома Србија” поседовање већинског власништва у Дунав банци бити цењено као плус, а не као минус.

Моје мишљење јесте да је снага „Телекома Србија” неупоредиво већа и да овакву снагу заиста нико не поседује, јер смо готово у свакој кући.

И сада то треба искористити, надоградити, пре него што то тржиште изгуби.

Акционари „Телекома Србије” су Влада Србије 58 одсто, запослени и бивши запослени око седам одсто и грађани Србије око 15 одсто. То је 80 одсто власништва.Колике су дивиденде?

Од 22. јануара исплаћујемо дивиденде. Укупно 10.487.000.000 динара. Од тога, у складу са власничким уделом, 7,6 милијарди динара исплаћено је држави, а остатак иде осталим акционарима.

Држави 7,6 милијарди динара, а колико остаје грађанима?

Укупно се исплаћује нешто више од 11 динара по акцији, тачније 11,12. Ако знамо да грађани имају по 31 акцију – то је 350 динара, док ће запослени и бивши запослени, којих има четрдесетак хиљада, добити у просеку 15.000 динара. Држава ће укупно добити око осам милијарди, јер на оних 7,6 милијарди њој припада и порез од малих акционара. Пензионери који имају пун стаж у „Телекому” добиће 25.000–30.000 динара, што је за њих 13. пензија.

(Политика)

Ознаке: дивиденде, Дунав банка, Телеком