Прочитај ми чланакПрема процени Републичког завода за статистику, минималну зараду од 22.620 динара прима између 300 и 350 хиљада запослених.
Многи запослени на црно примају мање и од ове суме, не добијају оно што зараде или их плаћају са закашњењем.
Закон о раду прецизира да се о минималној заради договарају социјални партнери до 15. септембра, за следећу календарску годину, а ако се не договоре, о њој одлучује Влада.
Међутим, у Министарству рада кажу да и социјални партнери: синдикати и послодавци, могу да траже повећање минималне зараде.
– Тако да је могуће у току године одлучити о евентуалном повећању цене рада уколико се сви социјални партнери сагласе и уколико је то наравно оправдано повећањем оних параметара на основу којих се и одређује минимална цена рада – каже Зоран Лазић, државни секретар Министарства рада, запошљавања и социјалне политике.
Поред основног минималца, радник треба да добије регрес, топли оброк и превоз. Када бисмо додали тих неколико хиљада динара на основну минималну зараду, видели бисмо да већина трговинских ланаца, у ствари исплаћује минималну зараду, или тек мало више од тога.
Иако раде за време државних празника и имају највише марже у окружењу, због велике понуде радне снаге – мало плаћају раднике.
Послодавци се слажу да неке њихове колеге тако злоупотребљавају запослене, али се жале да плаћају највише доприносе по запосленом у Европи, до 67 одсто. За разлику од већине европских земаља, код нас се опорезује и минимална зарада, а доприносе држава не смањује.
– Апсурдно је да се на топли оброк плаћају сви порези и доприноси што је ипак једна социјална категорија – каже за РТС Бобан Атанацковић, председник Уније послодаваца Србије.
Минималну зараду – непопуларни „минималац“ послодавац исплаћује док трају поремећаји у пословању фирме, и то не дуже од шест месеци.
Ако се пословни проблеми до тада не реше, послодавац је дужан да обавести репрезентативни синдикат о разлозима. Мада су свесни стања у буџету, синдикати истичу да минимална зарада није довољна ни за пуко преживљавање.
– Минимална зарада мора адекватно одговарати потрошачкој корпи, односно да минимална зарада мора бити на нивоу минималне потрошачке корпе, а то је негде на нивоу око 35 хиљада у овом моменту – каже Љубисав Орбовић, председник Савеза Самосталних синдиката Србије.
– Уколико наш раст годишње износи 3 одсто БДП-а, онда не можемо очекивати у целини да ће зараде бити веће од тог раста – каже Бобан Станацковић, председник Уније послодаваца Србије.
Колико ће минимално бити плаћени радници у Србији знаћемо до средине септембра, а спекулише се да ће радни сат уместо досадашњих 130, бити око 140 динара.
