Израел је у геополитичком смислу због прекида добрих односа са Турском и преиспитивања односа с Обамином администрацијом изгубио један део утицаја у свету (ако узмемо у обзир да му је пређашња ситуација гарантовала апсолутну недодирљивост).

Умањени утицај Тел Авива, стални пријепори с Ираном, те сукоби с Хезболлахом и Палестинцима, није се осетило у безбедносном смислу, али је задавало велике бриге влади Бењамина Нетанијахуа. Међутим, сада је дошло до преокрета. На статус Израела није утицало неко ново конвенционално (неконвенционално такође) оружје, које би му гарантовало безбедност, него откриће огромног лежишта нафте и гаса на источном Медитерану.

Наравно, Израел то, не обазирући се превише на међународно право, покушава искористити на најбољи могући начин. Име које су дали том огромном подморском благу упућује на значај који му Тел Авив придаје. Лежиште (али и цео пројекат) је названо по Левијатан, библијском морском чудовишту, а Израел би њиме постао енергетски див, независан за један дужи период.

Након година истраживања је америчка компанија Noble Energy (у сарадњи са израелским партнерима из Avner Oil & Gas Ltd, Drilling LP, Delek Energy i Ratio Oil Exploration) открила лежишта нафте и гаса на дну источног Медитерана. На 130 км удаљености од израелске обале су прорадиле платформе за експлоатацију енергената: Далит, Тамар, и Афродита, али и Левијатан.

Процењује се да се на дну тог дела Медитерана крије 3400 милијарди кубних метара гаса и 2 милијарде барела сирове нафте. Та количина гаса је довољна да задовољи светске потребе за годину дана и двоструко је већа од оне коју поседује Велика Британија у Северном леденом мору.

Међутим, да би Израел у потпуности успоставио стратешку равнотежу у енергетском сектору, морао је прећи једну препреку. Већи део лежишта се налази у зони на коју ексклузивно право полаже Кипар. Пронађено лежиште се, дакле, налази у делу Медитерана на којем се води више међународних спорова.

Грчко-турском сукобу на самом Кипру додајмо и лоше односе Анкаре и Тел Авива, али и оне између Либана и Израела. Довољно је рећи да се све стране позивају на право експлоатације у спорном подручју, те захтевају да се тачно исцртају линије разграничења за будуће постављање офф-схоре платформи. Бити ће, дакле, тежак посао пронаћи договор који ће све задовољити. Спорне зоне, уколико се не нађе компромис, прете да постану правно-политичко питање које ће додатно закомпликовати односе у региону.

Израел на Кипар шаље 20.000 војника како би се бринули о сигурности постројења
Међународно право у овом случају није било ни од какве помоћи. Прописи које предвиђа Конвенција UNCLOS (а коју нису ратификовале Турска и Израел) предвиђају билатералне споразуме у оваквим ситуацијама. Међутим, ипак се предвиђа да ‘свака земља има право коришћења поморских ресурса до удаљености 200 наутичких миља од обале’ (лимит се проширује за 12 миља које отпадају на територијалне воде). Овај међународни уговор, чак када би га Израел и Кипар и потписали, био би неважећи, будући да су те две земље једна од друге удаљене 260 миља.

Обострана потреба да се задовоље економски интереси, али и стална и неугодна присутност Турске, довела је до зближавања Тел Авива и Никозије. Израел и Кипар су потписали билатералне уговоре који олакшавају истраживање, бушење и експлоатацију, али и заштиту заједничке инфраструктуре.

Уговор предвиђа распоређивање 20.000 израелских војника на Кипру, који ће се бринути о безбедности постројења, 10.000 радника, али и њихових породица. Турски премијер Ердоган је додатно испровоциран изјавама Бењамина Нетанијахуа ‘како је спреман и на употребу силе, ако буде требало бранити постројења’.

Израелски снови о извозу енергената у Европску Унију што би узроковало смањење утицаја Москве и Исламских земаља
Могућност да води спољну политику независно о односима са земљама извозницама нафте и гаса, потакла је Тел Авив да се у потпуности посвети пројекту Левијатан. Успех би му гарантовао потпуну независност и аутономију на међународном плану, а обзиром на енормне количине енергената, могло би се догодити да Израел постане и земља извозница, што би им дало додатни ветар у леђа.

Управо тај аспект је у центру стратешког савеза између Никозије и Тел Авива. Израел се нада како би испоруком гаса на европско тржиште смањио утицај Москве, која је тренутно неприкосновена сила у гасном бизнису. Но, још већу наду полаже у смањење утицаја исламских земаља које су важан геополитички фактор управо захваљујући нафти и гасу.

Земље, које су тренутно водећи извозници нафте и природног гаса, с пажњом прате развој ситуације. Свакако да им не би одговарало да се морају конфронтирати с Израелом на тржишту енергената. Но, ако изузмемо њих, земља коју највише погађа цела ова ситуација је Турска, будући да преко ње пролазе бројни нафтоводи и гасоводи који воде ка Европи.

Турска не жели изгубити статус земље без које снабдевање енергентима из Азије и са Блиског Истока не би била могућа. У међувремену, посебно је заинтересована за развој ситуације због важности коју би добио Кипар у региону. Уговори између Никозије и Тел Авива искључују кипарске Турке из сувласништва над лежиштима, на што је Анкара посебно љута.

Несугласице између Турске и Израела су отвориле још једно поглавље након спора због израелског масакра на броду ‘Мави Мармара’, у мају 2010. Израелски командоси су тада извршили напад у међународним водама и хладнокрвно убили 9 турских активиста који су превозили хуманитарну помоћ у Појас Газе.

Ако се сагледа целокупна слика новонастале ситуације, може се претпоставити како ће на међународном плану доћи до преслагивања односа. Дипломатски спорови, али и стратешки савези, сада се могу кретати у сасвим другим правцима од оних на које смо до сада навикли.

Треба ипак напоменути како је процена експерата да ће проћи најмање десет година пре но што лежишта на истоку Медитерана постану средиште за извоз нафте и природног гаса. То време би могло послужити за постизање договора између заинтересованих страна, али треба бити реалан и прихватити чињеницу како се Кипар и Израел неће лако одрећи својих интереса, као што ни Турска неће тако лако дозволити да постане неважан међународни субјект на тржишту енергената.

Како се ствари брзо одвијају говори и вест да је Турска управо одбила понуду Израела о изградњи заједничког гасовода преко турског територија којим би се гас са Левијатана испоручивао европским потрошачима јер премијер Ердоган ‘још није прочитао услове уговора’. Није тешко погодити које ће увијете поставити Ердоган. Већ се претпоставља да ће он сигурно тражити укључивање кипарских Турака у цео пројекат, будући да они ионако живе од помоћи коју им доставља турска влада.

(Адванце)

Ознаке: Avner Oil & Gas Ltd, Delek Energy i Ratio Oil Exploration, Drilling LP, Noble Energy, UNCLOS, блиски исток, гас у источном Средоземљу, гасовод, Изреал и Кипар, Изреал и Турска, Левијатан