Прочитај ми чланак

Русија: Изгледа да Данска и Шведска знају ко је уништио Северни ток, зато и ћуте

0

Копенхаген и Стокхолм су одбили помоћ Москве у истрази терористичких напада на гасоводе у Балтичком мору, навела је портпаролка руског МСП-а

Одлуке Данске и Шведске да обуставе истрагу саботаже Северног тока из септембра 2022. године указује да те државе нису заинтересоване да открију организаторе и извршиоце терористичког напада на гасоводе, оценила је портпарол руског Министарства спољних послова Марија Захарова на брифингу.

Копенхаген и Стокхолм су од самог почетка одбијали било какву интеракцију са руском страном у вези са истрагом и нису дозволили покретање међународне истраге под окриљем УН, подсетила је Захарова.

Данска и Шведска су одбиле сваки вид помоћи у истрази коју је нудила Руска Федерација, нагласила је руска званичница.

Притом, пошто што су најавили прекид истраге, ни Копенхаген, ни Стокхолм руској страни нису представили никакве резултате, додала је Захарова, наводећи:

„Стиче се утисак да власти Данске и Шведске знају ко је организовао овај терористички напад и зато су одлучиле да се повуку“.

Русија ће наставити да се залаже за транспарентну истрагу саботаже уз учешће надлежних руских агенција, упркос вештачким препрекама које се стварају, поручила је Захарова.

„Терористички напад на Северни ток 1 и 2 је озбиљан преседан и претња не само регионалној, већ и глобалној енергетској безбедности и захтева колективну реакцију светске заједнице“, истакла је Захарова.

Имајући у виду обим гаса који је извожен преко Северног тока 1 и средства уложена у изградњу Северног тока 2, Русија је претрпела озбиљне губитке, навела је Захарова и додала да се нада да ће заинтересоване стране преиспитати свој став, одустати од непотребне политизације и сарађивати.

Француски војници у Украјини постаће мета руских трупа
Захарова се осврнула и на нове ратоборне изјаве француског председника Емануела Макрона који је рекао да ће Запад, уколико руске трупе пробију линију фронта и „украјинска страна упути одговарајући захтев“, размотрити слање трупа у зону сукоба.

„Француски председник то правда жељом да се створи нека врста ‘стратешке неизвесности’ за Русију. Мораћу да га разочарам. За нас ситуација изгледа више него извесно. Ако се Французи појаве у зони сукоба, неминовно ће постати мете за Оружане снаге Русије“, поручила је Захарова.

Притом, са „неодговорном и провокативном реториком“ Емануела Макрона се не слажу многи савезници из ЕУ и НАТО, као ни огромна већина грађана Француске, додала је Захарова.

„Међутим, изгледа да ово уопште не смета Емануелу Макрону. Биће да тако треба да изгледа права ‘либерална демократија’, на чију заштиту од спољашњих и унутрашњих непријатеља Макрон тако ревносно позива“, рекла је Захарова.

Русију уопште не изненађује манипулисање званичног Париза древним митом о руској претњи Француској и целој Европи, нити жеља да се оправда више милијарди долара трошења на хибридни рат Запада против Русије у Украјини.

„Оно што остаје нејасно је лакоћа и непромишљеност којом се политичке елите Француске, да би се додвориле Англосаксонцима, одричу свог војног, политичког, па и интелектуалног суверенитета, уништавајући тиме и европску и сопствену безбедност“, закључила је Захарова.