Pročitaj mi članakRudarska firma Konstantin Resource d.o.o. Beograd, koja je u vlasništvu australijske kompanije, dobila je dozvolu za istraživanja nalazišta zlata, srebra, olova i drugih metala na Bobiji.
Valjevski Zavod za javno zdravlje utvrdio je značajno povećanje štetnih materija u vodi: cinka ima 25, a kamdijuma 32 puta više nego što je dozvoljeno. U potrazi za uranijumom i tormijumom, bušotine su probile izolacioni sloj barita i omogućile curenje teških metala i radionuklida, koji ugrožavaju životnu sredinu na području od Valjeva do Drine.
Po nalogu Aleksandra Vučića, Vlada Srbije je sa Evropskom komisijom potpisala Memorandum o strateškom partnerstvu u oblasti kritičnih sirovina. Strane kompanije će dobiti najskuplje i najtraženije rude, a Srbija će postati „zona žrtvovanja“.
Zapadno od Valjeva prema Ljuboviji, na obroncima Bobije, Tisovika i Rebelja „vazduh okrepljuje telo, a zelenilo cvetnih livada, cvrkut ptica i raskošne krošnje stoletnih stabala oplemenjuju i ispunjavaju dušu“. Tako piše u promotivnim materijalima Turističke organizacije Srbije. Nažalost, istina je sasvim drugačija.
Livade i stoletne šume nestaju, a šire se gole površine zemlje boje rđe. Staništa orlova, po kojima je nekada bio poznat ovaj kraj, danas su opustošena. Ceo eko-sistem je ugrožen izlivima štetnih materija iz istražnih rudarskih bušotina. Na starom putu od Valjeva preko Pričevića do Pecke, u selu Vragočanica postoji „Gvozdeni izvor„, koji meštani nazivaju i „Žuti dečak„. Sa obe strane puta proteže se pojas širok dvadesetak metara na kome nema rastinja, samo „zarđala“ zemlja i kamenje.
Rezultati istraživanja, koje su nedavno preduzeli pojedinci iz građanskih udruženja, otkrivaju uzroke i posledice ekološkog genocida na tom prostoru.
Zavod za javno zdravlje Valjevo izvršio je fizičko-hemijsko ispitivanje površinskih voda iz potoka Bobija. Rezultati od 7. aprila ove godine otkrivaju značajna prekoračenja dozvoljenog prisustva određenih materija. Raznih sulfata ima 2,3 puta više nego što je dopušteno, bakra 2,4, a cinka 25 i kadmijuma čak 32 puta više. Pošto se izvor Jadra nalazi upravo u Vragočanici, zinkenit i otrovna mešavina teških metala (kadmijuma, cinka i antimona) spušta se sa Bobije u Jadarsku dolinu i ceo predeo od Valjeva do Drine povezuje u istu hidrološku katastrofu.
Sumnja se da je do proboja zaštitnog horizonta došlo prilikom bušenja na nekoliko lokacija u tom rejonu. Ministarstvo rudarstva i energetike je 30. januara 2024. godine izdalo rešenje Privrednom društvu Konstantin Resources d.o.o. iz Beograda, kojim odobrava izvođenje geoloških istraživanja na širem području Bobije. Na tom prostoru Konstantin Resources traži nalazišta zlata, srebra, bakra, olova i drugih ruda i minerala.
U tom projektu, sve je sporno. Firma Konstantin Resources nalazi se u apsolutnom vlasništvu australijske kompanije Konstantin Resources PTY LTD, koja je deo holdinga Middle Island Resources Limited. Beogradska filijala je osnovana u avgustu 2017. godine. Osim direktora Dragana Dragića i Dejvida Ibrahima Izedina ima još samo dvoje zaposlenih. U poslednje tri godine ostvarila je finansijske gubitke od 64,5 miliona dinara, sa ukupnim dugovanjima koja trenutno iznose 281,6 milion dinara. Iako je trenutno u minisu od oko 2,5 miliona evra, Konstantin Resources je dobila dozvolu za istraživanje nalazišta na Bobiji.
Osim toga, ovaj projekat se sprovodi u okviru sporazuma, koji je Vlada Srbije napravila sa Evropskom komisijom o saradnji u oblasti rudarstva. Dubravka Đedović Handanović i Maroš Šefčović su 19. jula 2024. potpisali Memorandum o razumevanju o strateškom partnerstvu u oblasti kritičnih sirovina, baterija i električnih vozila.
U dokumentu se navode pet ključnih oblasti, među kojima su eksploatacija, prerada i izvoz sirovina, posebno litijuma, kako bi se „obezbedilo stabilno snabdevanje Evropske unije kritičnim sirovinama“. Strateška saradnja sa Srbijom deo je šireg plana EU, nazvanog Critical Raw Materials Act, koji za cilj ima smanjenje zavisnosti od uvoza iz Kine. U toj strategiji, Srbija je definisana kao „zona žrtvovanja„.
Projekat „žrtvovanja Srbije“ mnogo je kompleksniji od eksploatacije litijuma, koja preti uništenjem životne sredine. Kao da to nije dovoljno, Aleksandar Vučić je nedavno najavio značajno proširenje kapaciteta data centra u Kragujevcu i izgradnje novih digitalnih infrastrukturnih objekata. Uz ponudu stranim kompanijama da u Srbiji razvijaju biotehnologiju, veštačku inteligenciju i data-processing, uz velike količine litijuma, Vučić je garantovao i eksploataciju ostalih ruda i minerala koji su neophodni za tu industriju. Pre svega, to su uranijum i torijum, na kojima se zasniva nuklearna tehnologija. Uz zinkenit (olovo-antimon sulfat) i cink, za razvoj vojne industrije i GPS navigacije potrebni su germanijum i cezijum, a i toga ima u Srbiji.
Nalazišta tih ruda i minerala registrovana su na Bobiji, Tisoviku i Rebelju još pre četrdeset godina. Na tim lokacijama postoje stari rudnici barita (barijum sulfata). Međutim istraživanja, koja su sproveli stručnjaci iz Geološkog zavoda i JNA otkrila su i velike rezerve mnogo značajnijih, ali i opasnijih ruda. Tokom projekata G-100, koji je označen kao državna tajna, jer je njegov cilj bilo pronalaženje i mapiranje domaćih ležišta uranijuma i torijuma, koji su bili potrebni za tadašnji nuklearni program.
Otkriveno je da su žile barita samo „poklopac“ za nuklearni trezor. Ispod barita se nalaze uranijum, torijum, antimon, cezijum i germanijum, koje međunarodni giganti (Nasa, Gugl i Amazon, pa i Pentagon) koriste za proizvodnju optičkih kablova specijalne propusnosti i termalne senzore, bez kojih data centri ne mogu da rade na brzinama koje su potrebne za veštačku inteligenciju i stabilizaciju atomskih satova unutar data centara.
Na osnovu „Zapisnika 04-312/92-MS“ Vlada SR Jugoslavije je zabranila eksploataciju tih ruda na Bobiji, Tisoviku i Rebelju. Međutim, 2001. godine je sproveden projekat P074558, koji je „pokrio“ prethodne rezultate istraživanja, ali istovremeno je omogućio nastavak rudarenja na tom području. Vlada Srbije je 2024. godine ignorisala rešenje o zabrani eksploatacije i izdala dozvolu kompaniji Konstantin Resource za istraživanje na Bobiji.
Posledice se vide u obliku žutog peska i zatrovane vode. Sudeći po dostupnim informacijama, izgleda da su istražne bušotine prodrle duboko ispod slojeva barita i došle do tzv. nuklearnog horizonta. Do „greške“ nije došlo slučajno.
Geolozi upozoravaju da je bilo neophodno da se izvrši nulto merenje na kontrolnim tačkama, koje bi otkrilo šta se sve nalazi u zemljištu i podzemnim vodama u oba smera od bušotine. Merenjem kompletnog sastava uzvodno – od pH vrednosti do sadržaja teških metala (litijum, arsen, bor, kadmijum…) – utvrdilo bi se realno prirodno stanje, a nizvodno bi se utvrdilo kakve posledice je izazvalo bušenje.
Ako uzvodno ne bi bili otkriveni bor i kadmijum, i ako bi se nizvodno pojavili, bilo bi jasno da je probijen izolacioni sloj, pa bi istraživanje moralo da se obustavi. Iako je takav način analize predviđen zakonom, to nije urađeno kako bi istraživači imali izgovor: „Da, postoji zagađenje prirode, ali takva je stena, to je prirodno“. Zakon o rudarstvu i geološkim istraživanjima i Zakon o zaštiti životne sredine propisali su obaveznu proceduru koja ima tri faze. Prva podrazumeva utvrđivanje nultog stanja (Baseline Study) pre bušenja.
Pre nego što ijedna mašina dotakne zemlju, kompanija mora da angažuje akreditovanu laboratoriju da uzme i analizira uzroke zemlje i vode. Da je izvršeno nulto merenje bilo bi otkriveno prisustvo uranijuma i torijuma. Ovako, udar u jalovišta na Bobiji i Tisoviku, u kojima su nataloženi teški metali i radionuklidi, pokrenulo je „curenje“ arsena, kadmijuma i cinka u količinama po tridesetak puta većim od dozvoljenih.
Hidrološka tempirana bomba je eksplodirala na Bobiji. Udari sondama su aktivirali toksični koktel, koji se širi niz obronke planina, preko Jadra do Drine.
Aleksandra Vučića ne zanima šteta koja je nastala, a koja se ne meri samo ugrožavanjem životne sredine, zagađenjem vode i šume, nego i gubitkom tehnološke nezavisnosti. Kompaniji koja ima samo četvoro zaposlenika i konstantno velike finansijske gubitke, Vučić je dao ili prodao mogućnost da eksploatiše najskuplje i najtraženije rude i minerale.
Resursi Bobije predstavljaju „pogonsko gorivo“ i „nervni sistem“ data centara, koje režim Srpske napredne stranke namerava da otvara u Srbiji za potrebe stranih tehnoloških giganata. Posle odluke da Srbiju, zbog eksploatacije litijuma, pretvori u zonu žrtvovanja, Vučić je plan proširio na rasprodaju još značajnijih kritičnih metala, čija ekstrakcija će doneti ogromnu korist stranim kompanijama, a građane Srbije otrovati arsenom i lažima.
Osim Bobije, žrtvovano je i Homolje, gde se priprema eksploatacija telurijuma, koji je neophodan za izgradnju solarnih panela nove generacije (CdTe tehnologija). Telarijum će omogućiti maksimalnu energetsku efikasnost stranim data centrima, a u Mlavi i drugim rečnim tokovima podići će nivo cijanida.
Nema sumnje da će Vučić, ako uspe da pretvori Srbiju u rudarsku koloniju, od stranih kompanija dobiti finansijsku naknadu. Građanima će ostati zatrovana životna sredina i sudbina budućih ekoloških migranata.
