Pročitaj mi članakSastanak rektora Univerziteta u Beogradu Vladana Đokića sa evropskom komesarkom za proširenje Martom Kos, održan 20. aprila 2026. u Briselu, nije bio običan protokolarni susret.
To je nedvosmislen signal evropskih prestonica: EU je pronašla svoju alternativu Aleksandru Vučiću. Ali pitanje koje se sada postavlja glasi – da li studenti i šira javnost mogu da stanu iza Vladana Đokića i čisto proevropske priče koja treba da nasledi sadašnji režim?
Kos je posle susreta objavila fotografiju i poruku: „Univerziteti moraju ostati mesta kritičkog razmišljanja i otvorene debate, bez bilo kakvih oblika zastrašivanja.“ Jezik je jasan – Brisel vidi Đokića kao garanta „evropskih vrednosti“ u trenutku kada studentski protesti potresaju Srbiju već više od godinu i po dana.
Ovakva podrška nije novina. Sve ovo podseća na 2012. godinu, kada su tadašnji komesari Štefan File i Oli Ren javno podržali Tomislava Nikolića uoči predsedničkih izbora, čime je EU, po rečima Borisa Tadića, „učinila blasfemiju“ i pomogla Srpskoj naprednoj stranci da dođe na vlast.
Tadić je početkom aprila 2026. za podsetio: „Evropska unija je dala podršku Srpskoj naprednoj stranci u dolasku na vlast. Tih nekoliko sati pred kraj izbora 2012. oni su čestitali Tomislavu Nikoliću. I to nije bilo slučajno.“
Ista matrica ponavlja se danas, samo što je uloga Nikolića sada pripala rektoru Đokiću – čoveku koji je podržao studentske blokade, ali i koji otvoreno govori jezikom Brisela.
Još dalje u istoriji, posle protesta 1996/97. godine, Zoran Đinđić, Vesna Pešić i Vuk Drašković bili su pozivani u evropske prestonice kao „zvanični gosti“. EU je tada birala svoje favorite.
Danas je izbor pao na Đokića. Na Vučiću je sada da odluči da li će pokušati da bude Slobodan Milošević – koji je odbio da se povuče mirno – ili Boris Tadić, koji je prihvatio „evropski put“ i povukao se uz određene garancije.
Moguće je da će Vučiću biti ponuđeni uslovi za povlačenje s vlasti koje bi on, koji ne veruje nikome, mogao da prihvati.
Srbiji najviše preti upravo crnogorski scenario. Ne mađarski, već onaj u kome je „evropska opozicija“ zamenila jednog autokratu drugim, a građani ostali bez prave promene.
Studentski pokret koji je pokrenuo talas protesta protiv korupcije i nasilja imao je jasan zahtev – sistemsku promenu, a ne zamenu figura. Ako Đokić postane „evropski kandidat“ i ako se iza njega stanu samo proevropske snage bez nacionalnog i socijalnog programa, to bi bila potpuna izdaja ideja koje su studenti pokrenuli.
Jer promena koja dolazi isključivo iz Brisela, a ne iz srpskog naroda, nije promena – to je nova tranzicija u kojoj će se vlast samo prefarbati u evropske boje.
Srbija se danas nalazi na raskrsnici. EU je jasno stavila do znanja da ima rezervnu opciju. Pitanje je da li će studenti i građani koji su pokrenuli proteste prihvatiti tu opciju ili će insistirati na autentičnoj, domaćoj promeni.
Ako se dogodi crnogorski scenario, istorija će zapisati da je studentski bunt završio kao još jedna iskrena priča, koja je izmanipulisana i postala „kontrolisana tranzicija“ – lepa na papiru, a prazna u stvarnosti.
