Pročitaj mi članakPatrijarh Porfirije Perić izaziva raskol u Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Po njegovom naređenju, Sinod je nedavno oduzeo mitropolitu Justinu upravljanje Žičkom eparhijom.
Crkveni sud je isključio iz SPC-a teologa Blagoja Pantelića i sveštenika Vukašina Milićevića, sve zbog podrške studentima i pobunjenim građanima. Irinej Bulović, politički komesar SPC-a, studente naziva „izrodima“, a kruševački vladika David „srpskim ustašama“. Istovremeno, vladika Sergije dodeljuje Vučiću orden Novomučenika. Kao i vernici, većina sveštenika i episkopa i dalje veruje u Boga, a ne u Perićevog Mamona, Aleksandra Vučića.
Aleksandar Vučić je sve državne institucije i društvene zajednice kriminalizovao i prilagodio interesima svog kartela.
Policiju je poverio na upravljanje agresivnim primitivcima Marku Kričku, Igoru Žmiriću i Radoslavu Repcu. Na čelu Vojske nalazi se dugogodišnji lojalista, general Milan Mojsilović. Vladimir Orlić koristi Bezbednosno informativnu agenciju za zaštitu interesa vladajuće porodice, a ne države i naroda. Iste zadatke izvršavaju i vojne obaveštajne službe. Tužilaštvo kontrolišu Zagorka Dolovac i Nenad Stefanović, a sudove Jasmina Vasović, Duško Milenković, Dragan Milošević i večiti Aleksandar Stepanović.
U režimskoj fabrici medijskih laži glavne uloge imaju Željko Mitrović i Dragan J. Vučićević. Podzemljem upravljaju Zvonko Veselinović i Luka Bojović, takođe u interesu svog „velikog šefa“. To rade i kontroverzni biznismeni, baš kao i specijalci iz drugog ešalona naprednjačkih štetočina, koji su izabrani da kontrolišu sportske klubove, estradu i sve ostalo.
Na toj deponiji istaknuto mesto zauzima Prvoslav Perić, tzv. partijarh Porfirije. Kao i njegove lojalističke kolege, koje su raspoređene u druge sektore, Perić bespogovorno izvršava naređenja šefa kartela. Razlika je samo u tome što Vučićevi kriminalci u policijskim uniformama, na tužilačkim i sudijskim funkcijama fizički kažnjavaju studente i građane koji traže slobodu, a Perić teror sprovodi u duhovnoj, religioznoj sferi. Upravo zbog toga, njegovi zločini su teži. Vučićevi policajci, bar zasad, nisu zvanično ovlašćeni da ubijaju, a sudije ne smeju da donose smrtne presude. A upravo to radi patrijarh Perić.
Pod njegovom komandom, nedavno je Crkveni sud Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke isključio iz Srpske pravoslavne crkve teologa Blagoja Pantelića i sveštenika Vukašina Milićevića. Zabranjeno im je da učestvuju u liturgiji, da se pričešćuju i primaju ostale svete tajne, uključujući i opelo. Ukratko, osuđeni su na duhovnu smrt, bez mogućnosti da spasenje svojih duša traže i dobiju kroz hrišćanstvo.
Najteža kazna im je izrečena zbog verbalnog delikta. Pantelić i Milićević su kritikovali političke stavove partijarha i njegove svite, koji su podržali Vučićev kartel u borbi protiv studenata i pobunjenih građana. Oni nisu izloženi progonu zbog kršenja religijskih dogmi ili crkvenog ustrojstva već zato što su podržali studentske proteste. Osuđeni su zbog kritike Perićeve tvrdnje da u Srbiji traje „obojena revolucija“, a ne studentski i građanski protesti, kojima se zahteva da državne institucije sprovedu istragu i sudski postupa protiv odgovornih za masovno ubistvo pod novosadskom nadstrešnicom.
– Vrh SPC je spreman da se obračuna sa svima koji nisu spremni da budu lojalisti vladajuće stranke. Moj slučaj najbolje ilustruje kako patrijarh Porfirije reaguje na kritike. Ne znam ni za jedan sličan slučaj, da se teologu civilu, na ovako protitivzakonit način, sudilo samo zato što se partrijarhu nije svidelo mišljenje koje teolog ima o tome kako on obavlja svoju funkciju. Nije mi poznato da je neki teolog isključen iz Crkve zbog verbalnog delikta, zbog kritike upućene takozvanom crkvenom vrhu, a koje nemaju nikakve veze sa učenjem i ustrojstvom – rekao je Pantelić u intervjuu za Nova S.
– Obećavam da ću se i ubuduće truditi da opravdam poverenje koje su mi ovom svojom odlukom ukazali i da ću i dalje ukazivati na licemerje aktuelnog vrha SPC, njihove jeresi i sramotne postupke kojima nanose neizmernu štetu crkvi, koju su potčinili da služi režimu – istakao je Milićević posle prvostepene presude Crkvenog suda.
Blagoje Pantelić je ocenio da „patrijarh Porfirije i ta ekipa oko njega govore o Bogu, ali najčešće službe Mamonu“. U biblijskom kontekstu, Mamon predstavlja personifikaciju pohlepe, koja odvraća od Boga. Kao što se navodi u Novom zavetu: „Ne možete služiti Bogu i Mamonu“. Toga je svestan i Prvoslav Perić, zato je izabrao da služi svom „zlatnom teletu“ Vučiću.
Perić i njegovi najbliži saradnici dobrovoljno su pristali na ulogu najsramnijih i najbrutalnijih lojalista. Sa statusom srpskog patrijarha, Perić je otišao u Kremlj, da pred ruskim predsednikom Putinom lažno optužuje studente da sprovode „cvetnaju revoluciju“ po instrukcijama zapadnih službi. Na domaćem terenu primenjivao je još opasnije diverzije. Pozivao je građane na „jedinstvo“. I Perić zna da nije moguće jedinstvo između žrtava i dželata. Ne može da bude jedinstva studenata i pobunjenih građana sa pripadnicima Vučićevog kartela, koji su odgovorni za ubistvo 16 ljudi u Novom Sadu, kao i za mnoge druge smrtonosne, pljačkaške i korupcijske zločine.
Kao da nije patrijarh SPC-a, nego predsednik odbora za verska pitanja OKG SNS-a. Perić je svakom izjavom i postupkom podržavao Vučića i njegove kriminalce u borbi protiv naroda. Za razliku od patrijarha Pavla, koji je stao na čelo kolone građana, kako bi ih vodio u proboj kordona Miloševićeve policije, Perić je kažnjavao studente Bogoslovskog fakulteta, koji su se priključivali svojim kolegama u blokadi. Nikada nije postetio nijednog pretučenog ili uhapšenog studenta. Vreme je provodio u vinariji „Šapat“, družeći se sa svojim Mamonom Vučićem i njegovim opskurnim saučesnicima u zajedničkom zločinačkom poduhvatu protiv Srbije.
Istu ulogu, koju u Vučićevoj sviti imaju Ana Brnabić i Milenko Jovanov, u Perićevom okruženju su dobili mitropolit bački Irinej Bulović i mitropolit kruševački David Perović. Nema razlike u gadostima koje su izgovarali protiv studenata. Ipak, dok to i ne čudi od naprednjačkog gej tandema, bilo je teško očekivati da će ih u beščašću prevazići crkveni poglavari. Večiti politički komesar SPC-a, Irinej Bulović, nazvao je studente „izrodima“, a njegov mentalni dvojnik, David Perović, optuživao ih je da su „ustaše“.
Od đavoimanutih izjava patrijarha Perića i njemu sličnih „velikodostojnika“, veću sramotu predstavlja ćutanje ostalih predstavnika crkvene jerarhije. Na sablasnu tišinu, kakva vlada u Patrijaršiji, pristala je većina mitropolita, episkopa, monaha, sveštenika i laika. Mentalne izlučevine tzv. mitropolita Davida javno je osudilo samo šest mitropolita i episkopa, među kojima samo jedan – mitropolit žički Justin – služi u Srbiji.
Osim njega, saopštenje u kome se ističe da su Perovićeve optužbe protiv „srpskih ustaša“ uvredljive i neprihvatljive, potpisali su mitropolit nemački Grigorije, mitropolit crnogorsko-primorski Joanikije, mitropolit zahumsko-hercegovački Dimitrije, arhiepiskop zapadnonemački Maksim i episkop istočnoamerički Irinej. U saopštenju je istaknuto da „etiketiranje naše omladine na takav način je više od sramote, to je samna mrlja na telu Crkve“. Vladike su takođe istakle istorijsku traumu koju je srpski narod pretrpeo pod ustaškim režimom, pa izjednačavanje sa ustašama nije samo uvredljivo već i ponižavajuće za sve, kako za studente, tako i za žrtve ustaških zločina.
Upravo po toj liniji, koju su mrljama skicirali Perić i njemu slični, naslućuje se mogući novi raskol u Srpskoj pravoslavnoj crkvi, opet iz političkih razloga. Vladike u inostranstvu prate glas naroda, koji ne podržava izdajničku i kriminalnu politiku Perićevog idola Vučića. Isto raspoloženje postoji i u Srbiji. Mnogi sveštenici se ne suprotstavljaju javno odlukama crkvenog vrha, ali učestvuju u uličnim protestima, studentima daju materijalnu pomoć i blagoslove.
Studente je podržao i mitropolit žički Justin. Grupi studenata iz Novog Pazara, koja je krajem prošlog oktobra krenula na marš do Novog Sada, na obeležavanje godišnjice masovnog ubistva pod nadstrešnicom, lokalni naprednjački šerifi nisu hteli da puste da prenoće u nekoj školi ili sportskoj hali.
Mitropolit Justin ih je dočekao u konaku manastira Studenica. Studentima islamske vere spremljen je doručak po halal propisima. Iako je Justin upozorio naprednjačku vlast da „moć nije data radi nasilja, nego radi služenja“, odmah mu je odgovoreno nasiljem. Udar je izvršen tragi-komičnim sadejstvom BIA i Sinoda. Posle služenja svete liturgije u Bresnici, kod Gornjeg Milanovca, na obeležavanju 200 godina Hrama Pokrova presvete Bogorodice, među stotinak vernika ugurala su se i četiri pripadnika BIA, koji su ga pratili tokom službe, a potom i u neformalnim razgovorima u parohijskom domu.
Istovremeno, Sinod SPC-a je formirao komisiju, u kojoj su se našli Irinej Bulović, spiskop budimljansko-nikšićki Metodije i protojerej-stavrofor Velibor Džomić, koja je pokrenula istragu protiv Justina. Naprednjačka komisija je obavila posao. Umesto optužbi za nepodobno političko delovanje, kao razlog za razvlašćivanje vladike Justina istaknuto je „loš način upravljanja eparhijom koja mu je poverena“. Perićeva inkvizicija je zaključila da je kriv jer je osnovao tri preduzeća. Naravno, osnivač tih firmi nije vladika, nego eparhija. Ne postoji eparhija u SPC-u koja ne pokreće preduzeća za razne delatnosti, od turističkih uslogu do destilerija alkohola. Suprotno Ustavu SPC-a, iako nema ovlašćenja za takve odluke, Sinod je doneo rešenje o privremenom uklanjanju Justina sa čela eparhije žičke.
Patrijarh Perić je na taj način dokazao lojalnost svom Mamonu. Spreman je da služi Vučiću i po cenu novog raskola u SPC-u.
Vučić je izazvao raskol u srpskom društvu po svim šavovima. Okupirao je sve institucije i na vodeća mesta postavio primitivne i agresivne lojaliste, kao što je Prvoslav Perić. Vučiću za ljubav, oni tuku, prebijaju, progone, hapse i osuđuju normalne ljude, koji se bore za slobodu i pravdu.
Uporedo sa tim zločinima, crkveni poglavari, kakav je episkop Sergije Karanović, zvani Tito, koji je nedavno Vučiću dodelio orden Novomučenika bihaćko-petrovačkih. Okićem crkvenim ordenjem, tragove svojih nepočinstava Vučić prikriva zvučnim političkim parolama, kakva je „Mir, stabilnost, Vučić“, koju je prvi put plasirao početkom rata u Ukrajini, a reciklirao ju je povodom rata na Bliskom istoku. S obzirom na sporan karakter i rupe u obrazovanju, logično je što Vučić ne zna i ne mari za biblijske aksiome, ali mogao je patrijarh Perić da ga upozori na poruku koju je apostol Pavle uputio u prvoj poslanici Solunjanima: „Vi sami dobro znate da će Dan Gospodnji doći kao lopov u noći. Jer kada govore: ‘Mir je i sigurnost’, tada će naići na njih iznenada pogibija (…) i neće izbjeći“.
U uslovima Vučićevog „mira i stabilnosti“, pogibija dolazi na obične, normalne ljude. No, i za njega i za celu Srbiju bilo bi dobro da on izbegne tu vrstu suočavanja, koju pominje apostol Pavle. Umesto toga, Vučiću je mesto na optuženičkoj klupi, pa da odgovara za sve zločine nad državom i narodom, koje je izvršio u saradnji za lojalistima kakav je Prvoslav Perić.
