Od diktatora se već odriču kontroverzni biznismeni, koji su zahvaljujući njemu postali evro-milijarderi. Niko ne želi da investira u njegove korupcionaške poslove kao što je EXPO. U osvetničkom zanosu, Aleksandar Vučić je pokrenuo hajku na Luku Bojovića. Na spisku za odstrel je i „srpski Epštajn“ Zvonko Veselinović. Iako naprednjački kriminogeni tajkuni ratuju između sebe, pokušavajući da zadrže što više plena koji su zgrnuli otkad su na vlasti, ujedinjeni su u pružanju otpora vođi, koji im sada donosi više štete nego koristi. Uzroke i posledice sukoba u vrhu kartela analizira zamenik glavnog urednika Magazina Tabloid, Predrag Popović, bivši urednik u Dnevnom telegrafu, Nacionalu i Pravdi, nekada blizak Vučićev prijatelj i saradnik.

Svi naprednjački politikanti, tajkuni i kriminalci znaju da je došao kraj njihovoj vladavini. Kad god budu održani izbori i koliko god da glasova ukradu, neće moći da odlože pad. Međutim, ne znaju ko će od njih živ, zdrav, bogat i slobodan dočekati taj trenutak.

I dok je trajala idila, dok su mislili da će večno ostati na vlasti, u kartelu nije bilo mira. Bahati i alavi, tada su se otimali oko plena. Uplašeni i ucenjeni, sada ratuju svi protiv svih i svi zajedno protiv onoga ko ih je stvorio takve. Ratuje i on, Aleksandar Vučić, protiv njih.

Pre četrnaest meseci, kada je osetio da mu studenti i pobunjeni građani opasno ljuljaju tron, žrtvovao je Miloša Vučevića. Uzalud. Smena na mestu premijera nije uticala na intenzitet i volumen protesta. Na isti način završen je i igrokaz sa „borbom protiv korupcije“, tokom koje je uhapsio Draganu Sotirovski i još nekoliko lokalnih korumpiranih bednika iz trećeg stranačkog ešalona. U nedostatku boljih i manje riskantnih rešenja, Vučić je prinuđen da uđe u obračun sa najkrupnijim krokodilima iz naprednjačke bare. Otvoreno je najavio napad na Luku Bojovića, a na meti se nalaze i Zvonko Veselinović, Milan Radoičić, Željko Mitrović, Željko Drčelić, Dejan Slijepčević, Ljubiša Buha Čume i svi drugi.

Sve što radi, Vučić radi zbog novca. Tuđeg. Sa tim motivom pokrenuo je seriju sukoba sa milijarderima iz svog okruženja čim su odbili da mu vrate veći deo onoga što su zgrnuli. Kao da ne zna s kim ima posla, očekivao je da mu priskoče u pomoć i investiraju u projekte od kojih mu zavisi opstanak na vlasti. Pokazalo se, nada nije dobra strategija.

Novac je jedini zajednički imenitelj svih pripadnika kartela. Kad je prestao priliv svežeg novca, počeo je odliv „lojalista“.

Od 1. novembra 2024. godine, kad se dogodilo masovno ubistvo pod novosadskom nadstrešnicom, nijedna domaća ili strana banka i nijedan investicioni fond nije dao ni evro kredita za EXPO. Ne samo evropske, američke i arapske, nego su i kineske finansijske institucije bojkotovale Vučićev megalomanski projekat, na kome je nameravao da prisvoji i razdeli oko 18 milijardi evra. Niko ne pozajmljuje onome ko je na samrti, a Vučićev kartel samo što nije izdahnuo.

Američki fondovi su odustali od investiranja milijardu evra u izgradnju hidroelektrane Đerdap 3 i još toliko u vetro-park Kostolac. Nema ništa ni od reverzibilne hidroelektrane Bistrica, koja je procenjena na 1,2 milijarde evra. Kinezi su obustavili radove na magistralnom putu „Osmeh Vojvodine“, od Zrenjanina do Subotice. I oni znaju da je budžet Srbije prazan. Naposletku, i Evropska unija je zavrnula slavinu.

Evropska komisija je pre nekoliko dana saopštila da „razmatra mogućnost zamrzavanja ili smanjenja finansijske pomoći Srbiji u vrednosti od oko 1,5 milijardi evra“. Taj paket podrške je bio namenjen ekonomskom razvoju i reformama, ali sada je uslovljen „napretkom u ključnim oblastima„, kao što su pravosuđe i mediji. Od Vučićevog režima se zahteva da prestane da vrši pritisak na tužilaštva i sudove, kao i da omogući slobodu medija. Takođe, Srbija mora da usaglasi spoljnu i bezbednosnu politiku sa Evropskom unijom, naročito u odnosu prema Rusiji. Dok se to ne ispuni, nema para.

A, Vučić ne sme da to uradi. Kad bi pravosuđe bilo nezavisno, većina istaknutijih naprednjaka, uključujući i određene članove vladajuće porodice, završili bi iza rešetaka.

Kad bi mediji bili slobodni, šira javnost bi dobila priliku da vidi dokaze brutalnih pljački, koje Vučić i njegovi saučesnici vrše otkad su dovedeni na vlast. Prihvatanjem briselskog ultimatuma, Vučić bi sam sebi izbio iz ruku najjača oruđa, pomoću kojih se godinama održava na vlasti.

U takvim okolnostima, vođa kartela je bio prinuđen da koristi unutrašnje rezerve. Međutim, njegovi tajkuni i kriminalci nisu prihvatili tu ideju. Što su zgrnuli, to je njihovo, a ne zajedničko ili njegovo. Svi su odbili njegov zahtev da investiraju u EXPO, pa čak i da čekaju na isplatu za izvršene poslove.

U osvetničkom zanosu, Vučić je krenuo u kontranapad. Za prvu metu je izabrao Luku Bojovića, koji je odbio da se „u opštem interesu“ odrekne dela zarade koju ostvaruje preko Uprave carina.

– Mi sada istražujemo kriminal u okviru Carine. Biće, unapred vam kažem, strahovitih stvari za koje će ljudi da čuju, šta se tu dešavalo. Neverovatne stvari! Videćete koji su se ljudi time bavili i šta su sve tamo radili, koji nikakve veze sa Carinom nisu imali, ali su to preuzeli pod svoju kontrolu i radili su šta im je palo na pamet. Biće mnogo iznenađenja, biće mnogo ljudi koji će biti saslušavani, a naravno tužilaštvo i drugi nadležni organi odlučivaće o tome ko će biti pritvoren i protiv koga će biti podizane optužnice – rekao je nedavno Vučić.

Iako nije pomenuo Bojovićevo ime, Vučić se potrudio da otkloni nedoumice oko toga kome preti. Naprednjački botovi su odmah počeli da po društvenim mrežama objavljuju snimak presretnutog telefonskog razgovora u kome se navodi da je Bojović još 2021. godine preuzeo kontrolu nad Carinom.

– Carina je poskupela 150 evra kad ju je preuzeo Luka Bojović. Taj mafijaš je preuzeo sve poslove sa špediterima. Znači, više nijedno vozilo ne može da uđe, a da on nije uključen u to. Sto evra od svakog vozila ide njemu. Država mu je dala da radi taj posao da se ne bi vratio u posao sa drogom, pošto to sada radi BIA. Napravili su dogovor s njim – ističe se u tajno smiljenom razgovoru.

Navodno, to je rekao Miloš Tomić, bivši direktor Carine, koji je upravo 2021. godine bio osumnjičen za finansijske malverzacije u saradnji sa određenim političarima i kriminalcima. Pripadnici Službe za borbu protiv organizovanog kriminala tada su priveli Tomića. Posle saslušanja u svojstvu građanina, pušten je na slobodu. Istraga se završila na tome.

Tomić je tada bio kolateralna šteta u Vučićevoj medijskoj hajci na Slavišu Kokezu, koji je bio osumnjičen da je švercom preko Carine stekao 640 miliona evra. Po istom šablonu, Vučić opet koristi Tomića u kampanji protiv Bojovića.

U vrhu SNS-a kruže glasine da se Bojović zamerio vođi kartela kada je, posle jedne posete Ćacilendu, rekao da „nije ovde zbog Vučića, nego zbog sebe„. Ako je Bojović zaista to rekao, rekao je istinu. Svi „lojalisti“ su lojalni samo sebi, a ne trenutnom gospodaru.

Kao Bojović, razmišlja i Zvonko Veselinović. I on gleda samo svoj interes. Dok je imao korist, Veselinović je svoje usluge stavljao na raspolaganje Borisu Tadiću, po čijem naređenju je podizao i potom uklanjao barikade u Kosovskoj Mitrovici i na Jarinju. Kad se vlast promenila, Veselinović je ostao veran sebi, samo je prešao na stranu pobednika. Kako sada stvari stoje, sledeći transfer te vrste je pod velikim znakom pitanja. Međutim, on ima prečeg posla, prvo mora da se pobrine da živ i zdrav, ako je moguće i na slobodi dočeka pad SNS-a. Pripreme je obavio odavno. Dobar deo novca, koji je stekao poslovima sa državom, Veselinović je investirao u ljude u MUP-u i BIA. Njegova mreža saradnika je operativno sposobnija od Vučićeve.

U nekoliko slučajeva, kad mu je pretila opasnost „udara odozgo“, na vreme je dobijao obaveštenja, pa je mogao da odgovori na najbolji način. Kao sredstvo za odvraćanje neprijatelja povremeno je koristio informacije, audio i video snimke iz vlastite produkcije. Veslinović je postavio tajne kamere u sve svoje hotele i restorane u Beogradu, Novom Sadu i na Kopaoniku.

Danas mu ti snimci služe kao polisa osiguranja. Zahvaljujući njima uspeo je da izbegne osvetu nakon što je išamarao Vučićevog blagajnika Darka Glišića. Prošle godine, kad je Veselinović zahtevao da bude isplaćen za izvršene poslove na gradilištu u Surčinu, Glišić mu je drsko odbrusio: „Bolje ti je da budeš strpljiv, nego zamenjen“.

Ministar za javne nabavke se iznenadio kad mu je Veselinović javno, pred desetak svedoka, zveknuo šamar. Verovatno ta pedagoška ćuška nije bila uzrok Glišićevog mini-šloga u studiju Televizije Pink. Više je zabolela Vučića, naročito kada je saznao da Veslinović u svojoj arhivi ima snimke sa bahanalija u kojima su učestvovali mnogi ministri, tajkuni i kriminalci iz njegovog okruženja. Ipak, „srpski Epštajn“ Veselinović zna da ne sme previše da talasa. Pravi Džefri Epštajn je imao bogatiju kolekciju snimaka i fotografija, pa nije dobro prošao.

Ni Vučiću se ne piše dobro. To i sam može da zaključi kad vidi da ga se odriče čak i Željko Drčelić, koji je pre ulaska u kartel bio skromni vodoinstalater iz Borče, a sada je milijarder. Svi skorojevići sa naprednjačke kriminalne deponije distanciraju se od vođe, ne žele da slede njegovu tužnu sudbinu. Usput, ratuju između sebe. Ako nastave kao što su počeli, istrebiće se i pre nego što dođe do smene vlasti i oslobođenja Srbije od njihove tiranije.

Izvor: magazin tabloid

Oznake: Aleksandar Vučić, Zvonko Veselinović, Luka Bojović, milijarderi, SNS