Pročitaj mi članakZdravstveno stanje Aleksandra Vučića se značajno pogoršalo. Od psihosomatskih oboljenja pokušava da se oporavi terapijom beta-blokatorima i ACE inhibitorima, koju su mu prepisali lekari iz izraelskih bolnica Sheba i Assuta.
Za lečenje psihičkih i fizičkih bolesti angažovao je naskuplje medicinske stručnjake, a za rešavanje političkih problema pomoć traži samo od nultog pacijenta Vojislava Šešelja. O fatalnim metastazama naprednjačkog kartela piše zamenik glavnog urednika Magazina Tabloid, Predrag Popović, bivši urednik u Dnevnom telegrafu, Nacionalu i Pravdi, nekadašnji Vučićev prijatelj i saradnik.
Na konferenciji za medije, na kojoj je proglasio pobedu svog kartela u svih deset opština u kojima su održani izbori, Aleksandar Vučić je izgledao kao na komemoraciji vlastitom liku i zlodelu. Podbuo, natečenih podočnjaka koje uzalud skriva naočarima sa širokim okvirom, otromboljenih obraza, suvih usana, masne kose, usporenih pokreta i potpuno dekoncentrisan, više je ličio na klošara pred seoskom radnjom, kome niko nije poklonio sto dinara za pivo, nego na vođu opasnog zločinačkog udruženja, koje po ko zna koji put proslavlja pobedu na lažiranim izborima.
Za Vučićev gubitnički dizajn zaslužni su politički i zdravstveni problemi za koje nema rešenja. Kombinacija dugotrajnog stresa i načina na koji on pokušava da ga obradi, izazvala je Vučićeva psihosomatska oboljenja. Izloženost stalnim pritiscima, političkim i privatnim, uticalo je na to da se stres manifestuje kroz fizičke simptome. Medicina to objašnjava povezivanjem dugotrajnog stresa, iscrpljivanja organizma, uključujući i nervni sistem koji utiče na emocije i hormonalni disbalans, naročito kortizola i adrenalina, što dovodi do oštećenja imunog sistema.
U takvim okolnostima, sve može da bude psihološki okidač. Neko „pukne“ zbog potiskivanja emocija, prvenstveno besa ili tuge. Neko zbog stalne napetosti s kojom iščekuje probleme, što „hrani“ anksioznost. Mnogi popuste zbog nerešenih konflikata vlastitih želja i realnih mogućnosti, ili zbog preteranih opterećenja traumama iz sadašnjosti i prošlosti, koje telo pamti.
Preplitanje tih psihičkih uzroka kod Vučića je izazvalo fizičke poremećaje kao što je sindrom iritabilnog creva, koji rešava upotrebom pelena za odrasle, ili problema sa kožom, zbog kojih sve više liči na Dejana Vuka Stankovića ili, što bi rekli dunđeri, na „španski zid“. Od toga, mnogo veće muke mu stvaraju stalne migrene i hroničan umor, koji dodatno pogoršavaju stare probleme sa pritiskom.
Još pre dvadesetak godina, Vučić se autoru ovog teksta, koji je tada radio u njegovim dnevnim novinama Pravda, žalio na teško zdravstveno stanje. Kao ordenje, pokazivao je lekove u velikom plastičnom dozeru. Među pet-šest tableta, koje je morao da pije svaki dan, nalazila se i jedna ogromna plava, za koju je tvrdio da mu pomaže oko normalizacije srčanog pritiska.
U vreme raskola u Srpskoj radikalnoj stranci, Vučić je tvrdio da mu je Miodrag Rakić, glavni strateg i operativac režima Borisa Tadića, obećao dva miliona evra ako napusti politiku, ako odbije saradnju i sa Vojislavom Šešeljem i sa Tomislavom Nikolićem. „Odbio sam Rakićevu ponudu. Nisu mi potrebne pare, ionako ću umreti za dve-tri godine„, govorio je Vučić.
Kao što se vidi, lagao je. Uveliko je probio rok, koji je sam sebi odredio za upokojenje. Međutim, to ne znači da nema ozbiljne zdravstvene probleme.
U Vučićevo lečenje je uključen M.N, jedan od najcenjenijih evropskih kardiologa, sa dugim stažom u klinikama u Monaku i Izoli. On je Vučiću predložio da angažuje tim lekara iz Izraela. Uz njegovo posredovanje, u taj tim su uključeni specijalisti iz Sheba Medical Centra u Ramat Ganu, predgrađu Tel Aviva, koji je rangiran među deset najboljih bolnica na svetu. Uz njih, angažovani su i stručnjaci iz Assuta Medical Centra, koji je poznat po hirurgiji i onkologiji, ali i personalizovanom pristupu, zbog čega je izuzetno popularan među svetskom političkom i poslovnom elitom.
Pre devet godina, kad je počeo da se leči pod nadzorom izraelskih lekara, Vučiću je određena terapija antihipertenzivima iz porodice beta-blokatora i ACE inhibitora. Koristio je Toprol XL i Zestril, po jednu tabletu dnevno. U početku je uzimao Toprol XL od 50 mg, a kasnije, za održavanje, od 150 do 200 mg. Vremenom se povećavala i količina Zestrila, od 10 mg na startu terapije do 40 mg, koliko uzima sada.
Koktel tih lekova utiče na korekciju krvnog i srčanog pritiska i smanjenje opterećenja srca. Među nuspojavama ističu se umor, povremeni problemi sa disanjem, vrtoglavica, povišen kalijum, mogući problemi u radu bubrega i oticanje lica, naročito usana, kao što se vidi na Vučiću. Da bi lekovi imali pun efekat neophodno je povećanje fizičkih aktivnosti i smanjenje telesne mase i unosa alkohola. S obzirom na Vučićev način života, ove zahteve on ne može da ispuni, posebno poslednji.
Usled pogoršanja stanja, Vučić je nedavno posetio Dubai, gde je trebalo da se sastane sa grupom izraelskih lekara. Do susreta nije došlo jer su Izraelci sprečeni da putuju, imaju prečeg posla u razrušenom Tel Avivu. Ipak, Vučić im je prosledio nove nalaze, pa očekuje njihovu procenu i korekciju terapije, pošto dosadašnja više ne daje očekivane rezultate.
Vučić možda može da sanira zdravstvene, ali ne i političke probleme. Kartel, koji je formirao oko Srpske napredne stranke, ušao je u terminalnu fazu. Da nema šanse za oporavak, vidi se i po rezultatima izbora u deset opština. Vučić je uložio sve što je mogao. Na kampanju je potrošio oko 4,8 miliona evra, što na plaćene reklame, što na podmićivanje glasača. Angažovao je sve kriminalne klanove koje drži pod kontrolom. Zvonko Veselinović i Milan Radoičić su obavljali prljave poslove u Lučanima i Bajinoj Bašti, Vlado Mandić u Boru i Kuli, a ostali po potrebi, gde im je Andrej Vučić određivao formacijske položaje. U saradnji sa kriminalcima, na batinaškim zadacima bili su i policajci.
U Smederevskoj Palanci, policijski kordon je blokirao prolaze studentima i građanima, a povremeno je propuštao maskirane Vučićeve divljake da nasrću sa bejzbol palicama i metalnim šipkama.
Sve mu je bilo uzalud. Osim u Kladovu, koalicija oko OKG SNS-a osvojila je po 20 do 35 procenata glasova manje nego na prethodnim izborima. Što je još gore, po Vučića, narod je pokazao da se ne plaši njegovih batinaških eskadrona, pa ni njihovih komandira, uključujući i Andreja Vučića.
S procenom da će izborni dan za SNS biti najteži u opštini Kula, Andrej Vučić je na sebe preuzeo obavezu da kontroliše dešavanja i obilazi izborne štabove. Kad je stigao na biračko mesto u Osnovnoj školi „Iva Bajić“, pobunjeni građani su mu priredili dobrodošlicu. Andrej se sakrio u školski toalet, ispred koga su stražarili njegovi na krv zakleti lojalisti. Tek posle dva i po sata jake policijske snage su uspele da mu obezbede koridor za bezbedno bekstvo iz Kule. Hrabar kao i njegov brat Alek, Andrej je zbrisao, sve se zavetujući da nikad više neće doći u taj kraj.
Od te epizode, šefu naprednjačkog kartela je teže palo samo zatiranje kontrolisane opozicije. Više od deset godina, Vučić je investirao novac, logističku i medijsku podršku u ortake iz lažnih opozicionih stranaka. Zahvaljujući toj kohabitaciji i kolaboraciji, OKG SNS je nesmetano vladala od 2012. godine, sve do studentske pobune. Vučić je pokušao da zadrži taj balans. Nije uspeo.
U izborima u Smederevskoj Palanci učestvovala je fantomska lista na kojoj su se našli kadrovi Đilasove Stranke slobode i pravde, kao i Ponoševe stranke Srbija centar. Potrebnih 500 potpisa prikupili su uz pomoć studenata, koje su potom izbacili sa liste. Studenti su ekspresno, za samo jedan dan, uspeli da overe nove potpise za svoju autentičnu izbornu listu. Na kraju, Đilasova i Ponoševa grupacija dobila je 215 glasova, a studentska preko 7.000.
Naprednjačkom kartelu je mnogo veću pomoć pružila Irena Živković u Boru. Kao vlasnica poslaničkog mandata, koji joj je poklonjen na listi SSP-a, ona je predvodila grupu građana iz nepostojeće Radničke partije. Uspela je da prevari 2,5 odsto glasača u Boru. Ti glasovi su se prelili SNS-u, a Živkovićka je optužila studente da su krivi za manipulacije, koje je sama izvršila.
U istoriju srpskog političkog beščašća upisao se doktor Dejan Žujović, koji je pažnju i podršku javnosti privukao u vreme pandemije Kovida 19, kad je kritikovao postupke i izjave Predraga Kona, pa i Vučića. Žujović je popularnost pokušao da komercijalizuje na svim izborima od 2020, ali uvek se uvaljivao na gubitničke liste. Sada je sakupio 500 potpisa za kandidaturu na izborima u Kuli. Osvojio je samo 74 glasa.
Krug lokalnih izbora, koji predstavlja samo peting pred sledeću parlamentarnu avanturu, pokazao je da Vučić ne može da zaustavi pad s vlasti. Nema ko da mu pomogne. Strogo kontrolisane opozicione stranke su zbrisane sa političke scene, a u Srpskoj naprednoj stranci knjiga je pala na nekoliko slova, sitnih i umrljanih vlastitim gadostima.
Vučićev ritam laži, nasilja i patologije prati samo nekoliko njegovih saradnika, koji su svesni preteće predikcije zajedničkog boravka na robiji. Nesuvisle uvrede na račun studenata i ostalog normalnog sveta nastavila je da sipa Ana Brnabić. U istom stilu, Zorana Mihajlović za samoubistvo studentkinje optužuje „anarhiste koji su u Rektoratu napravili stecište blokadersko-sektaških narko-ćelija“. Istu tragediju, Darko Glišić koristi za pretnju roditeljima budućih brucoša: „Nemojte da upisujete decu na fakultete čiji su dekani blokaderi, jer ćete decu dobijati u kovčezima“.
Nije slučajno što najsramniji primerci sa naprednjačke deponije truju javni prostor šešeljevskim gadostima. Čak i u vrhu SNS-a, gde nema mnogo njih koji su sačuvali bar malo dostojanstva i ljudskosti, postoji nezadovoljstvo Vučićevom odlukom da sve odluke donosi u saradnji sa Šešeljem. Za lečenje od ličnih psihički i fizičkih oboljenja, Vučić je angažovao najskuplje izraelske lekare, a za političke probleme rešenje traži samo od nultog pacijenta, crvenog vojvode.
To nije dobro ni za Vučića, ni za Srbiju. Iako se za njega već može reći da je politički pokojnik, bilo bi dobro da mu terapija pomogne, da ga zdravlje posluži makar do presude, kojom će biti kažnjen za sva zla koja je naneo Srbiji.
