Прочитај ми чланакДржави се очигледно жури да распрода такозване Дипосове станове у којима у великом броју живе избегличке породице из Хрватске и БиХ - постављени су немогући услови уз врло кратке рокове, а све уочи новогодишњих и божићних празника када већина институција не ради.
Фото: В. Лалић / РАС Србија
Држави се очигледно жури да распрода такозване Дипосове станове у којима у великом броју живе избегличке породице из Хрватске и БиХ – постављени су немогући услови уз врло кратке рокове, а све уочи новогодишњих и божићних празника када већина институција не ради.
Оно што држава није успела да уради изменама Закона о становању, који је предвиђао бројне олакшице за куповину Дипосових некретнина, сада на чудан начин покушава преко Републичке дирекције за имовину, која је усред новогодишњих празника одлучила да прода 109 некретнина.
На услове који стоје у огласу мало ко у Србији може да одговори, а понајмање избегличке породице које половину оглашених станова закупљују дуже од две деценије.
Чувеним чланом 153 Предлога закона о становању било је предвиђено да се 161 вила, 200 станова, 30 пословних простора и 57 гаража продају закупцима на 20 година, по веома повољним условима. Због великог притиска јавности од тога се одустало, а 109 Дипосових некретнина у међувремену постале су надлежност Републичке дирекције за имовину.
Није прошло ни месец дана, а Дирекција усред новогодишњих празника расписује оглас за њихову продају под невероватним условима. У року од 10 дана, у периоду када велики број институција не ради, заинтересовани морају да уплате депозит од 10 одсто вредности некретнине, а уколико њихова понуда буде прихваћена, за 15 дана и остатак суме.
За, на пример, једну избегличку породицу, која као закупац 25 година живи у Улици Пере Тодоровића, то значи да до 6. јануара мора да прибави око 8.000 евра депозита, па да се како зна и уме за две недеље снађе за још око 70.000 евра.
На такав оглас не може да одговори ниједна добростојећа београдска породица, која не располаже готовином, а камоли избеглице, о којима би држава ипак морала да брине.
Куповина станова на невиђено
И то нису једине нелогичности. Уколико би се на куповину одлучио било који грађанин Србије, који не живи у некретнинама које су на продају, пазарио би их на невиђено, јер није предвиђен ни обилазак станова.
Шта онда стоји у позадини овакве одлуке и ко је аутор огласа?
На сајту Републичке дирекције за имовину наводи се да је оглас расписан на основу Закључка Владе Србије од 15. децембра, као и на основу одлуке директора Дирекције.
Министри са којима смо контактирали незванично су нам рекли да о овом не знају ништа, осим онога што су прочитали у медијима. Ни на сајту Владе, ни у Службеном гласнику, где се наводе све одлуке из Немањине 11, нема ни речи о поменутом закључку. Остало је, дакле, непознато шта у њему стоји и да ли будући купац има неке погодности о којима јавност није обавештена.
Ни у Дирекцији нису били речитији. Директор Јован Воркапић путем СМС није желео да одговори на наша питања, док нас је његова сарадница обавестила да ћемо одговоре добити сутра.
Затворена лицитација
Немања Ненадић, директор Транспарентности Србија, наводи за „Блиц“ да се, судећи по тексту огласа, ни Дирекција ни Влада не понашају домаћински са јавном имовином.
– Да је метод продаје код које се она условљава откупом документације, без објаве фотографија и могућности обиласка, уз депозит на невиђено, и све то за време празника, добар, то би чинили и приватни продавци. Дакле, може се закључити да је циљ овог огласа био што мања конкуренција, па самим тим и цена, која ће се слити у буџет, а циљ би требало да буде супротан – сматра Ненадић.
Занимљиво је да се станови продају на лицитацији, затвореног типа. Потенцијални купци у коверти шаљу понуде, које разматра посебна комисија и која ће, како стоји у тексту огласа, директору Дирекције за имовину предложити најповољнијег понуђача. Кључни критеријум је висина понуђене цене.
