Прочитај ми чланакВласник једне београдске фирме је објавио оглас за архитекту пројектанта, којем нуди плату од 70.000 до 100.000 динара, док столару обећава од 100.000 до 125.000 динара
Оглас једне фирме за два радна места изазвао је претходних дана жустру полемику на друштвеним мрежама, јер је за за посао столара понуђена већа плата него за архитекту.
У огласу се наводи да се тражи архитекта пројектант чија је зарада од 70.000 до 100.000 динара за рад у првој смени, док се у другом наводи да се тражи монтажер столар чија би плата била од 100.000 до 125.000 динара, за рад у првој и другој смени.
Иако звучи нелогично да архитекта са факултетском дипломом има мању плату од занатлије који је завршио трогодишњу школу, све чешће су такве ситуације, које су условљене односом понуде и потражње на тржишту рада.
Власник фирме „Зеликс ентеријери“ Златко Зеленбаба, сматра да чињеница да се на први оглас јавило око 25 архитеката, а за други шест столара, од којих су само двојица квалификована за овај посао, довољно сведочи о томе зашто он мајсторима нуди веће плате.
„Не само што више нико неће да ради столарију, него нико неће да ради прљав посао. Ако посао захтева да радник мора да се упрља или да је физички тешко, нико неће то да ради. Сви желе да цртају и да седе у канцеларији. Највећи проблем је што има много архитеката који и даље не знају да раде и када заврше факултет, јер не науче оно што је потребно за производњу намештаја“, каже Златко Зеленбаба за РТ Балкан.
Он тврди да у његовој фирми столари имају плату и већу од 150.000 динара, али напомиње да су то квалификовани мајстори свог заната.
„Углавном су то људи у годинама, млади се ретко јављају и незаинтересовани су за посао. Не долазе ни кандидати из унутрашњости, јер они који знају посао, могу и у малим срединама добро да зараде. Могу да направе кухињу или две месечно и да живе од тога, али морају да знају посао, да осмисле, исеку, монтирају и поставе све што су направили. Архитекта не може сам, осуђен је на некога ко ће његову идеју да спроведе у дело, а важно је да знају посао, јер озбиљно коштају грешке ако се погреши у пројектантском делу“, објашњава Зеленбаба.
Иако плата од око 1.000 евра звучи примамљиво, чињеница је да је пут од шегрта, преко калфе, до мајстора ипак поприлично дуг и да је потребно уложити много труда да би се испекао занат.
У средњим школама у којима се образују занатлије кажу да су дошли у апсурдну ситуацију да ђаци који заврше за вариоце, молере, водоинсталатере, чим изађу из школских клупа зарађују више од својих професора, па и од директора школе.
Директорка Техничке школе у Ћуприји Јелена Бизетић Маљковић сматра да нису занатлије много плаћене, већ да би и други требало да имају веће плате.
„У нашој школи се образује трећа генерација оператера за израду намештаја и интересовање за овај профил расте. Прошле школске године смо уписали осморо ученика, а ове 11. Правимо комбинацију одељења, требало би 15 ученика да буде, али пошто је привреди потребан тај кадар одобравају и одељење са мање ђака“, каже Јелена Бизетић Маљковић за РТ Балкан.
Она напомиње да посао није захтеван, али да ипак зависи чиме свака особа жели да се бави у будућности.
„Ако жели своју фирму, мора бити креативан да би могао да понуди нека решења. Те високе плате имају баш они најбољи, који су прави мајстори. Можда је мана што се на те смерове уписују најслабији ученици и онда немају снагу да то доведу до савршенства. Сада имамо неколико добрих ђака и од њих очекујемо да буду изванредни у свом послу“, напомиње директорка Техничке школе у Ћуприји.
Турбулентно тржиште рада
Милош Турински из „Инфостуда“, каже да разлика у платама осликава однос понуде и потражње на тржишту рада.
„Није само ова позиција у питању, већ и друге. Можемо да посматрамо и водоинсталатере, који зарађују више од лекара. Ситуација можда није правична, али таква је тренутно на тржишту рада. За некима постоји много већа потреба, него за другима и једноставно у тој борби са конкуренцијом и потражњи за квалификованим кадром, послодавци морају да понуде више“, објашњава Милош Турински.
Он напомиње да се сваки послодавац труди да понуди боље услове од конкуренције, да би привукао квалитетније раднике, јер је понуда таквих кандидата ограничена.
„Архитеката имамо довољно да задовољи потребе тржишта рада, док у занатском сектору послодавци морају бити конкурентни са платама ако хоће да задрже раднике. Понудићете што већу зараду која ће бити мамац, да би обезбедили функционисање своје фирме. Сви смо свесни дефицита у занатском сектору. Недостају нам људи који имају искуства и снаге да се баве одређеним пословима, и зато имамо дефицит, али и зараде које су високе и може се рећи неочекиване, када се упореде са неким другим професијама за које је потребно високо образовање“, каже Турински за РТ Балкан.
А цех ће на крају опет платити грађани. Прво, дуже ће чекати на услугу, јер нема довољно занатлија, а то што дочекају плаћаће више него раније. За сада, сматра Турински, нема знакова побољшања на тржишту рада, јер је правих мајстора све мање.
