Прочитај ми чланак

Пијемо све скупљу кафу: Да ли нас очекује ново поскупљење

0

Према подацима из "Потрошачке корпе", коју објављује Министарство унутрашње и спољне трговине (МУСТ), килограм кафе је за две године поскупео за скоро 280 динара

За омиљени јутарњи напитак потребно је издвојити све више новца. Пре две године просечна цена кесице кафе од 200 грама, која је и најпродаванија у домаћим трговинама, је била око 290 динара, док је сада око 350 динара. Произвођачи кафе најављују ново поскупљење од 1. јула. 

Према подацима из „Потрошачке корпе“, коју објављује Министарство унутрашње и спољне трговине (МУСТ), килограм кафе је за две године поскупео за скоро 280 динара. У фебруару 2022. је коштао 1.457 динара, а у истом месецу ове године, за када је објављен последњи податак, коштао је 1.730 динара.

Више фактора, од поскупљења сировине, неповољних временских услова и слабије бербе, логистичких проблема доставе из Бразила, до повећања акцизе у Србији, утицало је на то да цена иде узлазном путањом.

Цене у трговинским ланцима, који продају искључиво кафу коју прже и пакују велики произвођачи је тренутно од 270 до 370 динара за 200 грама. Произвођачи тврде да су сировине поскупеле 40 до 60 одсто, али још не откривају колико ће цена кафе у малопродаји поскупети. Овај тренд ће се одразити и на цене инстант кафе, па и на цех у кафићима и ресторанима.

„Код нас се већ више од 20 година константно смањује конкуренција на тржишту кафе. Јасно је где то води. Лично сам више пута купио кафу наших произвођача у САД-у по нижој цени него у Србији. То лепо илуструје дејство конкуренције и да цена кафе код нас може бити нижа. Није спорно да произвођачи и трговци желе да зараде што више могу, нити неко треба да се љути због тога на њих. Проблем је што је смањење броја конкурената последица и неких веома упитних активности самих произвођача“, сматра Ненад Бумбић из Удружења „Заштита потрошача“.

Он напомиње да због тога, држава може да делује разним мерама које доводе до повећања конкуренције и тржишног лимитирања цена.

У „Атлантик групи“, која је највећи произвођач кафе, а која је почетком године преузела и свог највећег конкурента на домаћем тржишту, „Штраус адријатик“ кажу да још не могу да говоре колики ће раст цена бити.

„Генерално говорећи, и даље послујемо у окружењу високих цена сировина и услуга. од арабике је због логистичких проблема достава кафе из Бразила каснила од краја 2023. Фондови су краткорочно искористили мањак кафе и подигли ниво берзе, а тиме и цену арабике. Код робусте постоји и изазов недовољне расположивости у 2024. због неповољних временских услова у земљама порекла два највећа добављача Вијетнама и Индонезије, који су због неповољних временских услова подбацили с бербама. На високе цене утичу и изазови у транспорту попут напада на транзитне бродове, продуженог времена транспорта за двоструко и више“, навели су у „Атлантик групи“ за „Политику“.

На амбалажи слика кафе, у кесици пржени жир

У пржионицама је цена кафе обично нижа, али резултати контроле Пољопривредне инспекције, који су објављени пре неколико дана показују да би потрошачи требало да буду обазриви када бирају где ће купити овај производ. Министарство пољопривреде је објавило да су инспектори открили више обмана потрошача због присуства сурогата у кафи, а један нерегистровани произвођач је пржени храстов жир продавао у амбалажи на којој је писало да је то кафа.

Они су спровели контролу у 123 објекта, од којих је 69 у производњи, односно на пржењу, млевењу и паковању кафе и 54 у промету овог производа. Инспектори су написали 11 решења којима је наложено отклањање неправилности, једно решење о забрани промета, као и четири захтева судовима за покретање прекршајног поступка.

Бумбић сматра да је проблем и даље што се не наводи код којих произвођача су пронађене неправилности и против кога су конкретно поднете пријаве.

„Проблем је што ми немамо специјализоване државне лабораторије које би у континуитету пратиле квалитет прехрамбених производа, него се контроле спроводе само повремено. Због тога можемо очекивати да ће и будућности бити разноразних ‘изненађења’ током ретких контрола“, каже Бумбић.

Према подацима Републичког завода за статистику у 2022. години је у Србији произведено је 19.446 тона кафе пржене са кофеином и 815 тона замене за кафу које садрже кафу. Прошле године смо увезли 30.770 тона кафе, чија је вредност била око 115,7 милиона евра. Увоз пржене кафе лане је порастао за око 30 одсто у односу на 2022. годину