Прочитај ми чланак
Фото: Тома Тодоровић / Политика
Ниш – Дежурни на пријавници нишке касарне „Мија Станимировић” дочекује нас са широким осмехом. Препознавши новинарску екипу, и пре него што смо ишта рекли, пресрећу нас питањем: „Да ли сте нам у посету дошли због Марије?” Одговарамо потврдно. Стиже и наш срдачни домаћин, потпуковник Саша Тодоров, командант 36. тенковског батаљона Копнене војске Србије. Крећемо на полигон.
– Марија Цветковић, нишанџија на тенку М-84, прави је симбол наше јединице. Увек расположена и насмејана, увек спремна за сваки задатак. Плени својим залагањем и пример је осталима. Заиста је посебна особа, у сваком смислу – говори нам успут потпуковник Тодоров о јединој жени-нишанџији у 36. тенковском батаљону.
На полигону нас дочекује готово цела чета тенкиста чији је припадник ова двадесетдеветогодишња Нишлијка.
– Рођена сам 1986.у Горњем Матејевцу код Ниша, тамо и сада живим са мајком Љиљаном и старијом сестром Милицом. Пошто сам завршила основну школу уписала сам Гимназију „Девети мај“ у Нишу. Наставила сам школовање, изабрала сам да студирам право и дипломирала на Одсеку за криминалистику Правног факултета Нишког универзитета у Нишу. После тога уписала сам Курс слушалаца за резервне официре (КСРО), а одабрала сам оклопне јединице. Заиста се нисам покајала – прича нам Марија и прецизира да је за пријем у ВС конкурисала одмах по завршетку КСРО (некадашња Школа резервних официра) и у војску ступила 2012. године:
– Добила сам ВЕС (Војно-евиденциону специјалност) тенкисте, конкретно, нишанџије на тенку. Иако су ми готово сви, и тада и данас, говорили како је то посао за мушкарца, мени овај војни позив нимало није тежак. Трудим се максимално да извршим сваки постављени задатак и да ни у чему не заостајем за колегама из тенковске чете. Они ме у свему подржавају и помажу, јер бити у тенковској посади захтева тимски рад. Заједно са колегама растављам и састављам наоружање, уиграна смо екипа и то се види по резултатима на вежбама – каже Марија.
Цветковићеву хвали и њен старешина, капетан Никола Јанковић, командир тенковске чете:
– Изузетно је вредна и марљива, спремна у сваком тренутку, као „запета пушка”, када је извршавање задатака у питању. Уз такав однос према обавезама, јасно је да ни изузетни резултати не изостају – истиче капетан Јанковић.
Одлазећи из касарне „Мија Станимировић” један од Маријиних колега из чете нам сугерише: „Немојте заборавити да напишите да је Мара око соколово 21. века”, подсетивши нас да је из овог краја Србије и легендарни Драгутин Матић, најпознатији извидник (извиђач) српске војске у Балканским ратовима и Првом светском рату, чија је фотографија, снимљена 1914. и дан данас симбол Великог рата…
Извор: Политика
