Прочитај ми чланакПодгорица – Могла би се прихватити као стопостотно тачна оцена шефа представништава Уницефа у Црној Гори Бенџамина Перкса да су у овој држави „појаве попут злостављања и насиља још често невидљиве” да Национална СОС линија за жртве насиља у породици током протекле године није регистровала близу 5.000 разних облика насиља у породици.
А Црна Гора није „кано пређе бијаше”, већ бркате Црногорце туку жене што је све чешћи случај. Можда та врста насиља остаје недовољно пријављена надлежним институцијама јер где ће, „чоче, да пријави да га жене бије”.
А да бију сведочи и недавни случај када је подгоричка полиција ухапсила Подгоричанку С. П. (23) након што је шакама, чашом и ножем задала низ повреда супругу М. П., у зетском селу Љајковићи, надомак Подгорице.
Од разгоропађене супруге М. П. су спасле комшије које су позвале полицију која је С. П. привела у станицу полиције, а њеног мужа пребацили су у Ургентни центар Клиничког центра, где су му констатоване повреде и указана медицинска помоћ јер је осим модрица по телу „имао посекотине по рукама и леђима”.
Подгоричка полиција је након овог случаја саопштила, односно упозорила, да је „све више случајева насиља над мушкарцима, физичког и психичког, али када је у питању статистика о поднетим кривичним пријавама, та бројка је и даље незнатна”.
„Не може се ова појава гледати кроз призму регистрованих пријава, јер подаци с терена говоре другачије, таквих случајева има, али се мушкарци не усуђују да их пријављују, плашећи се осуде друштва јер је породично насиље над мушкарцима и даље табу тема у Црној Гори”, оцена је полиције.
Да су жене и у батинању мужева солидарне казују и поруке на друштвеним мрежама, а једна од бројних у подршци насилном понашању девојке из Зете гласи: „Руке ти се позлатиле”.
Маја Раичевић из Центра за женска права је овај случај овако прокоментарисала: „Многе жене не пријављују, због осуде околине. Али осуда околине је увек ту – према женама јер се сматра да су нечим заслужиле насиље, али и према мушкарцима кад нису довољно мушкарци, односно кад нису довољно физички јаки, доминантни. Свако ко доживи насиље треба да добије подршку, без обзира на пол. Осуђујем сваку врсту насиља без обзира на то је ли га починио мушкарац или је то урадила жена”.
По њеним речима занимљиво је и то да се мушкарци, кад их жене већ нападну, не стиде да позову СОС телефон и пожале се на то да су их супруге напале.
„Моје искуство говори да су мушкарци чак и храбрији у пријављивању насиља него жене”, додаје Раичевићева. „Истицање случајева насиља над мушкарцима као нечега што се дешава често је потпуно погрешно.”
Но, свакако да је најважнија оцена Бенџамина Перкса коју је недавно саопштио у Подгорици да се много позитивних промена за децу десило у протеклих неколико деценија „и јасно је да у Црној Гори нема намерног и распрострањеног кршења права деце”.
„С друге стране, када је дете жртва сексуалног злостављања код куће, мала је вероватноћа да ће добити правовремену и свеобухватну заштиту која му је неопходна”, рекао је Перкс. Он је поручио да има још доста посла у заштити права најмлађих, као и да је неопходно да се „у јавности више пажње посвети разговору о дубоким, темељним проблемима који подривају квалитет рада образовног или здравственог система за децу или питању сиромаштва међу њима”.
А један од показатеља стања у области злостављана у друштву јесте и Национална СОС линија за жртве насиља у породици. Ова организација је у Црној Гори, у периоду од 1. септембра прошле до 31. августа ове године, имала 3.464 позива, што значи да је на месечном нивоу просечан број позива за претходну годину износио 288,67.
„Током претходних годину дана, колико и функционише Национална СОС линија за жртве насиља у породици, пружено је укупно 4.580 услуга, од чега највише услуга информисања 1.870 пута, затим поверљиви разговори (емоционална подршка) 1.544 пута, 445 психолошких саветовања, 360 посредовања и ургентних интервенција према институцијама, 52 захтева за смештај у склониште, 23 упућивања према институцијама и друге услуге”, пише у саопштењу пројектног тима Националне СОС линије.
Током претходних 12 месеци на Националној СОС линији за помоћ позиви су пристигли из 23 општине у Црној Гори. Највише позива је стигло из Подгорице 858, затим из Никшића 847, из Бара 340, Херцег Новог 294, Котора 220, Берана 169, Будве 134, Пљеваља 123, Бијелог Поља 116, Рожаја 92 позива, Цетиња 77, Даниловграда 62, Улциња 38, Тивта 28, Мојковца 25, Плава 15, Колашина 11, Андријевице 5, Шавника 3 позива, по 2 позива су пристигла из Жабљака и Петњице и један позив из Плужина.
Податак да више од 90 одсто деце у Црној Гори користи интернет и у највећем броју случајева доживљавају вршњачко насиље окупио је недавно представнике Владе Црне Горе и Уницефа.
Јединствена оцена је да је неопходно да им родитељи и наставници пруже бољу подршку јер је све израженије насиље над децом на интернету.
