Чим је објављена смрт Ратка Младића, Милорад Додик је исто као и Александар Вучић изашао да скупи јефтине поене. Рекао је да генералу није пружена одговарајућа медицинска помоћ, да је задржавање у притвору упркос тешком стању било нехумано и да је смрт својеврсно убиство, као у случају Слободана Милошевића. Додао је да је био сведок одбране и да је видео Младићево „часно држање“. Па је, за пун ефекат, упоредио: Насер Орић хода слободно, а „већи је крвник у Сребреници него Ратко Младић“.

Архива каже друго. На снимку који се данас поново дели види се Додик у студију РТС-а, у времену кад му је рачуница била другачија. Тада је говорио: „Ђавола Младић воли српски народ, нека испашта због својих злочина.“ Није било часног држања. Није било убиства. Био је човек који, по Додику, треба да испашта.

Тај обрт није сазревање. То је калкулација. Док је требало да се додворава Западу и да се представи као прагматичар, Младић је био терет који ваља да плати своје. Кад треба да се додворава бирачком телу које тражи патриотски крик, Младић за њега постаје мученик, Хаг касапин, а Додик чувар српске части. Исте груди, други плакат.

Јефтино бусање у патриотска прса увек има исти ритам. Прво се сачека смрт. Потом се изговоре тешке речи, да бол добије непријатеља. Потом се убаци Орић (прима пензију од Србије као припадник ДБ-а, редовно долази у Србију да лови), да се кривица пребаци. На крају се помене „часно држање“, као да сведок одбране брише све што је исти човек раније рекао пред камерама. Ко данас купи ту причу, купи и заборав.

Додик није открио нову истину о Хагу. Открио је само да му је Младић користан и мртав и жив, зависно од сезоне. Живом је нудио испаштање. Мртвом нуди ореол. И у једном и у другом случају предмет није генерал. Предмет је Додиков и Вучићев поен. Патриотизам који се пали тек кад треба затворити вест дана није патриотизам. То је трговина костима: јуче прагматичар, данас гуслар, сутра опет шта затреба.

Српски народ није дужан да плеше уз ту промену гардеробе. Ко је једном рекао да Младић нека испашта због злочина, нема право да сутра продаје причу о убијеном свецу а да га архива не стане пред лице. Додик данас не брани Младића. Брани сопствени рејтинг. И то се види боље од сваке изјаве: јефтино, гласно и касно.

По истом рецепту се понаша и Вучић, који је према признању бившег тужиоца за ратне злочине Бруна Векарића помогао приликом хапшења генерала Младића.

(Србин инфо)