Režim Aleksandra Vučića je promenio Zakon o državljanstvu, kako bi omogućio stotinama hiljada migranata da steknu biračko pravo. Srbija je jedina država u Evropi koja ne sprovodi bezbednosnu proveru kandidata za sticanje državljanstva. To je jedan od najvažnijih uzroka stravičnih zločina koje gotovo svakodnevno vrše migranti iz Azije i Afrike. Osim toga, vlast daje brojne subvencije privatnim preduzetnicima, koji zapošljavaju „novonaseljena lica“, kao što je umanjenje poreza i doprinosa od čak 70 odsto. S druge strane, Vučićev kartel stimuliše imigracione procese, tokom kojih je, otkad je SNS dovedena na vlast, više od 1,2 miliona mladih i radno sposobnih građana napustilo Srbiju. Ipak, ostalo je dovoljno normalnih ljudi, koji su spremni da na prvim sledećim izborima obore SNS sa vlasti i oslobode Srbiju.

Na sledećim izborima glasaće i Sabhi Faes, Midhun Rudžek, Abdulrezak Setar, Nkimo Odžele i još sedamnaest novopečenih državljana Srbije, koji su prijavljeni na istoj adresi u beogradskoj Ulici Gavrila Principa.

Osim njih, biračko pravo u Srbiji, tokom poslednjih devet godina, steklo je još 290.000 stranaca, uglavnom iz Azije i Afrike.

Režim Aleksandra Vučića vrši promenu stanovništva Srbije. Otkad je Srpska napredna stranka dovedena na vlast, iz Srbije je otišlo više od 1,2 miliona građana, uglavnom mladih, obrazovanih i fertilnih. U poslednje vreme, taj trend je značajno usporen. Republički Komesarijat za izbeglice i migracije, u dokumentu „Migracioni profil Republike Srbije za 2025. godinu“ ne navodi podatke o emigraciji, a podaci o prijemu u državljanstvo nisu potpuni ni metodološki usklađeni.

Međutim, na osnovu procene Republičkog zavoda za statistiku, koja je izvedena uglavnom iz podataka država u koje su se građani Srbije odselili, ukazuju da je Srbiju, u poslednje tri godine, napuštalo oko 27.000 stanovnika. U ranijem periodu taj broj je bio duplo veći. Smanjenje pokazuje da u Srbiji ima sve manje onih koji mogu da odu. Mladi i sposobni su već otišli.

Vučić na sve načine podržava iseljavanje mladih, jer uverljiva većina te populacije ne podržava njegovu politiku, kriminal i korupciju. Ljudi nisu napuštali Srbiju samo zbog političke patologije i ekonomske stabilnosti, nego i zbog mentalne higijene. Nisu želeli da život provedu u društvu čije vrednosti oblikuju Pink i Informer. Takvi – normalni i pošteni – nisu prihvatljivi za Vučićev sistem vladavine, oni samo smetaju i prave probleme.

S druge strane, ozbiljne gubitke u ljudstvu trpi i Vučićev glasački korpus. Vučić ima podršku samo jednog dela starije i socijalno ugrožene populacije. A i ta podrška nije motivisana političkim rezonima, nego strahom od neizvesnosti i dodatnog ugrožavanja gole egzistencije. Ipak, njihov broj se dramatično smanjuje. Svake godine umre oko 40.000 penzionera.

U takvim okolnostima, Vučić spas traži u promeni strukture stanovništva. Umesto mladih građana iz starosedelačkih porodica, Srbiju naseljava migrantima iz Afrike, sa Bliskog istoka i iz ostalih azijskih država. Naprednjačka vlast je kompletnu zakonsku regulativu promenila i prilagodila tim potrebama. Sve pod izgovorom da nema dovoljno domaće radne snage, Vučićev režim je omogućio brojne povlastice prilikom zapošljavanja migranata.

Uz opšte subvencije Nacionalne službe za zapošljavanje, preduzeća koja zaposle strance dobijala su olakšice kao što je umanjenje poreza i doprinosa za „novonastanjena lica“. Iako se stranci, u poreskom sistemu, uglavnom tretiraju kao domaći radnici, poslodavci obračunavaju porez na zaradu i doprinose na osnovicu umanjenu za 70 odsto. Praktično, davanja se obračunavaju samo na preostalih 30 odsto osnovice, uz primenu zakonskih minimalnih doprinosa. Olakšice su oročene na pet godina od zasnivanja radnog odnosa.

Među uslovima za sticanje takvih pogodnosti nalazi se obaveza da stranac, pre zaposlenja, nije pretežno boravio u Srbiji najmanje 24 meseca. Kad uđe u radni odnos, migrant se nastanjuje u Srbiji i postaje njen poreski rezident i osiguranik. Posebne budžetske subvencije, koje su bile namenjene poslodavcima koji su zapošljavali visokoplaćena novonastanjena lica, sa platama većim od 439.692 dinara, ukinute su prošle godine. Ukinute su jer su ionako besmislene, pošto u Srbiji zanemarljivo mali broj zaposlenih prima platu u tom iznosu.

Ovakvim olakšicama, vlast stimuliše vlasnike privatnih preduzeća da zaposle što više migranata. Na taj način strancima se značajno olakšava mogućnost sticanja državljanstva Srbije. Poslednje izmene Zakona o državljanstvu otkrivaju pravu nameru Vučićevog režima, a to je proširenje naprednjačke glasačke mašine.

Odlukom o spajanju boravišne i radne dozvole, koje se izdaju na tri godine, vlast je ubrzala proceduru upisa u državljanstvo Srbije. Među zakonom propisanim uslovima za naturalizaciju stranaca, jedan od najvažnijih je obaveza da ima najmanje tri godine neprekidno prijavljeno prebivalište u Srbiji. Osim toga, stranac mora imati odobreno stalno nastanjenje, zatim da bude punoletan, da mu nije oduzeta poslovna sposobnost i da podnese pisanu izjavu da Srbiju smatra svojom državom.Ljudi i društvo

Naprednjački Zakon o državljanstvu je među najliberalnijim u svetu. Samo Argentina i, u nekim segmentima, Kanada imaju lakše uslove za sticanje državljanstva. U Srbiji nema jezičkog ispita, testa istorije ili državnog uređenja, ne traži se dokaz o finansijskog zavisnosti i, što je najvažnije, nema standardizovane procedure za bezbednosnu proveru.

U civilizovanim državama primenjuju e drugačija pravila. Kandidat za državljanstvo Sjedinjenih Američkih Država mora pet godina da ima status „lawful permanent resident“. Mora da zna engleski jezik i da položi test iz istorije i državnog uređenja, da dobije potvrdu da ima „dobar moralni karakter“, kao i da položi zakletvu. Američki zakon predviđa starosne, zdravstvene i druge zakonske izuzetke. I u Nemačkoj redovna naturalizacija je moguća tek posle pet godina zakonskog boravka.

Kandidat mora da zna nemački jezik, da dokaže da može da izdržava sebe i članove porodice, a ne sme imati krivične osude. Potrebno je i da potpiše izjavu o „privrženosti slobodnom demokratskom ustavnom poretku“. Zakon u Velikoj Britaniji omogućava kandidaturu za upis u državljanstvo posle pet godina, kada dobija „settled status“, a redovni postupak počinje tek za godinu dana. Neophodno je znanje engleskog jezika i polaganje testa „dobrog karaktera“. Hrvatski zakon o državljanstvu je još restriktivniji. Kandidat mora najmanje osam godina da neprekidno živi u Hrvatskoj sa prijavljenim stalnim boravkom, mora da dokaže da zna hrvatski jezik i pismo, da poznaje hrvatsku kulturu, poštuje pravni poredak i da je izmirio prispela javna davanja.

Sjedinjene Američke Države sprovode najstrožije bezbednosne provere. Postupak je izričito propisan, a realizuje ga služba USCIS. Proveravaju se biometrijski podaci, FBI vrši proveru identiteta, otisaka prstiju i krivične evidencije, kao i podataka koji se nalaze u bezbednosnim i imigracionim bazama. Rezultati se koriste i prilikom procene „dobrog moralnog karaktera“. Nemačka služba Verfassungsschut proverava krivičnu evidenciju, ali i političku podobnost, kako bi utvrdila da li postoje „ustavne i bezbednosne smetnje“.

Procenjuje se da li je kandidat „delovao protiv slobodnog demokratskog ustavnog poretka“, da li je podržavao terorističke ili ekstremističke organizacije, da li je učestvovao u aktivnostima usmerenim protiv bezbednosti Nemačke i da li je dao lažnu izjavu o svojoj političkoj orijentaciji. Specijalizovana jedinica britanske službe Home Office proverava policijske podatke o podnosiocu zahteva za upis u državljanstvo, da li je kršio imigraciona pravila ili međunarodne, davao lažne podatke, da li je povezan sa terorističkim ili ekstremističkim organizacijama, da li je vršio ratne zločine i zločine protiv čovečnosti ili je učestvovao u aktivnostima koje predstavljaju opasnost za nacionalnu bezbednost i ustavni poredak.

Srpski Zakon o državljanstvu ne sadrži posebnu odredbu kojom je standardizovana bezbednosna provera, niti opisuje njen metod i obim. U Zakonu se navodi da Ministarstvo unutrašnjih poslova „može odbiti zahtev ako kandidat ne ispunjava sve formalne uslove i ako oceni da postoje razlozi od interesa za Republiku Srbiju zbog kojih zahtev treba odbiti“. Zakon nije precizno definisao kriterijum „interesa Republike Srbije“, niti je propisao obrazac bezbednosne provere, a MUP nema uvid u operativne podatke policijskih ili bezbednosnih službi država iz kojih kandidat dolazi. Iako postoji mogućnost razmene podataka, ne postoji protokol koji je određen Zakonom.

Takvi propusti nisu slučajni. Oni su deo Vučićeve strategije, koja ima za cilj promenu stanovništva Srbije i povećanje broja potencijalnih glasača njegovog kartela.

Srbija se već suočava sa posledicama Vučićevog demografskog eksperimenta. Osim što su srpsko državljanstvo dobili međunarodno poznati kriminalci iz Rusije, Ukrajine, Bugarske, Kine i drugih država, to pravo su stekle i desetine hiljada arapskih i afričkih migranata, čiji kriminalitet je mnogo nižeg ranga, ali ne manje opasan za građane Srbije.

Kakve su posledice nastale vidi se u gotovo svakodnevnim medijskim izveštajima o monstruoznim zločinima, čiji počinioci su migranti. Radnik iz Turske nedavno je ubio, iskasapio i u kofer ubacio komade tela mlade Ruskinje u beogradskom naselju Padinska Skela. Nekoliko dana kasnije, jedan Avganistanac je ušao u dvorište kuće u opštini Zvezdara sa namerom da siluje ženu. Drugi Avganistanac je izazvao saobraćajnu nesreću kod Pravnog fakulteta u kojoj je teško povređeno dvoje ljudi. Grupa migranata je pokušala da siluje dve devojke u opštini Rakovica. U okolini Subotice, migranti su silovali i ubili 72-godišnju staricu.

Tragični slučajevi se nižu jedan za drugim. Pojedinačni zločini se dešavaju svuda u svetu, ali samo u Srbiji vlast ih podstiče time što ne vrši bezbednosne provere. Doduše, naprednjački režim na vodeća mesta u MUP-u i BIA postavlja kadrove koji ne bi mogli da prođu bezbednosne provere.

Mnogi od ovih 290.000 stranaca, koji su dobili srpsko državljanstvo i pravo glasa na izborima, već učestvuju u političkim aktivnostima Srpske napredne stranke. Velike grupe Azijata i Afrikanaca uočene su na mitinzima Vučićevog kartela, sve sa stranačkim obeležjima. Sasvim je izvesno da njih ne zanimaju dešavanja na srpskoj političkoj sceni. No, glas izvesnog Sabhija Faesa na izborima vredi kao i glas svakog srpskog starosedeoca, koji je sudbinski vezan za Srbiju. A, Vučiću su potrebni baš takvi, koji se, poput migranata, ne suprotstavljaju njegovom kartelu.

Ipak, čak i kad bi svih 290.000 novostvorenih glasača na sledećim izborima glasalo za Vučića, to mu neće biti dovoljno za pobedu i opstanak na vlasti. U Srbiji ima mnogo više građana, koji se bore za oslobođenje od naprednjačke okupacije.

Magazin Tabloid – Predrag Popović