Грчка посланица у Европском парламенту Афродити Латинопулу одржала је 16. септембра 2026. године у Стразбуру оштар говор током расправе о Стању Уније, директно пред председницом Европске комисије Урсулом фон дер Лајен, заштитницом српског диктатора Александра Вучића.
Латинопулу је започела речима: „Госпођо фон дер Лајен, не постоји већа расисткиња према Европљанима од вас, и за то постоје докази.“
Затим је навела конкретне оптужбе. „Поплавили сте нас илегалним мигрантима. Угушили сте нас порезима и бирократијом. Сатрли сте наше пољопривреднике, сточаре и рибаре. Затварате фабрике Европе и нестају стотине хиљада радних места. Уништили сте породицу.“
Посланица је наставила: „Намећете нам зелено лудило. Воук агенду. Исламизацију Европе.“
Посебно оштро је говорила о миграцијама. Рекла је да Комисија из џепа грађана плаћа милионе илегалних миграната који су, како је навела, разбили четврти, силују, узнемиравају и убијају, а на крају им се дају документи да могу и да гласају.
Ироничним тоном додала је: „Али… дали сте нам папирнате сламчице, повезане чепове и Геј прајд. Нисте само најбоља ученица Ангеле Меркел. Ви сте је превазишли.“
Латинопулу је фон дер Лајен оптужила и за скандале. Рекла је да је председница Комисије увучена у афере са озбиљним сумњама на корупцију, поменула је Фајзергејт, нестале поруке и одбијање да се подвргне контроли. Навела је и да фон дер Лајен нема непосредну легитимност од гласа европских грађана и да се политички ослања на социјалисте и Манфреда Вебера.
Говор је завршила речима: „Госпођо фон дер Лајен, ви сте нас разорили.“
Обраћање је трајало нешто више од једног минута. Фон дер Лајен је седела у сали и слушала без одговора. Латинопулу је све оптужбе упутила лично њој, без уопштавања на институције.
У говору је повезала миграциону политику, порезе, бирократију, уништавање примарног сектора, затварање фабрика, напад на породицу, зелену агенду, воук политику, исламизацију, криминал у четвртима, легализацију миграната и право гласа, симболе као што су папирнате сламчице и Геј прајд, поређење са Меркеловом, као и афере око уговора са Фајзером и несталих порука.
То је био један од најдиректнијих личних напада на председницу Европске комисије у пленарној сали у Стразбуру. Латинопулу није оставила ниједну од главних критика по страни. Сваку је изговорила пред фон дер Лајен, која је цео наступ пратила ћутке.
Урсула жели Савет безбедности ЕУ – да она фактички постане европски Трамп
ШЕФИЦА Европске комисије – Немица Урсула фон дер Лајен – иницирала је установљивање европског еквивалента Члану ИВ Северноатлантског уговора.
Тај механизам би омогућио консултације међу земљама ЕУ у случају безбедносне претње једној од њихових држава чланица.
Како би се то уклопило у функције НАТО-а и какве шире последице би имало?
Фон дер Лајен поднела је Европском парламенту извештај о стању ЕУ и најавила низ иницијатива. Између осталог, нову безбедносну стратегију ЕУ.
У образложењу је навела: „Како претње расту, тако мора да расте и ниво припремљености Европе... Већ имамо много алата, јачамо наш рад са НАТО-ом, али наша доктрина, институције и процеси доношења одлука не прате нову реалност. Зато је Европској унији потребан заједнички механизам за реаговање на инциденте који не представљају оружану агресију, али и даље угрожавају националну безбедност“.
Према њеним речима, дошло је време за „европски протокол о ванредној безбедности“:
„Ако га једна држава чланица ЕУ активира, остале државе чланице би морале да се састану како би координирале паневропски одговор како би обуздале ескалацију и минимизирале њене последице“.
Следећи корак, нагласила је, требало би да буде стварање Европског савета безбедности:
„Већ смо разговарали о формату за интеракцију на нивоу руководства посвећеном безбедности нашег континента, уз учешће партнера као што су Канада, Украјина, Велика Британија, Норвешка и други. Ово је посебно релевантно сада, с обзиром на природу и обим постојећих ризика“.
Још једна иницијатива укључује заједнички развој стратешких војних капацитета.
Према њеним речима, ЕУ планира да створи нови инструмент који ће, посебно, омогућити развој система противваздушне и противракетне одбране.
Фон дер Лајен је такође поменула јачање украјинске противваздушне одбране. Рекла је да Европска унија сарађује са Кијевом на развоју јефтиног модуларног система. Основу тог пројекта чиниће „систем Фреја“.
Западни медији већ предложени Европски савет безбедности тумаче одговор Владимиру Путину и Доналду Трампу.
Политицо је поводом СБ ЕУ написао:
„Та идеја се појавила након што се ЕУ поделила због рата у Ираку 2003. године и добила је нови замах 2017. године захваљујући бившем шефу извршне власти ЕУ Жан-Клоду Јункеру и Емануелу Макрону, али је пропала због невољности Британије да је прихвати“.
Године 2026, посланик Европског парламента Сергеј Лагодински је поново предложио стварање таквог савета. Он се залагао за међувладин споразум који би ујединио Немачку, Француску, Италију, Шпанију, Пољску и Британију, а такође би обезбедио два места за „мање земље на ротационој основи“.
Он је тада тврдио да би то убрзало доношење одлука у кризним ситуацијама. Међутим, саме земље ЕУ биле су скептичне у погледу преноса својих одбрамбених надлежности на нове институције.
Тада су се појавила и упозорења да би такав потез могао водити сукобу са НАТО, који је више пута упозоравао Брисел да не дуплира безбедносну мисију алијансе.
Експерти сматрају да су Савет безбедности ЕУ и европски Члан 4 један корак ка трансформацији ЕУ у војни блок.
Члан ИВ повеље НАТО-а предвиђа консултације између земаља алијансе ако једна од њих уочи претњу по свој територијални интегритет, политичку независност или безбедност. У таквим случајевима, питање се износи на састанак Северноатлантског савета, где државе размењују информације, разговарају о ситуацији и одређују даље кораке.
Нешто слично већ постоји у ЕУ, али механизам функционише другачије: консултације се одржавају на иницијативу Брисела и на добровољној основи. Ако се одобри иницијатива Урсуле фон дер Лајен за стварање еквивалента Члана ИВ, учешће ће постати обавезно за све чланице.
Немачки политолог Александар Рар процењује:
„То је још један корак ка ескалацији односа између Русије и Запада и ка рату. Урсула фон дер Лајен настоји да трансформише Европску унију у јачи и централизованији механизам управљања. Она би желела да споји своју тренутну позицију са положајем председника Европског савета, да по утицају буде председник Европе. Егал Белој кући јер би комбиновала политички мандат са безбедносним овлашћењима. Тај тренд неизбежно води смањењу улоге НАТО-а у европској политици.
- Слика Русије као непријатеља је кључни фактор у тој дугорочној стратегији. Међутим, не ради се само о јачању спољнополитичке и одбрамбене улоге ЕУ. Предложене промене ће такође захтевати реструктурирање механизама доношења одлука унутар уније. Немачка је посебно активна у залагању за проширење владавине већине јер би кључне државе ЕУ, попут Немачке, имале најшири могући утицај на одређивање укупног курса Европске уније, а мање земље би биле подређене и прегласаване“.
(Србин инфо)
