---

YОУТУБЕ ПОГЛАВЉА:

00:00 Увод и представљање проф. др Мила Ломпара
00:20 Наводи о личним картама за стране држављане
00:56 Ломпар: „Уколико је то тачно — ниво криминала“
02:03 Културна интеграција и могуће дугорочне последице
03:07 Без предрасуда: пример руских белих емиграната

Професор Универзитета у Београду, др Мило Ломпар, оценио је да би масовно и убрзано додељивање држављанства страним држављанима, уколико је заиста спроведено пред парламентарне изборе, представљало поступак „на нивоу криминала“. Он је о томе говорио за YоуТубе канал „СМС Ливе ТВ“, одговарајући на питања главног и одговорног уредника Србин.инфо Дејана Петра Златановића. Разговор је вођен уочи парламентарних избора који су у Србији расписани за недељу, 25. октобар 2026. године. У средишту разговора нашли су се наводи да је велики број људи пореклом из Африке добио личне карте, као и сумња да би део њих могао бити употребљен за промену изборне воље грађана Србије.

Ломпар: „Уколико је то тачно, то је на нивоу криминала“

Ломпар је свој одговор започео јасном оградом да говори под условом да су изнети подаци тачни. „Уколико је то тачно, то је нешто што је на нивоу криминала“, рекао је професор. Према његовом ставу, било би недопустиво да се велики број људи у веома кратком року веже за држављанство Србије, без поступка који одговара значају те одлуке. Он је нагласио да се држављанство не добија лако и да би поступак морао да подразумева одређене провере.

Међу критеријумима које је навео налазе се познавање језика, разумевање културних особености земље и степен прилагодљивости новој средини. Према Ломпару, морају постојати јасна правила по којима неко постаје држављанин одређене земље. Ако би власт те услове заобишла или нагло релативизовала пред изборе, то би, по његовом мишљењу, отворило сумњу да циљ није интеграција људи, већ утицај на изборни резултат. Управо брзина поступка и могући обим додељивања држављанства за њега су централни део проблема.

Сумња у могућу манипулацију бројем гласова

Ломпар је упозорио да би такав поступак могао да укаже на идеју о манипулацији бројем гласова на изборима. Он није тврдио да је манипулација доказана, већ је говорио о сумњи која би произашла из евентуалног масовног и убрзаног додељивања држављанства. Зато је за јавност пресудно да надлежни органи објаве проверљиве и прецизне податке. Ти подаци би морали да раздвоје издате боравишне и идентификационе исправе од решења о пријему у држављанство и уписа у бирачки списак.

Професор је оценио да је још тежа последица понашања власти дубоко неповерење које се проширило у друштву. По његовим речима, „режим Вучић–Брнабић“ довео је стање до „апсолутне неверице“. Грађани, како је објаснио, више не верују ниједној чињеници која долази из оквира деловања тог режима. Ломпар сматра да је такво губљење поверења дубоко негативна појава, јер чак и питања која би могла бити разјашњена институционалним одговором постају извор опште сумње.

Културна интеграција као дугорочно питање

На питање о могућим културним и идентитетским последицама доласка великог броја људи, Ломпар је одговорио да се неизбежно отвара питање њиховог културног саображавања средини у коју долазе. Он је нагласио да се то питање поставља свуда где постоје већи миграциони токови. Истовремено је указао да није извесно да ли сви ти људи желе трајно да остану у Србији. Србија би за део њих, како је рекао, могла да буде само „одскочна даска“ ка некој другој територији.

Ипак, концентрисан долазак великог броја људи, нарочито ако има системски карактер, према Ломпару изазива нелагоду и отвара низ нових питања. Потребно је знати да ли ће досељеници прихватити културне обичаје средине у коју су дошли. Требало би размотрити и у којој мери њихови сопствени обичаји могу да се прилагоде животу у Србији. Ломпар је међу важним темама навео и њихове пословне способности, као и знање језика неопходно за укључивање у друштво.

„Не треба бити носилац расних, националних или верских предрасуда“

Ломпар је, међутим, изричито упозорио да расправа о миграцијама и држављанству не сме да постане оправдање за предрасуде. „Не треба бити носилац неких предрасуда, ни расног, ни националног, ни верског типа“, поручио је он. Додао је да утицај досељеника на земљу пријема може бити различит и да се не сме унапред проглашавати негативним. Као историјски пример навео је долазак руских белих емиграната после Првог светског рата, који су, према његовој оцени, унапредили српску средину.

Он је оставио отвореном могућност да и људи који данас долазе у Србију донесу знања, способности и квалитете корисне за друштво. Да ли ће се то догодити, нагласио је, мора се процењивати конкретно, а не на основу њихове расе, нације или вере. На тај начин Ломпар је раздвојио легитимно питање законитости доделе држављанства и контроле бирачког списка од неприхватљивог ширења нетрпељивости према странцима. Његова главна примедба није усмерена на порекло људи, већ на евентуално одсуство јасних критеријума, контроле и јавности поступка.

Кључно питање: ко је добио држављанство и по ком основу

„Овде је главно то зашто у тако кратком року толики број држављанстава која омогућавају право гласа“, закључио је Ломпар, поново полазећи од претпоставке садржане у питању. Према његовој оцени, то је непосредно изборно питање, али истовремено покреће много обухватније и значајније теме на дуги рок. Међу њима су однос државе према држављанству, политика усељавања, критеријуми интеграције, културна кохезија и поверење грађана у институције.

Да би јавност добила коначан одговор, није довољно саопштити укупан број издатих исправа странцима. Надлежни би требало да објаве број лица која су уочи избора примљена у држављанство Србије, државе њиховог претходног држављанства, законске основе за пријем и број новоуписаних бирача. Подаци би требало да буду представљени уз заштиту личних података, али довољно подробно да се отклони сумња у злоупотребу изборног процеса. Јавност такође има право да зна да ли су све промене у бирачком списку прошле прописане контроле.

До објављивања таквих података, тврдња да је више од 200.000 страних држављана добило право гласа не може се сматрати доказаном. Оно што је неспорно јесте да сама лична карта или биометријска исправа за странца не ствара бирачко право. Али ако би се показало да су држављанства заиста масовно и убрзано дељена ради изборног инжењеринга, Ломпарова оцена је недвосмислена: такав поступак био би „на нивоу криминала“.

Целу изјаву проф. др Мила Ломпара погледајте у видео-прилогу YоуТубе канала „СМС Ливе ТВ“.

Извор: Србин.инфо / СМС Ливе ТВ
Аутор: дејан Петар Златановић