Запањујуће је лицемерје Урсуле фон дер Лајен и Европске уније. Повод је заједничка реакција председнице Европске комисије и председника Европског савета Антонија Коште на сахрану Ратка Младића у Београду. Брисел је говорио о шокантним сликама и о противречности европским вредностима. Аутор објаве на Иксу одговара да сваки човек има цивилизацијско право да буде сахрањен, а да о делима суде народ и историја. Истовремено подсећа да су исти лидери ЕУ раширених руку дочекали Ахмеда ал-Шару, познатог и као Абу Мухамед ел Џулани, новог председника Сирије.

Поређење није измишљено као дипломатски сусрет. Фон дер Лајен и Коста су 9. јануара 2026. били у Дамаску, на првој посети ЕУ на том нивоу после пада Башара ел Асада. Састали су се са ал-Шаром, најавили ново политичко партнерство, трговинску сарадњу и финансијски пакет од око 620 милиона евра за 2026. и 2027. годину. Фон дер Лајен је говорила о нади, обнови и инклузивној Сирији. Санкције су укинуте, ЕИБ треба да се врати, а Дамаск је уведен у нови круг нормализације са Бриселом.

Прошлост човека кога су дочекали није тајна. Ал-Шара је годинама био вођа Џабхат ел Нусре, сиријског огранка Ал Каиде, затим Тахрир ел Шама. Западне владе су га означавале као терористу. Влада Сједињених Америчких Држава нудила је до десет милиона долара за информације које воде до његовог хапшења. У објави уз поруку стоје два кадра: стара потерница „Стоп Тхис Террорист“ са ликом Мухамеда ел Џуланија и фотографија Фон дер Лајен и Коште како у палати стоје наспрам ал-Шаре.

Аутор објаве иде и корак даље када каже да је Младић „светац“ спрам жртава које везује за Џоланија. То није суд историје нити правна квалификација, већ политички удар. Младић је правноснажно осуђен у Хагу. Ал-Шара није прошао такав међународни судски поступак; његова прошлост остаје предмет оптужби, санкција које су укинуте и дипломатског прагматизма. Али разлика не поништава питање двоструког аршина: зашто је сахрана у Београду повод за моралну лекцију, а сусрет са бившим вођом џихадистичке групације повод за пакет од стотина милиона евра.

Одговор Брисела увек је исти: Сирија је после Асада геополитичка прилика, миграције, реконструкција, утицај у односу на друге силе. Србија је кандидат који мора да покаже да се дистанцира од ратних злочинаца. Објава тражи да се бар призна да ЕУ не примењује исти стандард када су жртве и злочини ван њеног омиљеног наратива.

(Србин инфо)