Др инж Мирослав Паровић, председник Народног слободарског покрета, данас је пресуду Хашиму Тачију и осталим вођама ОВК протумачио као геополитички потез, а не као чин правде према српским жртвама. У објави и видео-снимку снимљеном из аутомобила поручио је да Тачи и други припадници ОВК нису осуђени зато што је суд коначно признао злочине над Србима, него зато што је Европска унија хтела да спречи Америку да дестабилизује њеног играча у Приштини, Аљбина Куртија.

Првостепена пресуда је иначе јасна. Специјални суд у Хагу осудио је Тачија на 25 година затвора због ратних злочина. Исте казне добио је Јакуп Краснићи, док су Кадри Весељи и Реџеп Сељими осуђени на 18 и 13 година. Суд је утврдио одговорност за убиства, мучење и незаконито затварање стотина људи. Паровић ту пресуду не негира, али оспорава мотив. По његовом тумачењу, Хаг је данас послужио као инструмент у сукобу Брисела и Вашингтона око тога ко ће држати Приштину.

Средиште његовог напада је Ричард Гренел. Паровић га назива главним америчким лобистом задуженим за Тачијево ослобађање. Тај део почива на јавном трагу. Гренел је више пута хапшење и суђење Тачију називао неправдом, тражио његово пуштање и нападао Специјални суд. У исто време био је близак и Београду. Председник Александар Вучић уручио му је 2023. године Орден српске заставе првог степена. Гренел је тада и сам рекао да је вероватно једина особа која је одликовања добила и од Београда и од Приштине. Паровић ту чињеницу окреће као политички доказ: човек са орденом Србије лобирао је да терористи ОВК буду пуштени на слободу.

Најтежи део његове тврдње односи се на новац. Паровић каже да је Гренел за лобирање у корист Тачија добио десетине милиона евра од Албанаца, али и од Вучића. То је оптужба која повезује три тачке: амерички лоби, власт у Београду и покушај да се осуђени командант ОВК извуче из Хага. Порука је да Србија није била страна која тражи правду за жртве, него део мреже која је плаћала ослобађање човека данас осуђеног за злочине.

Тиме Паровић отвара питање које власти најтеже пада. Ако је Гренел одликован као пријатељ Србије, како је исти човек могао јавно да брани Тачија и да тражи крај поступка у Хагу? Ако је пресуда стигла тек када је Бриселу затребало да учврсти Куртија, шта то говори о годинама у којима је Београд Гренела представљао као гаранта америчке наклоности? За Паровића одговор је једноставан: жртве нису биле мерило. Мерило су били интереси великих сила и људи који су између Београда и Приштине трговали утицајем.

(Србин инфо)