Прочитај ми чланакТрансформација републичких јавних предузећа у друштва са ограниченом одговорношћу или акционарска друштва доводи до озбиљног смањења транспарентности и практично укида обавезу да њихови директори пријављују имовину, приходе и потенцијалне сукобе интереса. Последица је да јавност више неће имати увид у зараде и имовинско стање функционера који управљају фирмама у стопостотном државном власништву.
Влада Србије је одлучила да у кратком року укине статус јавних предузећа и да их претвори у д.о.о. или а.д. Прва је тај процес прошла Електропривреда Србије, која је још 2023. године постала акционарско друштво. На последњој седници Владе још седам јавних предузећа променило је правни статус и постало друштва са ограниченом одговорношћу. Међу њима су Пошта Србије, Путеви Србије, Србијаводе, Емисиона техника и везе, Завод за уџбенике, Склоништа Београд и „Мрежа-Мост“.
Овом променом њихови директори више не спадају у категорију јавних функционера у смислу Закона о спречавању корупције и самим тим више нису у обавези да Агенцији за спречавање корупције достављају податке о својој имовини, платама и додатним приходима.
То у пракси значи да јавност више неће знати колике зараде имају функционери попут директора „Србијагаса“ Душана Бајатовића, директора „Путева Србије“ Зорана Дробњака или директора Поште Србије Зорана Анђелковића.
Бајатовић је, према раније доступним подацима Агенције за спречавање корупције, важио за рекордера по броју функција и примањима. Његова месечна примања износила су око 34.000 евра, док су му у појединим периодима исплаћивани и вишеструки бонуси, заостале накнаде и повраћаји доприноса. Само по том основу, за шест месеци је увећао своју имовину за више од 940.000 евра. Убудуће, такви подаци више неће бити јавно доступни.
Слични проблеми постојали су и раније. Државна ревизорска институција је утврдила да је Зоран Дробњак 2021. године примио зараду већу од законом дозвољене у јавном сектору, док је Зоран Анђелковић истовремено примао две плате, као директор Поште и члан Скупштине акционара Железница Србије.
Према оцени организације Транспарентност Србија, кључни проблем лежи у законској дефиницији појма јавног функционера. Програмски директор ове организације Златко Минић упозорава да директори д.о.о. и а.д. у државном власништву више не подлежу обавезама из Закона о спречавању корупције, нити могу да одговарају за његово кршење, осим ако то није прописано интерним актима предузећа.
Посебан пример нетранспарентности представља Електропривреда Србије, која је након трансформације у акционарско друштво одбила да достави податке о платама генералног директора и чланова управљачких органа, иако је Повереник за информације од јавног значаја наложио да се ти подаци објаве.
Иако је Уредбом Владе прописано да јавна предузећа која испуњавају одређене критеријуме треба да буду трансформисана у акционарска друштва, у пракси су нека од њих, попут Поште Србије и Путева Србије, постала д.о.о. иако имају хиљаде запослених и стотине милиона евра прихода. Разлози за такве одлуке нису јавно образложени.
На тај начин, предузећа која су и даље у власништву државе настављају да послују са знатно мање јавне контроле, док директори који управљају јавним ресурсима постају практично невидљиви за институције задужене за спречавање корупције.
