Прочитај ми чланакУ времену духовне и националне тескобе, свештеник Дарко Ристов Ђого упутио је снажну поруку вере и наде поводом почетка Великог поста, упозоравајући на опасност од духовне обамрлости и позивајући на молитву, истрајност и окренутост Васкрсењу као једином истинском одговору на искушења која притискају српски народ.
Порука свештеника Дарка Ристова Ђога
Шаљу ми пријатељи ових дана двије поруке: изврсни спис Слободана Владушића „Ко ће скочити у воду“ и традиционалне за ово вријеме молбе: „Праштајте! Срећан почетак Великог поста“.
Има једна страшна ријеч коју српски не доноси, иако описује стање у које Срби лако падају: униније. Није то само чамотиња, ни пука депресија, већ дубоки осјећај бесмислености живота и сваког труда.
Управо та ријеч најбоље описује стање у коме су многи дочекали вијест о укидању Универзитета у Приштини са сједиштем у Косовској Митровици.
И можда би и мене обузело то исто осјећање, да крст свакодневне борбе за ближње не позива на живот. Јер борба припада животу, а живот води кроз пост, страдање и на крају – ка Васкрсењу.
Свети Јефрем Сирин нас опомиње да се не предајемо унинију. Иако све око нас сведочи палост, ми се крећемо ка Васкрсу.
Није могуће истински очајавати у свету у коме постоје Дечани и Грачаница. Као што је речено да није могуће бити атеиста у свету у коме постоји Бахова музика.
Прочитајте Слободанов спис, укључите Псалтир и запевајте у себи: „Господ је пастир мој…“
И униније ће отићи.
Честит почетак поста. Праштајте и нека је просто.
