Прочитај ми чланакНа округлом столу „Заоставштина и постулати политике (стратегије) Зорана Ђинђића о Косову и Метохији у светлу политичких промена“, одржаном 11. маја у Београду, Бошко Обрадовић је подсетио на потпуно запостављени део политичког наслеђа трагично преминулог премијера. Он је истакао да се у последњих шест месеци Ђинђићевог живота појављује „национални Ђинђић“ – потпуно другачији од слике која се годинама намеће јавности.
„Ова књига је много важнија од мог чланка. Она је мене инспирисала да се пре много година почнем бавити за мене и даље веома мистериозним периодом од последњих шест месеци живота Зорана Ђинђића“, рекао је Обрадовић, показујући књигу у којој су сабране изјаве Ђинђића, које се тичу одбране српске државности. Он је нагласио да је управо тај „национални Ђинђић“ данас највише прећуткиван и забрањен у јавном дискурсу.
Ђинђићев дипломатски корак испред непријатеља
Бошко Обрадовић је подсетио да је Ђинђић пуних пет година пре самопроглашења лажне државе Косово покренуо међународну иницијативу и кампању у одбрану српских интереса на Косову и Метохији.
„То је за нас Србе поприлично ретко – да имамо ту врсту дипломатског корака испред наших непријатеља и лобиста, наравно и спонзора косовске независности“, истакао је Обрадовић, додавши да је Ђинђић писао светским лидерима, давао интервјуе за светске медије и није гледао само унутрашњополитичку маркетиншку димензију, већ је Косово и Метохију третирао као државно и национално питање.
Савез српских држава и националне демократије
Један од најпотреснијих делова Обрадовићевог излагања била је Ђинђићева изјава из интервјуа за црногорски радио, где се залагао за уједињење Сrbије, Црне Горе и Републике Српске.
„Србија и Црна Гора су две српске државе. Најприроднија ствар на свету је уједињење Сrbије, Црне Горе и Републике Српске. Наш национални интерес у 21. веку је формирање Савеза српских држава“, цитирао је Обрадовић Ђинђића, повукавши да је трагично настрадали српски премијер указивао да су најбоље демократије – националне државе, што је, према Обрадовићу, данас потпуно супротно од онога што се намеће као „европска вредност“.
Табела: Ђинђићева звештавља vs данашња стварност
| Теза Зорана Ђинђића (последњих 6 месеци) | Данашња политичка стварност у Србији |
|---|---|
| Дипломатски корак испред непријатеља на Косову | Потпуно одсуство стратегије и међународне иницијативе |
| Савез српских држава (Србија, ЦГ, РС) | Раздруживање и отуђење од Републике Српске |
| Најбоље демократије су националне државе | Наметање „грађанског“ концепта и „европских вредности“ |
| Одбрана Косова и Метохије као државног питања | Прећуткивање и преговарање о „реалности на терену“ |
Закључак: Време је да се вратимо забрањеном Ђинђићу
Бошко Обрадовић је поручио да је крајње време да се „забрањени Ђинђић“ врати у јавни дискурс и да се његово звештавље о Косову и Метохији, националном уједињењу и националним демократијама коначно осветли на прави начин.
„23 године након изласка ове књиге, још увек немамо другу књигу на ову тему, ни докторску тезу, ни озбиљну популаризацију. А имамо милионе људи који се заклињу у Ђинђића, али прећуткују управо ове делове његовог наслеђа“, закључио је Обрадовић.
А цео округли сто „Заоставштина и постулати политике (стратегије) Зорана Ђинђића о Косову и Метохији у светлу политичких промена“, на коме се говорило о ставовима Зорана Ђинђића у вези Косова и Метохије можете погледати у видео прилогу испод, па о свему да донесете и свој ваљани суд.
