Прочитај ми чланакУ актуелним расправама о предстојећим републичким изборима у Србији говори се о различитим факторима који могу утицати на то када ће се ти избори одржати и какви ће бити њихови резултати. Ипак, о стању економије се говори релативно мало, иако оно може имати велики значај за изборе. Један од разлога је то што многи економски проблеми још нису довољно видљиви у свакодневном животу грађана.
С друге стране, сам датум избора и њихови резултати такође могу имати посебан утицај на економију. Оно што се може очекивати јесте да ће датум избора имати краткорочне ефекте на домаћу економију, док њихови резултати могу дугорочно одредити правац кретања економије Србије, пише Васко Келић, истраживач и сарадник Института друштвених наука за портал Савремена политика.
Енергетски проблеми као одредница и датума и потенцијалних резултата избора
Као главни економски проблеми са којима се Србија тренутно суочава истакли су се они који потичу из енергетског сектора. Пре свега, реч је о великом расту цена нафте услед ратних дешавања у Ирану. Тако је пре око недељу дана дошло до раста цена сирове нафте типа Брент на чак око 125 долара по барелу, што представља највиши износ од почетка рата. Иако је у протеклих неколико дана дошло до смањења цена на нешто више од 100 долара по барелу, и даље постоји одређени ризик да ће цене нафте досегнути историјски високе нивое од преко 150 долара по барелу. Ако би се тако висок ниво цена задржао у релативно дужем периоду, Србији би, као и већем броју земаља света, претио сценарио рецесије.
Ако је главни циљ власти да на изборима оствари што бољи резултат, онда ће и одлука о датуму избора зависити од процене када су услови за власт најповољнији. Другим речима, власт ће највероватније бирати тренутак у коме процењује да може да оствари најбољи резултат.
Рецесија се, међутим, не би догодила одмах. Чак и ако би се цене нафте задржале на веома високом нивоу, било би потребно неколико месеци да се њене последице по економски раст озбиљније осете. То би представљало разлог против расписивања избора крајем године, или потенцијални узрок слабијег резултата коалиције око Српске напредне странке (СНС) ако избори ипак буду тада расписани.
Ипак, претња рецесијом за сада се чини као прилично удаљена могућност у односу на већ присутне проблеме које изазивају високе цене нафте. Слична је ситуација и са очекиваним растом опште инфлације крајем године. Већи проблем за власт у кратком року могле би бити високе цене горива и притисак на буџет. Ако би се високе цене нафте задржале и наредних недеља, држави би било све теже да ограничава раст цена горива.
Ако би се премашила цифра од 150 долара, а посебно ако би се стигло до 200 долара по барелу, било би тешко искључиво фискалним мерама ограничити раст цена горива. То би значило приметна поскупљења за обичне људе, уједно и бираче СНС-а, што би било изузетно непопуларно питање пред неизвесне изборе. Овај ризик може бити присутан током целе године, али је за очекивати да ће постајати све мање вероватан како време буде пролазило без достизања критично високих нивоа цена.
Такође, као што је многима познато, Влада Републике Србије већ је посегнула за мером смањења акциза на нафтне деривате од 25 одсто како би ублажила ценовне притиске на гориво. То је додатно смањило приходе буџета и допринело високом дефициту у првом кварталу године. Тај дефицит је, међутим, у великој мери узрокован високим издацима за војне авионе „рафал“, али и улагањима неопходним за реализацију пројеката као што су ЕXПО и различити саобраћајни инфраструктурни пројекти.
Пошто су ови издаци политички важни за власт, додатни трошак организовања избора може бити још један разлог за одлагање избора. Другим речима, ако буџет већ финансира велике пројекте и друге политички важне издатке, власт може проценити да јој у овом тренутку не одговара и додатни трошак избора.
За сада нејасан исход преговора о преузимању НИС-а од стране МОЛ-а такође утиче на неизвесност за власт. Рок за закључење договора између Гаспрома и МОЛ-а је 22. мај и постоји велика шанса да ствар неће бити решена до тада. У таквим околностима постоји озбиљан ризик да би усред предизборне кампање за власт могле да ступе на снагу америчке санкције НИС-у. За власт би било политички неповољно да кампању започне у тренутку када је НИС под санкцијама.
12У контексту постојећих потреса и ограничења снабдевања на тржишту нафтних деривата услед рата у Ирану, прекид дотока нафте за НИС могао би озбиљно да угрози тржиште горива у Србији, што би свакако била неповољна околност за предизборну кампању власти. У случају да ипак дође до кључног договора до предвиђеног датума, овај разлог може изгубити на значају када је реч о расписивању избора на лето. Ипак, све док се проблем НИС-а не реши, он може представљати фактор даљег одлагања избора.
Због свега наведеног, економски разлози тренутно више иду у прилог одлагању избора за крај године или за каснији период. Наравно, то не значи да ће у коначној одлуци економски разлози нужно превагнути. Могуће је да фактори попут очекиване учесталости годишњих одмора у јулу буду довољно снажни да мотивишу власт да пренебрегне економске неизвесности и упркос њима распише скорије изборе.
Краткорочно стимулисање потрошње, дугорочно дефинисање нивоа развоја
Иако економски проблеми изазвани дешавањима у сектору енергетике могу имати кључан утицај и на датум и на резултат надолазећих избора, сам датум и сам резултат избора очекивано ће имати различите ефекте на економију. Када говоримо о датуму избора, период саме предизборне кампање и период непосредно пре ње представљају време у коме се може очекивати повећање различитих јавних трансфера, почевши од пензија па све до различитих врста социјалних давања.
Поред формалних давања, у Србији се пред изборе често појављују и неформални и често противзаконити облици помоћи грађанима, укључујући давања у натури, која се могу посматрати и као облик куповине гласова.
Овакви издаци могу имати краткорочно стимулативни ефекат на потрошњу домаћинстава, чиме се утиче и на повећање БДП-а. С друге стране, иста издвајања могу представљати преусмеравање ресурса са друштвено исплативијих пројеката у дужем року. Када ће се тај ефекат видети зависи од тога када ће избори бити расписани. Ако буду заказани за јул, повећање потрошње моћи ће да се региструје већ у трећем кварталу ове године. У случају каснијег одржавања избора, касниће и очекивана краткорочна стимулација БДП-а.
За разлику од датума избора, сами резултати избора могу имати дугорочне последице по ниво развоја економије Србије. Владавину Српске напредне странке карактерише релативно стабилан макроекономски оквир, који је у претходном периоду био подржавајући за раст домаће економије. Ипак, слабљење институција и владавине права већ дуже време представља озбиљну препреку бржем економском расту Србије.
Инсистирање студентског покрета управо на поштовању закона и функционисању институција указује на то да би промена власти на изборима могла да води ка отклањању ових кључних препрека економском развоју Србије. Иако се може очекивати побољшање у тим областима уколико би дошло до промене власти, постоји велики ризик да ни тада промене неће одмах бити довољно фундаменталне како би брзо створиле услове за квалитативно другачији развојни модел.
Још један важан фактор економског развоја јесте већа отвореност економије. Она би могла бити појачана бржим и ефективнијим европским интеграцијама. Имајући у виду мањак резултата актуелне власти по том питању, али и неодређеност студентског покрета у вези са овим питањима, делује да би за економски напредак по овом основу од кључне важности било да, на основу резултата избора, одлучујућу улогу у наредној власти имају и одређене проевропске странке. Наравно, услед бројних унутрашњих и спољашњих ограничења ни у том случају не би требало очекивати потпуни преокрет у кратком року.
Све у свему, питање утицаја потенцијалних резултата избора на економију Србије, посебно у дугом року, изузетно је сложена тема која захтева посебне и детаљније анализе у будућности.
