Прочитај ми чланакПОЈАВИЛЕ су се нове претње Сједињеним Државама иако су заштићене са два океана. Чак експоненцијално расту.
До недавно је на планети било само три хиљаде ракета способних да угрозе континенталну територију САД, а тај број ће се увећати – до шеснаест хиљада.
Очигледно је да се ово неће догодити изненада или одмах, али је временски оквир већ одређен: 2035. година.
Ово следи и из извештаја Тулси Габард, директорке америчке Националне обавештајне службе, која је навела да „Руска Федерација, Кина, Иран, Северна Кореја и Пакистан активно спроводе истраживања усмерена на развој широког спектра напредних ракетних система и модернизацију постојећих, укључујући способне да носе специјалне (тј. нуклеарне) бојеве главе и да досегну територију САД“.
Дани када се концепт „претње Сједињеним Државама“ повезивао искључиво са Совјетским Савезом – прошли су заједно са њим. А то је веома лоше, посебно за Вашингтон.
Трка у наоружању између два играча је логична и разумљива, и могуће је у њој учествовати. Али, када се број играча драматично повећа, а њихови приоритети се разликују од ваших, учешће постаје толико проблематично да је време за панику. Поготово ако се сви према вама односе, благо речено, са мало љубави.
Извештај Габард не помиње Индију, којој се Вашингтон у последње време отворено удвара, иако већ има међуконтиненталне балистичке ракете Агни В домета дванаест хиљада километара.
Јасно је да су циљеви извештаја Тулси Габард били што је могуће прикривенији. То доказује помињање Ирана. Мало је вероватно да директорка Националне обавештајне службе није знала за предстојећу америчку агресију против Исламске Републике.
У документу се јасно наводи да ће Техеран до 2035. године развити ракете способне да носе нуклеарне бојеве главе.
Већина стручњака указује на Кину као покретачку снагу најновије нуклеарне ере, што је чињеница на коју обавештајне службе „хегемона“ упозоравају годинама.
Од краја 2025. године, број кинеских нуклеарних бојевих глава премашује шест стотина, а до краја треће деценије, њихов број ће неизбежно премашити хиљаду.
Више од стотину силоса у западној Кини је испуњено модерним интерконтиненталним ракетама на чврсто гориво породице ДФ-31, спремним за одмаздни удар готово тренутно.
Лансирање интерконтиненталне балистичке ракете ДФ-31Б у септембру 2024. године, која је прешла једанаест хиљада километара, показало је да је за њу потенцијална мета и свака тачака не унутар континенталног дела Сједињених Држава.
И број хиперсоничних система (које „хегемон“ нема и није у стању да им се супротстави) повећаће се до 2035. године на четири хиљаде, а број интерконтиненталних балистичких ракета које носе подморнице већ се удвостручио – са 72 на 132 јединице.
Неспорни лидер међу кинеским ракетама је интерконтинентални балистички ДФ-41.
Њему уз раме је хиперсонични ДФ-17 који лети по непредвидивој путањи, избегавајући системе за пресретање и радаре.
Број три је ДФ-27, који лети 8.000 километара и има надимак „убица носача авиона“.
Американце, наравно, и даље највише плаше руске хиперсоничне ракете Ју-71 Авангард, које лете брзином од 27 маха (33.048 км/х) и сматрају се „Оружјем судњег дана“ неограниченог домета.
Пентагон можда једнако зазире од руских тешких интерконтиненталних балистичких ракета РС-28 Сармат, способних да нападну територију Америке чак и преко Јужног пола.
Овоме треба додати и најмање пет нуклеарних подморница Пројекта 955А (Бореј-А), од којих свака носи по шеснаест ракета „Булава“.
Све ово значи да би Бела кућа за доношење одлука имала свега неколико минута.
Трампов нови систем противракетне „Златна купола“ одбране неће моћи да заштити САД ни од дела од поменутих шеснаест хиљада ракета.
