Локални избори у Енглеској донели су политички потрес који превазилази локални ниво: странка Реформ УК, коју предводи Најџел Фараж, постала је највећи добитник избора, док је владајућа Лабоур Партy (ппозната и по русофобским ставовима) доживела тежак ударац у радничким срединама, великим градовима и некадашњим упориштима левице.

Према резултатима које је објавио британски Гуардиан, на основу података Пресс Ассоциатион, на изборима је било око 5.000 одборничких места у 136 енглеских локалних савета, а свих 136 савета је прогласило резултате. То значи: ово су коначни резултати локалних избора у Енглеској, не чека се други круг.

Укупни резултат по одборничким местима

Странка	Освојено одборника	Промена у односу на претходне изборе
Реформ УК	1.454	+1.372
Лабоур	1.068	-1.229
Либерал Демоцратс	844	+142
Цонсервативес	801	-433
Греен Партy	587	+393
Остали	293	-241

Најважнији податак није само број одборника, већ чињеница да је Реформ УК израстао из маргиналне странке у главну локалну силу у низу енглеских средина. Лабоур је остао са највећим бројем савета под контролом, али је претрпео политички пораз јер је изгубио контролу над 37 савета. Реформ је, са нуле, дошао до 14 савета.

Контрола локалних (општинских и градских) савета после избора

Ко контролише савете	Број савета после избора	Промена
Лабоур	28	-37
Цонсервативес	9	-8
Либерал Демоцратс	15	+3
Реформ УК	14	+14
Греен Партy	5	+5
НОЦ / Отхер	65	+23

НОЦ значи Но овералл цонтрол — ниједна странка нема апсолутну већину у локалном савету. То је важно за српске читаоце: у таквим местима власт се не формира аутоматски, већ зависи од договора, мањинске администрације или коалиције.

Како функционише локална власт у Енглеској — и шта је разлика у односу на Србију

У Србији грађани на локалним изборима гласају за изборне листе. Одборници се бирају пропорционално, а потом скупштина града или општине бира градоначелника, председника општине и локално веће.

У Енглеској је систем другачији. Грађани углавном гласају за конкретне кандидате у малим изборним јединицама, које се зову wардс. Побеђује кандидат који има највише гласова. Тај систем се зове Фирст Паст тхе Пост — „први пролази циљ”. Елецторал Цоммиссион објашњава да се у Енглеској локални одборници бирају тим системом: гласач ставља X поред кандидата, а кандидат са највише гласова постаје одборник. Ако се у једној јединици бира више одборника, побеђују кандидати са највише гласова.

Због тога нема другог круга. Ни код одборника, ни код локалних градоначелника у Енглеској после промене правила од маја 2023. године: и за градоначелнике се користи систем Фирст Паст тхе Пост.

То значи да странка може да освоји велики број места ако је концентрисана у правим изборним јединицама, чак и ако нема апсолутну већину гласова у целој земљи. Управо је то један од разлога за велики продор Реформ УК.

Енглеска локална власт није једнообразна. Постоје:

• цоунтy цоунцилс — окрузи, надлежни за шире услуге као што су образовање, социјална заштита и саобраћај;
• дистрицт цоунцилс — нижи ниво у двостепеним областима, често надлежан за становање, планирање, отпад и локалне услуге;
• унитарy аутхоритиес — јединствене локалне власти које спајају оба нивоа;
• метрополитан бороугхс — градске општине у великим урбаним областима;
• Лондон бороугхс — лондонске општине;
• нека места имају и директно изабране градоначелнике.

Упрошћено: енглески „цоунцил” није исто што и српска скупштина општине, али је најближи локалној самоуправи. Одборници у савету доносе локалне одлуке, усвајају буџет и контролишу локалну администрацију.

Где је ко победио

Град / савет	Исход	Политички значај
Бирмингхам	НОЦ, Реформ највећа странка	Лабоур изгубио контролу над највећим енглеским градом ван Лондона
Барнслеy	Реформ УК	Тежак ударац Лабоур-у у радничком упоришту
Сундерланд	Реформ УК	Реформ преузео симболично важно северно упориште Лабоур-а
Ессеx	Реформ УК	Реформ освојио конзервативно упориште
Суффолк	Реформ УК	Још један велики ударац конзервативцима
Хаверинг	Реформ УК	Прва велика лондонска локална власт под Реформ-ом
Неwцастле-ундер-Лyме	Реформ УК	Реформ преузео савет од конзервативаца
Леwисхам	Греен	Зелени освојили лондонски Лабоур бастион
Хацкнеy	Греен	Зелени окончали дугу доминацију Лабоур-а
Тоwер Хамлетс	Аспире	Локална партија Лутфура Рахмана задржала снагу
Ламбетх	НОЦ	Лабоур изгубио контролу у још једном лондонском упоришту
Брадфорд	НОЦ, Реформ највећа странка	Реформ постао прва странка у великом северном граду
Манцхестер	Лабоур	Лабоур задржао контролу, али уз значајне губитке
Wестминстер	Цонсервативес	Конзервативци задржали једно од кључних лондонских упоришта
Кенсингтон анд Цхелсеа	Цонсервативес	Конзервативци задржали богати западни Лондон
Суттон	Либерал Демоцратс	Либералне демократе задржале јаку локалну базу

Директно изабрани градоначелници

Место	Победник	Странка	Исход
Цроyдон	Јасон Перрy	Цонсервативе	Цонсервативе холд, 30,7%
Хацкнеy	Зоë Гарбетт	Греен	Греен гаин фром Лабоур, 47,2%
Леwисхам	Лиам Схривастава	Греен	Греен гаин фром Лабоур, 40,4%
Неwхам	Форхад Хуссаин	Лабоур	Лабоур холд, 30,4%
Тоwер Хамлетс	Лутфур Рахман	Аспире	Аспире холд, 38,8%
Wатфорд	Петер Таyлор	Либерал Демоцрат	Либ Дем холд, 52,5%

Поређење: претходни избори и сада

Странка	Претходно одборника	Сада одборника	Разлика
Лабоур	2.297	1.068	-1.229
Цонсервативес	1.234	801	-433
Либерал Демоцратс	702	844	+142
Реформ УК	82	1.454	+1.372
Греен Партy	194	587	+393
Остали	534	293	-241

Ово показује суштину избора: Лабоур није само изгубио гласове, већ је изгубио локалну инфраструктуру власти. Цонсервативес су наставили пад започет после 14 година власти у Британији. Либерал Демоцратс су напредовали умерено, али стабилно. Зелени су направили велики скок у урбаним и млађим срединама. Реформ УК је постао главни канал протеста против две традиционалне странке.

Ко су странке и ко за њих гласа

Реформ УК — Фаражев популистички удар на систем

Реформ УК је десничарска, национално-суверенистичка странка. Њене главне теме су: оштра контрола миграција, смањење пореза, борба против бирократије, одбацивање Нет Зеро климатских политика, јачање полиције, национални суверенитет и „Британија на првом месту”. На свом сајту странка говори о „обнови британске моћи и просперитета”, наглашавајући рад, порезе, миграције, енергетику и закон и ред.

За Реформ углавном гласају бирачи који су незадовољни и Лабоур-ом и Цонсервативес-има, нарочито у деловима северне и средње Енглеске, у местима која су раније гласала за Бреxит и УКИП. Истраживање објављено у Политицал Qуартерлy, засновано и на подацима Бритисх Елецтион Студy, показује јаку континуитет између области које су некада подржавале УКИП и оних које сада подржавају Реформ.

То су често припадници праве средње класе, али има и раднички или нижесредњи слојеви, људи који сматрају да су изгубили од глобализације, миграција, деиндустријализације и политике Лондона. Али новина је да Реформ више није само „Бреxит странка” — сада се представља као главна антисистемска опција.

Лабоур — странка радничке класе која губи радничку класу

Лабоур је историјски партија радничког покрета, синдиката, јавних служби и социјалне државе. Данас, под Кеир Стармером, странка се представља као умерена странка „стабилности”, економског раста, НХС-а, безбедности, чисте енергије и јавних услуга. Њен званични „План фор Цханге” наводи економску стабилност, сигурне границе, националну безбедност, раст, чисту енергију, борбу против криминала, образовање и НХС као кључне мисије.

Проблем за Лабоур је што је велики део традиционалне радничке базе прешао ка Реформ-у или остао код куће. YоуГов анализа гласања на парламентарним изборима 2024. показала је да су млађи бирачи много склонији Лабоур-у, док су старији били склонији Цонсервативес-има; Лабоур је био јак код млађих од 50 година, али је падао код старијих.

На овим изборима Лабоур је изгубио управо тамо где је некада био најјачи: у индустријским, радничким и мултикултурним срединама. Зато је ово пораз који има тежину општенационалног смере куда би енглеско друштво хтело да иде.

Цонсервативес — стара државна десница у повлачењу

Цонсервативе Партy, односно Торијевци, традиционално представљају десни центар: ниже порезе, приватну иницијативу, ред, институције, монархију, национално јединство и слободно тржиште. Конзервативни извори наглашавају личну слободу, демократију, владавину права, предузетништво и традиционалне институције.

За њих најчешће гласају виши слојеви друштва: имућнији, власници кућа, бољестајаћи пензионери, бирачи у јужним и руралним деловима Енглеске. Међутим, део њиховог десног бирачког тела отишао је ка Реформ-у, а део умерених гласача ка Либерал Демоцратс. Зато су конзервативци на овим изборима изгубили 433 одборника и 8 савета.

Либерал Демоцратс — локална умерена алтернатива

Либерал Демоцратс су центристичка, либерална, проевропска странка. Залажу се за грађанске слободе, људска права, децентрализацију, заштиту животне средине, јаче локалне заједнице и, дугорочно, ближи однос са Европском унијом. Њихов званични програм наглашава слободу, једнакост, демократију, заједницу, људска права, интернационализам и екологију.

Њихова база је често у богатијим, образованијим, приградским и јужним деловима Енглеске, али и у срединама где живи већином становништво које нема енглеско порекло, где су постали главна алтернатива како конзервативцима тако и лабуристима. На овим изборима нису направили спектакуларан продор као Реформ, али су стабилно напредовали: плус 142 одборника и плус 3 савета.

Греен Партy — урбана левица, млади, студенти и прогресивни бирачи

Греен Партy је странка еколошке и социјалне левице. Залаже се за климатску политику, јавне услуге, јавну својину, становање, радничка права, мигрантска права, људска права и дубљу демократизацију система. У својим основним вредностима странка себе описује као партију социјалне и еколошке правде која тражи радикалну трансформацију друштва у корист људи и планете.

За Зелене углавном гласају млађи, урбани, високообразовани, студенти, закупци станова, климатски активисти, леви либерали и разочарани гласачи Лабоур-а. Њихов успон у Хацкнеy-ју, Леwисхам-у и Ламбетх-у показује да су почели да озбиљно угрожавају Лабоур у великим градовима.

Аспире — локална странка Тоwер Хамлетс-а

Аспире није национална странка, већ локална политичка организација у лондонској општини Тоwер Хамлетс, повезана са Лутфуром Рахманом. На свом сајту се представља као странка локалног лидерства, заједнице, социјалне правде, јавних услуга, становања, образовања и подршке сиромашним породицама.

Њена база је локална, нарочито у деловима Тоwер Хамлетс-а са снажним заједничким, мигрантским и британско-бангладешким идентитетом. Истовремено, Рахман и Тоwер Хамлетс су годинама предмет политичких контроверзи и надзора због питања управљања и ранијих изборних спорова.

Политичка порука избора

Ови избори показују да се у Енглеској распада стара шема: Лабоур против Цонсервативес. Уместо тога, настаје више фронтова.

На десници, Реформ УК једе Цонсервативес и преузима бираче који траже оштрију политику према миграцијама, бржи обрачун са бирократијом и директнији народски језик. На левици, Греен Партy једе Лабоур у урбаним, млађим и прогресивним срединама, нарочито тамо где гласачи сматрају да је Стармерова Лабоур Партy постала превише опрезна, бирократска и блиска естаблишменту.

У центру, Либерал Демоцратс користе слабост Цонсервативес-а у јужним и приградским срединама, где се представљају као пристојна, проевропска и локално укорењена алтернатива. А у многим местима расте број савета без јасне већине. То значи да ће локална власт у Енглеској бити све више фрагментисана, зависна од договора, мањинских администрација и локалних коалиција.

Да ли има другог круга?

Не. Ово су коначни резултати за 136 енглеских савета који су гласали 7. маја 2026. године. Британски систем за локалне изборе у Енглеској користи правило Фирст Паст тхе Пост: побеђује кандидат са највише гласова, без другог круга. И за локалне градоначелнике, од маја 2023. године, важи исти принцип. Могуће су само накнадне допунске изборе ако неки одборник поднесе оставку, умре или буде дисквалификован. Али то није други круг ових избора, већ нови избори за појединачно упражњено место.

Закључак

Локални избори у Енглеској нису били само локални. Они су показали да је британски политички систем ушао у фазу дубоке промене.

Лабоур је на власти у држави, али губи терен у народу. Цонсервативес су некада били природна странка власти, а сада губе десницу од Реформ-а. Зелени више нису само протестна еколошка странка, већ улазе у велике градове као озбиљна локална власт. Либерал Демоцратс преживљавају и шире се тамо где бирачи не желе ни Лабоур ни Цонсервативес. Реформ УК је, међутим, главна вест: странка која је до јуче била протестни покрет сада управља саветима.

То је порука која далеко превазилази Енглеску: када главне странке изгубе везу са својом традиционалном базом, празан простор не остаје празан. Попуњавају га они који говоре најоштрије, најједноставније и најдиректније.