Danas, 24. juna, Srbija i srpski narod gde god da žive, obeležavaju Dan sećanja na logor Jadovno – jedno od najstrašnijih stratišta u istoriji našeg naroda u 20. veku. Ovo je dan kada ćutimo glasno, sećamo se po imenu i molimo po savesti.

Логор Јадовно, успостављен у пролеће 1941. године на планини Велебит, био је прво масовно губилиште у новооснованој Независној Држави Хрватској. За свега неколико месеци постојања, до августа 1941, у њему је на најсвирепији начин убијено више десетина хиљада Срба, као и хиљаде Јевреја и Рома. Жртве су, без икаквог суђења, везиване жицом и бацане у бездане крашке јаме – често живе.

То није био логор рада, нити логор интернације. То је био логор смрти, са само једним излазом – у провалију. У тишини Велебита, у дубини камених гробница без крста, остала је истина која и данас одјекује – а често се прећуткује.

Данас, када сећање бива истискивано, наша је обавеза да памтимо.

Обележавајући Дан сећања на Јадовно, не тражимо освету – већ истину. Не призивамо мржњу – већ правду. Не говоримо из политике – већ из поштовања према невинима.

У Јадовну није страдао само човек – страдала је савест човечанства. И зато Јадовно није само географија – оно је тест на који сваки народ пада или пролази: да ли памти своје мртве, или их предаје забораву.

Новомученици јадовнички, молите се за нас!

Да никада више не будемо народ без гласа.

Да никада више не допустимо да истина падне у јаму.

Да никада више не дозволимо да се мржња легитимизује ћутањем.

За душе побијених, за сећање живих, за опомену будућима – Јадовно живи у нама.

Oznake: stradanje srpskog naroda, Jasenovac, logor Jadovno