Прочитај ми чланакСрпска православна црква и њени верници данас славе празник Христовог вазнесења – Спасовдан, који је и слава града Београда још од 1403. године.
Према верском учењу, Спасовдан се прославља у знак сећања на дан када се Исус последњи пут јавио ученицима, заповедио им да иду по свету и проповедају јеванђеље.
Након тога се на Маслинској гори наочиглед свих узнео на небо, чиме је завршио своје дело спасења. Његови ученици потом су преносили Христову веру светом и тиме људе спасавали у вери, одакле и назив празника.
Спасовдан је покретног датума, али увек пада у четвртак јер се слави 40-ог дана од Васкрса (недеља).
Многе породице га славе као Крсну славу, у многим градовима и селима су на данашњи дан заветине и вашари, а слава је и сточара и пољопривредника.
Душанов законик усвојен је на Спасовдан 1349. године, а на исти празник је и допуњен пет година касније.
Деспот Стефан Лазаревић је 1403. године граду Београду дао статус српске престонице и у част обнове и напретка за славу града одредио Спасовдан. Празновање градске славе је током бурне историје града, окупација, ратова и комунизма повремено прекидано, али увек настављано.
Последњи пут обновљено је скромном литијом око цркве, 1992. године да би годину дана касније, улицама Београда прошла велика спасовданска литија предвођена патријархом Павлом, први пут после 46 година.
