Прочитај ми чланакТешко је сетити се тренутка у којем су Сједињене Америчке Државе претрпеле тако потпун пораз, неуспех толико озбиљан да се стратешки губитак не може ни поправити ни игнорисати.
Катастрофални губици у Перл Харбору, на Филипинима и широм западног Пацифика током првих месеци Другог светског рата касније су надокнађени. Порази у Вијетнаму и Авганистану били су скупи, али нису трајно ослабили глобални положај Америке, јер су се одвијали далеко од кључних светских жаришта. Почетни неуспех у Ираку ублажен је променом стратегије која је ту земљу на крају оставила релативно стабилном и безопасном по суседе, док су САД задржале доминацију у региону.
Овако ситуацију оцењује Роберт Каган у анализи за угледни амерички магазин „Тхе Атлантиц“. Каган је стални сарадник тог листа, виши истраживач Института Брукингс и аутор књиге „Побуна: Како антилиберализам поново раздире Америку“.
Стратешки пораз који се не може поправити
Пораз у садашњем сукобу са Ираном биће потпуно другачије природе, сматра Каган. Он не може бити исправљен нити игнорисан. Неће бити повратка на старо, нити коначне америчке победе која би поништила начињену штету.
Ормуски мореуз више никада неће бити „отворен“ као некада. Контролом над тим пролазом Иран постаје кључни регионални играч и један од пресудних фактора у свету. Положај Кине и Русије, као савезника Ирана, додатно је ојачан, док је улога САД значајно ослабљена.
Рат против Ирана, наводи Каган, није показао америчку надмоћ, како су тврдили заговорници сукоба, већ је разоткрио Америку као непоузданог актера који није способан да заврши оно што је започео. То ће изазвати ланчану реакцију широм света док се савезници и противници буду прилагођавали америчком неуспеху.
Режим који је преживео бомбе, преживеће и блокаду
Председник Доналд Трамп често говори о томе ко „држи карте у рукама“, али Каган оцењује да Вашингтон више нема ниједан добар потез.
САД и Израел су 37 дана жестоко бомбардовали Иран, убили велики део државног врха и уништили главнину војне инфраструктуре, али нису успели да сруше режим нити да изнуде озбиљне уступке.
Сада се Трампова администрација нада да ће блокада иранских лука постићи оно што војна сила није успела. Каган сматра да је то мало вероватно.
„Режим који није поклекао после пет недеља непрекидних удара неће попустити ни под економским притиском“, наводи он.
Уз то, иранске власти, према његовим речима, не плаше се незадовољства сопственог становништва.
Ново бомбардовање неће променити ситуацију
Поједини заговорници рата траже наставак бомбардовања, али не објашњавају како би нови талас удара постигао оно што претходних 37 дана није успело.
Додатна војна акција готово сигурно би изазвала иранску одмазду против заливских држава, упозорава Каган. Према његовим речима, Трамп није обуставио нападе зато што је изгубио интересовање за рат, већ зато што је Иран почео да гађа кључна нафтна и гасна постројења у региону.
Преломни тренутак догодио се 18. марта када је Израел бомбардовао иранско гасно поље Јужни Парс, након чега је Иран узвратио нападом на катарски индустријски град Рас Лафан, највећи светски центар за извоз природног гаса.
Штета на енергетским постројењима, пише Каган, поправљаће се годинама.
„Ако ово није шах-мат, онда смо му веома близу“
Каган оцењује да и даље постоји исти ризик који је Трампа натерао на повлачење пре месец дана.
Чак и када би САД покушале да потпуно униште Иран, Техеран би могао да лансира велики број пројектила и дронова пре евентуалног пада режима.
Неколико успешних удара било би довољно да озбиљно оштети енергетску инфраструктуру Персијског залива, што би изазвало дугорочну економску кризу широм света.
„Ако ово није шах-мат, онда смо му веома близу“, оцењује аутор.
Према појединим извештајима, Трамп је последњих дана тражио процене америчких обавештајних служби о последицама сценарија у којем би једноставно прогласио победу и повукао се.
Иран држи глобално енергетско тржиште као таоца
Каган сматра да Иран из ове кризе може изаћи јачи него пре рата.
Не само да је задржао нуклеарни потенцијал, већ је стекао и много снажније оружје, могућност контроле глобалног енергетског тржишта преко Хормушког мореуза.
Иран би могао не само да контролише пролаз бродова већ и да ограничава промет државама са којима нема добре односе.
„Ако се нека држава понаша на начин који Техерану не одговара, Иран може да је казни успоравањем или претњом успоравања проласка њених бродова“, пише Каган.
Заливске државе могле би да се окрену Техерану
Нова ситуација у региону могла би значајно да промени однос снага.
Сједињене Државе, према Кагановој оцени, деловаће као „тигар од папира“, док ће заливске и друге арапске земље бити приморане да се прилагоде Ирану.
Како наводе стручњаци за Иран Рејел Герет и Реј Такеј, економије заливских држава развијале су се под заштитом америчке хегемоније.
„Уклоните америчку заштиту и слободу пловидбе и заливске државе ће неизбежно отићи у Техеран да траже договор“, наводе они.
Крај поретка какав познајемо
Све земље које зависе од енергије из Персијског залива мораће да пронађу начин сарадње са Ираном, оцењује Каган.
Ако САД са својом моћном морнарицом не могу или не желе да обезбеде пролаз кроз Хормушки мореуз, тешко да ће то моћи било која друга коалиција.
Француско-британска иницијатива за заштиту пловидбе, према његовом мишљењу, нема озбиљну тежину.
Каган упозорава да би овакав развој догађаја могао да подстакне нову поморску трку у наоружању међу великим силама.
Свет улази у нову еру
Амерички неуспех у Заливу имаће последице и на другим фронтовима.
Кина и Русија, сматра Каган, пажљиво прате како је неколико недеља сукоба са Ираном исцрпело америчке залихе оружја и отворило питање спремности Вашингтона за веће глобалне сукобе.
То би могло да подстакне кинеског председника Си Ђинпинга да појача притисак на Тајван или руског председника Владимира Путина да додатно заоштри сукоб у Европи.
„Савезници САД у Европи и Азији сада морају да се запитају колико се на Америку заиста може ослонити у будућим кризама“, закључује Каган.
„Прилагођавање свету после америчке доминације већ је почело“.
