Pročitaj mi članakGroznica "Crnog petka" počinje da trese Srbiju. Trgovci su uveliko počeli da bombarduju kupce o sniženjima koja ih očekuju ne samo tog petka, već i tokom čitavog novembra.
Овогодишњи „Црни петак“ у Србији најављен је за 29. новембар. То значи да се ближимо петку када ће испред продавница море људе чекати свој ред у нади да ће проћи повољније, а нису искључена ни гурања. Срећом, до сада у Србији нису виђена стампеда као у Америци у којима су људи губили животе.
„Црни петак“ прелио се из Америке у Европу, а онда и у Србију пре десетак година. Прелили су се и редови и гурања, али оно што није успело да се прелије то су стварно велики попусти.
Саговорници Данаса кажу да права велика снижења у Србији спречавају недовољно јака конкуренција, картелско договарање, слабији рад тржишне инспекције, али и недовољно прецизни закони који регулишу снижења.
Међутим, спрема се нови Закон о заштити потрошача који би новим правилима за трговце следеће године могао у српске продавнице да донесе праве америчке попусте. Још ниже цене за купце донела би и јача конкуренција, кажу саговорници Данаса.
Препоруке потрошачких удружења за предстојећи „празник куповине“ јесу да не наседају на маркетиншке трикове, да паметно испланирају куповину, да раније прате цене производа које желе да купе и подсећају да одмах након „Црног петка“ долази и новогодишња распродаја.
У Србији не постоје прави „Црни петак“ попусти, пропуст у закону
Председница Републичке уније потрошача Весна Перинчић каже да у Србији нема правих попуста током „Црног петка“ и истиче да је пропуст, пре свега, у нашем Закону у трговини.
Објашњава да се у нашем Закону о трговини не наводи да роба месец дана пре почетка попуста или акције сезонског снижења мора бити истакнута по истој цени, као што то предвиђају директиве Европске уније. Тако би се избегла ситуација да продавци подижу цене неколико дана пред „Црни петак“ и да их поново снизе за „Црни петак“.
– Наш Закон о трговини каже да не смеју бити у занемарљиво кратком року по старим ценама. „Занемарљиво кратак рок“ је прилично широк појам – указује Перинчић.
Управо ту недовољну прецизност закона трговци у Србији злоупотребљавају.
Међутим, Перинчић најављује да је у току израда новог Закона о заштити потрошача у којем би требало да се имплементира директива ЕУ (2161/2019) која дефинише област сезонских снижења и која би требало да уведе овај рок од 30 дана.
– Надамо се да ће и у наше законодавство да се уведе рок да роба мора имати стару цену најмање 30 дана пре објављивања попуста, па и за „Црни петак“ – рекла је Перинчић за Данас.
Председник Удружења потрошача „Ефектива“ Дејан Гавриловић такође истиче да у Србији нема правих попуста током „Црног петка“ и да су њихова ранија праћења показала да трговци продају робу по редовним акцијама које су имали, или можда нешто ниже од тога.
– Било је чак и превара. Поједини трговци пре „Црног петка“ повећају цену, а онда током „Црног петка“ продају по истој оној цени која им је била стандрдна неколико месеци пре тога – указао је Гавриловић.
Перинчић је истакла да трговци не поштују и друге прописе из закона.
– Наши трговци не поштују и пропис да, на пример, ако најаве да имају снижење од 70 одсто, онда најмање једна петина робе мора бити снижена за тај проценат. Дешава се да на вратима пише снижење од 70 одстао, а када уђете све је снижено до 10 одсто. Казне за кршење овог прописа износе од 500.000 до два милиона динара – додаје.
Лабава контрола тржишне инспекције разлог злоупотреба трговаца
Перинчић каже да тржишна инспекција у периоду великих снижења, нарочито током „Црног петка“, мора да појача надзор.
– Тржишна инспекција има задатак и превентивни и по пријави. Она мора да спроводи тржишни надзор, независно од пријава потрошача, и да управо током Црног петка тај тржини надзор појача како би потрошачи били заштићени – рекла је Перинчић.
Гавриловић истиче да, колико је он упознат, таква контрола за време Црног петка не постоји.
– Тржишна инспекција почетком године мора да направи план контроле за ту годину. Ове године тржишна инспекција чак ни то није урадила. Ми немамо одговарајући фидбек шта тржишна инспекција стварно ради и да ли ради – каже Гавриловић.
Када је реч о пријавама на које је указала Ефектива, Гавриловић наводи да су исходи са тржишном инспекцијом половични. Некада, како каже, поступи по њиховој прихави, у неким случајевима половично, а дешава се и да тржишна инспекција заштити незакониту радњу трговца.
– Управо је то непоступање и тај лабав однос који тржишна инспекција има према свим тим дешавањима заправо узрочник свега тога што се нама дешава. Да је у Србији контрола ригорознија, чешћа, конкретна и да су кажњавања ригорознија, трговци би сигурно одустали од такве праксе – рекао је Гавриловић.
Картелски договор стандард у Србији?
Перинчић указује да је, осим промене закона, Србији потребна и јача конкуренција како би потрошачи осетили ниже цене и праве попусте.
– Једино што може да појача тржишну утакмицу то је развијена конкуренцја које код нас нема. И сами смо сведоци да је код нас заступљена та договорена економија и да се трговци договарају, због тога немате конкуренцију него су свуда исте цене – истиче Перинчић.
– Уколико бисмо желели да купимо, на пример, Најк патике, приметили бисмо да су цене свуда исте. Трговци се договарају, а договарају се управо због тога што је мало конкурената – додаје она.
Савети за потрошаче
Гавриловић саветује потрошаче да увек обрате пажњу када виде акције и снижења и да, уколико могу, упореде те цене са ценама осталих продаваца. Дешава се, како каже, да трговци акцијом обележе и производ који је јефтинији за динар.
Када је реч о онлајн куповини, Гавриловић подсећа потрошаче да нису заштићени уколико купују робу на црно од нерегистрованих продаваца и да тада не могу да остваре своја потрошачка права – поврат новца или замену робе.
Перинчић такође саветује потрошаче да не наседају на маркетиншке трикове и не иду у импулсивну куповину, јер биће још попуста.
– Трговци су вешти, али потрошачи не смеју да иду у импулсивну куповину и треба да воде рачуна о томе да се овај продајни подстицај често продужава и на дан после Црног петка, онда следи Црни викенд, онда и на целу следећу недељу. Тако да се то никад не зауставља на том једном дану – указала је саговорница Данаса.
Такође саветује да обрате пажњу на онлајн куповине, јер се тог дана, како каже, посебно активирају преваранти.
Како је „Црни петак“ настао?
Израз „Црни петак“ није увек везиван за дан куповине и бројне попусте продаваца. Наиме, овај израз први пут се јавља 1969. године у Сједињеним Америчким Државама, а повод није био позитиван.
„Црни петак“ настао је за време финансијске кризе, а пре свега се то односило на крах америчког тржишта злата 24. септембра 1869. Овај петак увек пада након америчког празника Дана захвалности и отвара сезону куповине за божићне празнике. Постоји и друга верзија зашто је овај дан постао „Црни петак“.
Према тој верзији, назив долази од огромних гужви које су се дешавале у америчким градовима након Дана захвалности, који пада на последњи четвртак у месецу. Познато је да су те гужве у Америци умеле да буду и трагичне и кобне за бројне поторошаче, али и за трговце.
