Подешавања / Settings

Четири године заредом проф. др Стево Стевић, научни саветник у Математичком институту САНУ, опстао је сам на светском врху предводећи блиставе умове свих математичких велесила

Комбинујући Теслине идеје и проналаске са најсавременијим технолошким процесима и могућностима, др Бернард Истланд је створио ХААРП – постројење којим је могуће мењати климу, али и деловати на људску психу…

Савремена жена мисли да је успех у животу да се што више изједначи са мушкарцем – овако је, заправо, Никола Тесла објаснио зашто се никада није оженио.

Влатко Ведрал, осим што је професор квантне физике на универзитетима у Оксфорду и Сингапуру, заправо је и најцитиранији српски научник данашњице. Ведрал, иначе Београђанин, своју каријеру започео је у родном граду, да би своје образовање касније наставио у Великој Британији.

Тројица српских студената проглашена су у Мађарској за победнике највећег светског такмичења у управљању нафтним системима, а поред највише оцене жирија, освојили су и Награду публике и Награду за најбољег презентера, која је припала Урошу Денићу.

НАСА је најавила доказе да изван наше планете постоји живот. Све досадашње претраге и потраге нису навеле ни на какав траг. Одасвуд зјапи застрашујућа празнина. Ипак научници америчког СЕТИ института саопштили су пред Комитетом за науку, простор и технологију да је могућност ванземаљског живота микроба стопостотна, пише РТС.

Прва српско-руска археолошка конференција Судбина народа Јужне и Источне Европе: поглед кроз векове била је важан догађај у научном и културном животу Србије. Она се одржава уз подршку Археолошког института РАН и Музеја Војводине у Новом Саду. Сале за наступ учесника дао је Музеј Војводине у Новом Саду и Народни музеј у Београду. Учесници конференције су водећи српски и руски археолози.

Центар за међународну сарадњу и одрживи развој (ЦИРСД), 30. и 31. маја, у Београду организује велику међународну конференцију поводом обележавања стогодишњице избијања Првог светског рата. Конференција под називом „Европска трагедија 1914. и мултиполарни свет 2014. године: историјске поуке”, окупиће неке од најугледнијих светских научника и политичара који ће током два дана Конференције дискутовати о стварним узроцима Првог светског рата, као и о актуелним међународним кризним жариштима, са циљем да се уоче паралеле са ситуацијом од пре сто година и извуку лекције из трагичног искуства 1914. године.

У објављивању научних чланака налази се на завидном 44. месту у свету, упркос веома скромном улагању у науку од 0,30 одсто бруто друштвеног производа

Била је једна од наших највећих мислилаца, објавила је 400 научних студија и расправа, преводила је класична филозофска дела, борила се за права дама, добијала позиве да предаје у иностранству, али је њен рад у отаџбини све време оспораван. Јер је била жена.

Уочи првомајских празника, Центар за промоциjу науке наставља циклус трибина средом дискусиjом на једну интригантну тему, о којој ће говорити научници, али и филозофи и уметници. Под називом „Да ли живимо у Матриксу?“, ЦПН трибина ће се одржати 30. априла, у 19 часова, у Великоj сали Студентског културног центра.

Лепенски Вир и Винча заиста су колевка европске цивилизације – у потпуности делим мишљење др Хармана. Узгред, он у својој књизи „Загонетке дунавске цивилизације“ наводи податке да је управо у Подунављу створена прва азбука, и то пре око 9.000 година.

Михаило М. Бошковић могао би да изазове праву револуцију својим решењем два од четири проблема класичне математике, нерешених од античких времена

Шта се догодило са винчанском културом, која је пре шест миленијума била најнапреднија заједница у Европи?

Др Наташа Пржуљ у Великој Британији проглашена за најбољег истраживача у рачунарским наукама. Њена истраживања, у којима се спајају информатика, биологија и медицина, добила огромно признање

Вергина је постала светски позната када је 1977, грчки археолог Манолис Андроникос ископао гробинцу Филипа Другог Македонског, оца Александра Великог. Од 1996, овај археолошки локалитет је уписан на Унесков списак места Светске баштине у Европи.