Прочитај ми чланак
Математичка гимназија, па Математички факултет, упорност, таленат, знање и велики труд одвели су Наташу Пржуљ у врх светске науке. Њена истраживања, у којима се спајају информатика, биологија и медицина, добила су недавно и огромно признање. Др Наташа Пржуљ овенчана је Needham наградом Академије за информатику Британског рачунарског друштва за 2014. годину.
Награда се додељује најбољем научнику у области рачунарских наука који је докторирао пре мање од 10 година. Ово престижно признање укључује и предавање у чувеном лондонском Краљевском друштву и финансијски део који је обезбедио Мајкрософтов истраживачки центар у Кембриџу.
Иза овог признања су таленат, године рада, бројни радови објављени у престижним научним часописима, укључујући „Science“, семестри посвећени студентима…
– Бавим се моделирањем и анализом такозваних биолошких мрежа. То су мреже између молекула у ћелији, као што су гени или протеини. Посматрам целокупну мрежу свих протеина у ћелији, како утичу један на други, као и њихово колективно понашање и шта оно биолошки и медицински значи – објашњава Наташа Пржуљ суштину својих истраживања. – Тај приступ проучавања целокупног биолошког система у биоинформатици је релативно нов и зове се системска биологија. Циљ је боље разумевање биологије са применама у медицини, да бисмо направили боље лекове и унапредили здравствену негу.
ПОНОСНА НА КОЛЕГЕ
Наука у Србији тренутно није на завидном нивоу. Томе су допринели рат, санкције и одлив мозгова. Наравно, свака част колегама које, упркос лошим радним условима, ипак постижу резултате на светском нивоу. Веома сам поносна на њих и на ентузијазам са којим раде у тешким радним условима и надам се сарадњи са њима на унапређењу науке у Србији – оцењује др Наташа Пржуљ.
Осим што се бави науком, наша саговорница је и професор на Империјал колеџу у Лондону. Ту је стигла 2009. године из Америке, где се усавршавала по одласку из Београда. Рођена је у Босанској Дубици и у Београд се преселила са само четири године. Ту је завршила основну школу, Математичку гимназију и прве две године Математичког факултета. Студије је наставила у Ванкуверу, на Симон Фрасер универзитету, где је дипломирала на два смера – математици и информатици. Годину дана програмирала је географске информације за електродистрибуцију у Ванкуверу, а потом уписала постдипломске студије на Торонто универзитету. Докторирала је рачунарске науке и запослила се као доцент на University of California Irvine. После 16 година са друге стране океана, вратила се у Европу и у Великој Британији наставила каријеру.
– Успети у било чему носи своје изазове, треба бити радан, упоран и пожртвован, имати пуно талента, као и осећаја и храбрости у бирању правог смера – анализира свој пут др Наташа Пржуљ. – Из Србије сам отишла у јесен 1993. године, у јеку највеће ратне и економске кризе и хиперинфлације. Одлучила сам да почнем живот изнова, у новој држави, јер ми се чинило да моја земља срља у ратни хаос, декаденцију и безнађе, а лично нисам могла ничим да допринесем да то ублажим или спречим. Сматрала сам да у својој земљи немам адекватну перспективу и да јој могу више бити од користи ако из ње одем и успем на светском нивоу, него ако останем у Београду.
Иако је већ више од две деценије ван Србије, Наташа није прекинула ни приватне ни професионалне везе са својом земљом. Бар два три пута годишње долази, држи семинаре и предавања, сарађујући са колегама са Математичког факултета, Института за физику, Математичког института САНУ и Рачунарског факултета. Као пример успешне сарадње наводи истраживања са проф. др Ђорђем Радаком са Института за кардиоваскуларне болести „Дедиње“, са којим има неколико заједничких пројеката. Често, каже, иде и у Петницу, где држи предавања средњошколцима.
О повратку и даље не размишља, јер за истраживања којима се она бави овде не постоје услови.
– Никад се не зна шта живот носи и желела бих да област којом се бавим оживи у Србији, али то би изискивало много рада на инфраструктури и обезбеђивању финансија, како из Србије тако и из Европе. Зато у то никако не желим да се упустим сама, већ једино ако би у Србији постојало интересовање и енергија да заједно урадимо тако нешто – напомиње др Наташа Пржуљ. – Србија има огроман потенцијал и уз упоран рад и улагања у области медицине и биологије могла би да постане водећа земља са развијеном биотехнологијом и уносним бизнисом који уз биотехнологију иде, а који би оживео ослабљену економију земље.
(Вечерње новости)
