Подешавања / Settings

Немачки најпознатији научник за Стари век – Древни исток, Harald Haarmann, је открио списе из Каменог доба, који могу променити схватање историје.

Климатолози истражују зашто је ледено море на Антарктику прошле године досегло рекордну површину, иако је та година била међу десет најтоплијих од 1880.

Није далеко од идејне реализације Теслино тајно оружје на бази скаларних таласа и нанотехнологије чији се концепт ствара у Србији

У западној научној литератури, публицистици и геополитичким плановима, Балкан се често назива „пупак“ односно „меки трбух Европе“ (soft belly of Europe). На тај начин жели се потенцирати Балкан као примитивно и нестабилно подручје, које би вазда морало бити под међународном протекторатом, формалним или неформалним – све једно. Балкан се често приказује као трајно „жариште“, као „буре барута“ које за час плане „услед вековне мржње која на њему влада“ итд. То можда изгледа тако само на први поглед али ако се дубље анализирају историјски и политички процес на Балкану, долази се до сасвим другачијих закључака.

Из овога се поставља питање откуда код Келта српски Луг и српска имена и има ли између једних и других, Келта и Срба односно Келта и Словена, каквог сродства, или је било узајамног утицаја, посредног или непосредног, у којим крајевима света, и у коме добу?

Др Милош Марић, млађи брат Милеве Ајнштајн, признат је научник у Москви, а потпуно непознат у Србији.

У Првом светском рату као заробљеник доспео у Русију и тамо оставио дубок траг у науци.

Раније овакве ставове заступаху и поједини Хрвати, ненаклоњени српскоме народу, док су данас појединци муслиманске вјероисповјести и нашега језика главни заступници става да су „Срби генетски Турци“.

Сви закључци са пуном документацијом ο археолошки утврђеном Винчанском писму, упућују на једину неоспорну чињеницу: извор свеукупне писмености јесте Винчанско писмо (нађено у Винчи код Београда).

Ранија прошлост тог, како се данас каже, словенског народа, све те Словене познавала је под именом: Срби.

Ново истраживање на Норвешком универзитету за науку и технологију (NTNU) у Трондхајму може имати утицај на то како се учи математика.

Сем тога, друго истраживање је показала да су врло ситни делови црва способни да произведу одраслу јединку – део може износити само 1/279-ину целог организма и он ће даље бити у могућности да развије „себе“ у целу јединку.

Гдје је граница између добра и зла? Јесу ли једни људи на страни добра, а други на страни зла? Може ли се та граница пријећи и ако да, под којим увјетима?

Др Ђорђе Јанковић један је од ретких стручњака за средњовековну археологију код нас. Утемељивач је рановизантијске, ранословенске и ранохришћанске археологије у Србији. Рад је започео 1971. године у Музеју Крајине у Неготину, а од 1977. до 1978. био је запослен у Археолошком институту у Београду.

У четвртој серији политичких трибина, посетиоци Културног центра Новог Сада могли су да чују како и на који начин су Велика Британија, а касније и Америка, утицале на политичке потезе на Балкану, а посебно на политичке одлуке у нашој земљи.

Да будем сасвим одређен, данас се намеће уједињена Европа под вођством Германа и Рима, а без Словена.

Да је Земља још увијек пуна непознаница које се крију на фасцинантним локацијама доказују готово свакодневна открића научника.