Прочитај ми чланак
Србија се добро држи у невидљивом царству. У одмеравању с Европском унијом налази се и испред и иза њених чланица. Како је то могуће, ако један од темељних закона физике искључује да се истовремено буде на два места?
У објављивању научних чланака из нанонаука лане је претекла чак седам од 28 земаља под плавим стегом прошараним жутим звездицама. Испела се на 44. степеницу у свету од 106 земаља за које се бележе подаци. У односу на претходну спустила за једну ниже, иако је имала чланак више.
У сваком случају, оставила је иза себе седам земаља Европске уније: Словачку са 224 на 46. месту, Бугарску са 184 на 50, Литванију са 132 на 54, Хрватску са 130 на 55, Естонију са 100 на 58, Луксембург са 66 на 61, Кипар са 65 на 62. и Летонију са 60 на 64.
Али и даље каска за Словенијом са 293 на 43. месту, Норвешком са 321 на 42. месту, Мађарском са 365 на 41, Грчком са 580 на 36, Ирском са 626 на 35, Данском са 667 на 34, Аустријом са 723 на 32, Финском са 738 на 31, Чешком са 793 на 30. и Румунијом са 870 на 28. месту.
На прва два места у свету заселе су Кина са 34.127 чланака и САД са 21.243. Треће заузима Индија са 7.740, а четврто Јужна Кореја са 7.401. Пето и шесто припадају Немачкој и Јапану са 7.365 и 6.990. На седмом је Француска са 5.114, а осми је – на велико изненађење – Иран, са 4.498 и с највећим порастом у поређењу с претходном годином – 25 одсто.!
„Анализа показује да је Србија дну у примени нанотехнологија, јер нема ниједан патент ни нанопроизвод, што је последица вишегодишњег недовољног улагања у науку”, објашњава проф. др
Драган Ускоковић, председник Друштва за истраживање материјала и један од наших најцењенијих стручњака у овој области.
У новим производима (јер нема ниједан), дакле, убедљиво је и на европском и на светском зачељу.
У протекле две деценије нанонауке и нанотехнологије (проучавају састав материје у размерама милионитог делића милиметра) доживеле су велики замах. Премештањем појединачних молекула и атома, наиме, испољавају се другачија физичка, хемијска и биолошка својства. На грчком нано значи – патуљак.
Почетком 2000. године САД су усвојиле националну стратегију, истом стазом запутиле су се многе земље – најпре развијене, потом у развоју – и данас такво опредељење постоји у више од седамдесет земаља широм света. Србија се, нажалост, не може похвалити таквим стремљењем.
После дуже од две деценије основних и примењених истраживања, нанопроизводи су данас заступљени у електроници, аутомобилској индустрији, медицини, козметици и фармацији.
„Према најновијим подацима Центра Вудро Вилсон у САД, 1.659 нанопроизвода направљено је у 717 компанија из 30 земаља”, подсећа проф. др Драган Ускоковић.
Претежни део намењен је здрављу и опоравку – укупно 839. Након тога долазе кућне и баштенске потребе (250), аутомобили (169), освежење и исхрана (100) и тако редом. Преовлађује наносребро, које је састојак 395 препарата, захваљујући израженом антибактеријском деловању (лечење рана и дезинфекција просторија).
Наш саговорник истиче пример Пољске, који показује да нанопроизводи најлакше настају поред сличних, у овом случају аутомобилске индустрије. Иако ова земља има 38,5 публикација на милион становника и у том самеравању је једно место иза Србије (36), компанија „Нанобиз” се определила да јој главни производи буду сваковрсне превлаке: једне искључују брисаче омогућујући да се вода брже слива са стакла, друге стварају танак сјајан слој који смањује приањање прљавштине, због чега се лакше чисте.
Недовољна улагања у науку у Србији (око 0,30 одсто бруто друштвеног производа или 15–20 евра по становнику, због чега је већ дуже време на самом зачељу) онемогућују иоле озбиљна истраживања, што се одражава на успоравање напредовања нанонаука и нанотехнологија.
А у савременом свету убрзавајућих промена важи правило: ко не напредује, тај назадује.
(Политика, карикатура Ј. Прокопљевић)
