Још 1988. године је часопис Омни изразио забринутост због евентуалних последица једног бизарног изума. Према овом часопису, АРЦО – нафтни гигант из САД нашао се у чуду шта да уради са процењених 30 трилиона кубика природног гаса који би требало да буде извађен на северу Аљаске.

И док је ова количина сасвим довољна да подмири потребе читаве САД током годину дана, бушотине гаса су биле предалеко од потенцијалних купаца. АРЦО је закључио да би било прескупо уколико би се гас претворио у течност и бродовима превозио до првих, хиљадама километара удаљених урбаних центара. Био им је потребан клијент који је желео приступ огромним количинама енергије на лицу места – усред дивљине Аљаске.

Ђаволов шегрт

Др Бернард Истланд, физичар са Колумбија универзитета, са осмогодишњим искуством у Комисији за атомску енергију САД, појављује се као спасилац са необичним планом да се енергија искористи „на лицу места“. Истланд, који ће ускоро потом постати председник фирме АПТИ – продукционо техничког огранка компаније АРЦО у Хјустону, предложио је да се огромне резерве природног гаса употребе за напајање гигантског електричног генератора.

Енергија коју би генератор створио, била би усмерена на огромни комплекс антена, на површини од 65 километара. Антене би затим биле употребљене да се фокусира снажни зрак електромагнетске енергије према горњим слојевима атмосфере, где би у судару са јоносфером створио феномен назван „огледало силе“. Истланду је признат патент за овај необични проналазак 11. августа 1987.

„Може се виртуелно подићи горњи слој атмосфере“, рекао је Истланд у интервјуу часопису Омни, „можете га натерати да се креће или га променити“. Један од трикова којима се Истланд суочио укључивао је „хируршко“ изобличавање јоносфере да би се прекинуле глобалне комуникације! Модификација и померање горњег слоја атмосфере може такође створити невидљиву препреку која може загревати и савијати непријатељске пројектиле или их окружити „електронима високе енергије“ који могу изазвати детонацију пројектила на средњој трајекторији.

Предлог се појавио у Пентагону, који је инвестирао неколико стотина хиљада долара у „процену“ Истландовог изума. Истланд је упорно тврдио да је реч о технологији која ће се користити у мирнодопске сврхе. Он је објаснио како снопови електромагнетске енергије могу подићи делове горње атмосфере и преусмерити поларна ваздушна струјања да би се промениле глобалне метеоролошке прилике.

Применом „вештачких јоносферских огледала као сочива за усмеравање“, Истланд је предлагао могућност преусмеравања сунчевог светла и загревање различитих делова површине земље, да би се омогућила манипулација правцима ветра, изазвале олује и кише у Етиопији, урагани преусмерили изван карипског појаса, спалили индустријски издувни гасови у ваздуху и закрпила рупа у озонском омотачу изнад Антарктика. Читав план је имао крајње хуманистичку конотацију. Али…

У миру, али и у рату

Особа са којом почиње авантура утицаја на климу, није нико други до – Никола Тесла. У аутобиографском тексту „Моји проналасци“ објављеном 1919. године велики геније је, између осталог, записао: „Када бисмо могли произвести електричне ефекте траженог квалитета, читава планета и услови живота на њој могли би се променити.

Сунце диже воду из океана, а ветрови је разносе по далеким крајевима где остаје у најидеалнијој равнотежи. Када би било у нашој моћи да је узнемиримо било где и било кад, наша воља би могла управљати овом за живот неопходном бујицом. Могли бисмо натапати пустиње, стварати језера и реке, обезбедити покретачку снагу воде у неограниченим количинама. Ово би био најидеалнији начин коришћења Сунца за потребе човека. Остварење тога зависи од наших могућности да развијемо електричне силе равне онима у природи.“

Сједињене Америчке Државе поричу да пројекат ХААРП има било какве везе са патентима Николе Тесле и др Бернарда Истланда. Међутим, пажљиво проучавање владиних докумената закључно са уговором који је склопљен са фирмом АПТИ компаније АРЦО неоспорно намеће закључак да су амерички војни стратези још једном покушали да јавности замажу очи.

На енглеском језику реч „харп“ значи харфа. Др Николас Бегић и Џејн Манинг су истражујући све околности везане за пројекат ХААРП објавили читаву серију текстова, а затим их објединили у књигу под насловом „Анђели не свирају ову харфу: напредак у Теслиној технологији“.

„Када сам у библиотеци Енкориџа потражио опис Истландовог патента“, каже др Бегић, „захватио ме је ужас јер сам схватио да дијаграми неодољиво подсећају на патенте Николе Тесле с краја XИX и почетка XX века“.

Часопис Неw Yорк Тимес од 8. децембра 1915. пише: „Никола Тесла, проналазач, управо је попунио патентну пријаву за есенцијалне делове једне машине која изазива машту лаика и подсећа на сцену из нордијских митова када бог Тор баца ватрене лопте са неба не би ли казнио оне који су посумњали у божанско.

Довољно је рећи да ће овај проналазак који покреће електрицитет продирати кроз свемир брзином од 300 миља у секунди до било које тачке на планети, са циљем да уништи све што они који њиме управљају пожеле.“ У истом чланку сам Тесла тврди: „Потпуно је могуће преносити електричну енергију без жица и створити деструктивне ефекте на даљину. Већ сам конструисао бежични одашиљач који то омогућава. Са одашиљачем ове врсте, могуће је пројектовати електричну енергију било које количине на било коју удаљеност, и применити је у разне сврхе – у рату и миру.“

Године 1904. Тесла је подигао чувени торањ на Лонг Ајленду са жељом да човечанству подари бесплатну енергију- по наређењу Америчке војске торањ је срушен

Менаџер пројекта – Бжежински

Двадесет пет година касније, исти часопис објављује текст о Теслином новом проналаску, заснованом на потпуно новим принципима физике о којима „нико није ни сањао“, а који је велики научник спреман да преда америчкој влади. Реч је о „телесили“, помоћу које је по Теслиним речима могуће топити авионске моторе на даљини од преко 400 км, што би створило „невидљиви зид око САД“. Тесла је потврдио часопису да ће „та нова врста силе“ функционисати помоћу зрака у стомилионитом делу секунде по квадратном центиметру у пречнику који производи специјална електрана – постројење које се може саградити у року од три месеца за 2 милиона долара.

Читав систем, тврдио је он, чине четири нова проналаска, од којих су два већ тестирана. Један од њих су метод и уређај за стварање енергетских снопова и „других манифестација енергије“ у слободном ваздуху уз елиминацију потребе за високим вакуумом; други проналазак чине метод и процес за стварање „изузетно јаке електричне силе“; трећи метод подразумева појачавање силе, а четврти је потпуно нов начин производње „огромне одбијајуће електричне силе“. Читав систем би био дизајниран као нека врста пројектора или топа. Да би се зрак усмерио на жељени циљ, тврдио је Тесла, потребна је почетна снага од 50 милиона волти.

Комбинујући Теслине идеје и проналаске са најсавременијим технолошким процесима и могућностима, Истланд је створио ХААРП. Још у мају 1994. Истланд је описао „глобални штит“ заснован на акцелерацији електрона уз помоћ радио-фреквентних предајника. „Пројекат ХААРП је само први корак ка реализацији овог штита“, најавио је Истланд. Једино би био потребан много снажнији уређај и далеко моћнија антена.

Документација америчког војног ваздухопловства потврђује сумње да се ХААРП и пулсно радиофреквентно зрачење, пре свега екстремно ниске фреквенције до 10Хз, могу употребити за манипулацију и рушење људских менталних процеса и контролу становништва електромагнетним зрачењем на даљину.

Људски мозак производи електричне таласе чије се фреквенције крећу између 0,5 и 25 Хз. Такозване алфа (7-13 Хз), бета (13-25 Хз), делта (0,5-3,5 Хз) и тета (3,5-7 Хз) фреквенције повезане су са различитим стањима људске свести. Концентрисана пулсна енергија на овим фреквенцијама може изузетно ефикасно променити понашање човека!

Некадашњи саветник за националну безбедност америчког председника Картера, Збигњев Бжежински и Гордон Џ.Ф.Мекдоналд, научни саветник, такође бившег председника, Џонсона а сада професор на Институту за геофизику, писали су доста о употреби снажних електромагнетских одашиљача у геофизичким ратним операцијама у животном окружењу. Црвени крст из Женеве је чак упозоравао на могућност манипулације становништвом путем електромагнетног зрачења, наводећи при том и тачно одређене фреквенције којима се код људи могу изазвати пад воље, потпуна равнодушност, незаинтересованост или лудачки бес, зависно од жељеног циља. Те фреквенције су у опсегу деловања ХААРП-а.

Пре скоро 40 година година, Бжежински, тада професор на Колумбија Универзитету, пише: „Политички стратези су на прагу искушења да експлоатишу истраживања о људском мозгу и понашању. Геофизичар Гордон Џ.Ф.Мекдоналд – специјалиста за ову врсту ратне проблематике – сматра да се електронским зрачењем може развити систем који ће ослабити перформансе мозга веома велике популације у тачно одабраним регионима на дужи временски период. Без обзира колико узнемирава могућност коришћења животне средине да би се манипулисало понашањем људи, та иста технологија ће се у следећих неколико деценија развити до максимума и применити.“

ХААРП је испуњење пророчких речи Збигњева Бжежинског. Описујући елиту која ће владати строго контролисаним друштвом, Бжежински 70-тих година прошлог века предвиђа: „Неосетљива на традиционалне вредности, ова елита неће оклевати да постигне политичке циљеве употребом најмодернијих техника манипулације понашањем становништва и држањем друштва под јаким стегама контроле и недгледања.“

У једном од докумената припремљеном за потребе владе, стручњаци америчког војног ваздухопловства наглашавају: „Потенцијална примена вештачких електромагнетских поља широког домета може се употребити у многим војним и квази војним ситуацијама. Неке од потенцијалних могућности примене подразумевају сукобе са терористичким групама, контролу масе, контролу пробоја у сигурносне системе војних инсталација и антиперсоналне технике у тактичком рату. У свим овим случајевима, примениће се постојећи електромагнетни системи да би се узроковали слабији или потпуни психолошки поремећаји перцепције и дезоријентација. Тако би се способност појединца за борбу у потпуности елиминисала и деградирала. Још једна предност електромагнетних система је то што један систем може покрити изузетно велику област, при чему је тих, невидљив и немогуће га је открити.“

ХААРП је највећи и најмоћнији електромагнетски одашиљач на свету.

Помоћу радиофреквентних сигнала који се одбијају о јоносфру, ХААРП је у стању да завири километрима у утробу планете и лоцира подземне тунеле, базе, складишта муниције и налазишта драгоцених минерала. Међутим, проблем је у томе што је фреквенција неопходна да би се обавио процес томографије земљишта управо она која изазива поремећаје менталних функција људи. Та фреквенција такође утиче и на промену миграционих путања птица, риба и дивљих животиња, а делује и на атмосферу.

И као да електромагнетно пулсирање неба и ментални поремећаји нису довољни, Истланд се јавно похвалио како супермоћни грејач јоносфре може да контролише временске прилике…

(Вечерње новости)

Ознаке: Бернард Истланд, Никола Тесла, ХААРП