Прочитај ми чланак
(Глас Русије)
Прва српско-руска археолошка конференција Судбина народа Јужне и Источне Европе: поглед кроз векове била је важан догађај у научном и културном животу Србије. Она се одржава уз подршку Археолошког института РАН и Музеја Војводине у Новом Саду. Сале за наступ учесника дао је Музеј Војводине у Новом Саду и Народни музеј у Београду. Учесници конференције су водећи српски и руски археолози.
Договор о сарадњи Русије и Србије у области археологије делује одавно, од 2008. године. Дајемо реч водећем научном сараднику Археолошког института РАН, доктору историје Андреју Обломском.
Ради се о томе што планских контаката између археолога Русије и Србије није било одавно. Суштина овог семинара се састоји у томе да ови контакти буду стални. Планирамо да организујемо сличне конфренције једном у две године, једном у Србији и једном у Русији. Треба признати да је нагомилано много заједничких тема за разматрање: историја и археологија Русије врло је тесно везана за Византију, а Србија се налази управо на територији бившег Византијског царства. Зато локалне старине имају за нас принципијални значај. За мене, а ја се бавим раним Словенима, она је занимљива у првом реду по томе што је тамо у 3-4 веку постојала мало позната и мало проучена рана словенска група, која је затим нестала. А сараднике музеја Куликово Поље у Србији занимају неки детаљи Косовске битке. Између осталог они су нашли паралеле у тактици ових битака.
Оваква конференција се одржава први пут, мада се сарадња између две земље води одавно. У чему се она састојала?
На наш институт долазили су студенти из Србије ради учешћа у нашим археолошким експедицијама. У датом тренутку ми сами мислимо да учествујемо у теренским радовима у Србији. У сваком случају, познато ми је да за време посете Москви и Санкт-Петербургу српски археолози су се договорили са нашим стручњацима нашег Института и стручњацима из Ермитажа о учешћу у експедицији на територији Србије.
Пошто је археологија егзактна наука, излагање реферата на конференцији ће бити потврђено материјалним доказима. Ради тога сарадници Археолошког института РАН довезли су у Србију документарни филм који говори о теренским истраживањима у разним регионима Русије, као и у Централној Азији и у Израелу.
Андреј Обломски добро познаје радове српских археолога и високо их цени. Ипак, у научној средини не може без спорова. Борба концепција се стално води. И актуална археолошка конференција, тврди Андреј Обломски, неће бити изузетак.
Код нас се разликују концепције у погледу раних Словена на територији Србије. Према једној групи српских археолога, које ја подржавам, тамо је у 3-4 веку било проницање прво раних Словена на територију Дунава, вероватно са територије средњег Придњестровља и леве обале Дњепра. Они су се уклопили у ток Сарматске Римске историје и неко време служили попут првог ешалона одбране границе Римске империје. Затим су нестали у току велике сеобе народа. Спори се буквално о томе да ли је било тог проницања или не. Ја сам склон првој варијанти, наши опоненти се придржавају друге. То ће бити једна од тема коју бисмо хтели да размотримо на конференцији.
Да истакнемо да на српско-руској археолошкој конфренцији Судбине народа Јужне и Источне Европе: поглед кроз векове планира се читање преко 40 реферата. Руске научнике такође очекује посета археолошким споменицима Србије.
