Климатолози истражују зашто је ледено море на Антарктику прошле године досегло рекордну површину, иако је та година била међу десет најтоплијих од 1880.

Све већа површина воде је под ледом

Две водеће америчке климатолошке организације објавиле су заједнички извештај за 2013. годину, према којем је у Аустралији забележена најтоплија година у историји. Национална управа за океане и атмосферу каже да је прошла година била на четвртоме месту по висини просечне температуре у историји мерења, а Национална свемирска управа сврстала ју је на седмо место на листи најтоплијих.

Али, за разлику од отапања леда на Северном полу, ледено море на Антарктику се проширило, посебно у септембру 2013. године.

„Прошле године смо забележили највеће ширење у историји. То је нешто што треба додатно истражити“, рекао је Томас Карл, директор Националног центра за климу у Северној Каролини.

Земљини полови клизе због климатских промена?

Климатске промене не помичу само границе просечних и највиших температура већ и положај Северног и Јужног пола, показало је ново истраживање. Ово клизање полова последица је промена у ротацији Земље узрокованих отапањем глечера и леденог покрова. Нови резултати показују да би оно чак могло бити индикатор брзине глобалног загревања.

Компјутерске симулације откриле су већ раније да отапање леда и пораст нивоа мора утичу на дистрибуцију масе на Земљиној површини. Оваква прерасподела масе делује на Земљину осу.

Чендлерово тетурање

У новом истраживању Јианли Чен с Универзитета Тексас у Остину и његови сарадници открили су да гасови утичу на померање полова које је већ забележено у експериментима.

Гренланд се највише отапа

Ченов тим је израчунао да на прецесију највише утиче отапање на Гренланду где сваке године нестаје око 260 гигатона леда.
Други важан фактор је отапање планинских ледењака које је одговорно за 194 гигатоне годишње.
Отапање на Антарктику у овом процесу учествује са 189 гигатона.

Тетурање Земљине осе ротације је резултат комбинације два процеса који имају своје разиличите узроке.

Један се зове Чендлерово тетурање које настаје зато што Земља није потпуно крута. Други је годишња прецесија која је повезана са Земљиним кружењем по орбити око Сунца. Истраживања су показала да постоји још један утицај чак и када се горња два искључе.

Од када су почела праћења 1899. године, Северни пол се померао за 10 цм годишње према југу по 70° западне географске дужине која пролази кроз источну Канаду. Ово помицање је последица премештања маса које је узроковано престанком леденог доба.

Међутим, Ченов је тим 2005. забележио да се Северни пол током свог клизања према југу изненада и неочекивано почео да се креће према истоку. Од тада до данас се померио за 1,2 метра.

Како би открио узроке ове необичне појаве Ченов је тим анализирао податке НАСА-иног сателита Грејс који мери промене у гравитационом пољу Земље. На темељу њих успели су да израчунају како отапање леда на Гренланду и Антарктику и пораст нивоа мора утичу на редистрибуцију масе. Подаци су се савршено поклопили с променама у положају полова.

“Отапање леда и пораст нивоа мора могу објаснити 90 одсто помака Северног пола према истоку”, рекао је Чен и додао: “Кључна сила која покреће промену су климатске промене”.

(vesti-online)

Ознаке: јужни пол, клима, промена клима, северни пол