Прочитај ми чланак
(Културни центар Новог Сада, Србин.инфо)
Почетком 20. века почиње јавно да се говори о позадинској политици коју воде велике светске силе, а чији потези утичу на Балкан. Већина политичких стручњака, активно пратећи и анализирајући историју, сложно истиче да многи политички потези повучени на Балканском полуострву, стижу од Англосаксонаца, тачније из Велике Британије.
На ову тему, у Трибини младих новосадског Културног центра, говорили су стручни и компетентни предавачи др Мирослав Свирчевић и др Александар Гајић.
У четвртој серији политичких трибина, посетиоци Културног центра Новог Сада могли су да чују како и на који начин су Велика Британија, а касније и Америка, утицале на политичке потезе на Балкану, а посебно на политичке одлуке у нашој земљи.
За Велику Британију Срби су Руси на Балкану
Др Мирослав Свирчевић хронолошки је објаснио како су се Енглези понашали према Србији, нагласивши да је њихов први и основни циљ био да не дозволе Русији да се приближи и оствари политичке интересе са нашом земљом. Главни разлог за то био је страх од јачања Русије , али и промена енглеске политике, након Првог светског рата, која и даље тежи ка уништењу Русије, али и суровијим политичким потезима ка Србији.
-Када кажемо Англосаксонска политика јасно је да мислимо на Велику Британију. Генерални правац Енглеске у 19. веку био је уништити Русију и сачувати Османско царство, како би Велика Британија остала највећа светска сила. Кроз историју, она има стално један циљ, не дозволити Русији да се пробије до Јадранског мора и Блиског Истока. – рекао је Свирчевић, објашњавајући какве је политичке потезе наша земља морала да повлачи како би опстала и сачувала свој територијални интегритет.
– Током Првог светског рата Енглеска се чврсто држала политике очувања обaцарствана Балкану: аустроугарског и османског. Енглези никако нису били одушевљени могућношћу стварања једне проширене српске државе која би трајно пореметила укупан однос снага на Балкану. Иако су за све време рата, а нарочито после доласка Дејвида Лојда Џорџа на чело кабинета 1916. године, повремено нудили Србији одговарајуће територијалне добитке у случају победе савезника, Енглези јесу вазда зазирали од православне Србије као могућег „балканског Пијемонта“. И зато су одлучили да залегну за политику очувања Хабзбуршке монархије и Османског царства.
Међутим, у лето 1918. године, британски кабинет је коначно прихватио распад Аустроугарске и изјаснио се у корист југословенског уједињења. На први поглед, рекло би се да је у питању била велика промена у британској политици према Балкану и Србији. Међутим, ако се историјске чињенице мало дубље анализирају, схватиће се да је управо политика стварања прве јужнословенске државе представљала континуитет политике статуса кво. О чему се ту заправо ради? Енглези су на крају схватили да ће будућа уједињена јужнословенска држава бити истинска Аустроугарска у малом – многонационална држава са сличним унутрашњим тешкоћама као што је била Хабзбуршка монархија.
Међутим, ако из разлога објективних спољнополитичких околности више није било могуће очувати Аустроугарску (након иступа америчког председника Вудра Вилсона), онда је требало створити нешто налик на њу. А то је била Југославија: довољно велика да одржава стабилност на југоистоку Европе, а довољно слаба изнутра да би прерасла у самосталну регионалну силу с којом би се морало преговарати, рекао је др Свирчевић
Чак иако у неким случајевима, услед различитих погрешних потеза, наша земља, али и остатак Балкана, нису успевали да остваре добро за себе, они су на неки начин опстајали, и то у углавном уз помоћ својих савезника. Србија је често била насамарена и вековима уназад тај сценарио је врло пажљиво био изрежиран и добро припремљен.
Нови Балкански рат: ЕУ против Евроазије
Др Александар Гајић истиче да и данас не престаје контрола и политички утицај Англосаксонаца на нашу земљу и Балкан, која је део обода и веза Европе преко Блиског Истока.
– Балкан и наша земља су најкраћи стратешки пут за избијање на средоземна и топла мора. Стога се не дозвољава да се створи држава која ће контролисати корита Дунава и излазити на два мора.- рекао је Гајић, објашњавајући да овај стратешко геоплитички циљ дуги низ година не дозвољва нашој земљи да напредује, те је контролишу велике светске силе.
-На међународном плану одвијају се колосалне промене. Светска економска криза прераста у монетарни и економски рат између центара настајућег мултиполаризма. Сви се потајно наоружавају и ходе ка геостратешком надигравању. Неће проћи још пуно времена, па ће се и Србија наћи на попришту геополитичког и геоенергетског надметања на простору између ЕУ и Евроазије, где ће друге значајне силе бити принуђене да својски кроче на Балкан и ослоне се на „српски фактор“.
Пристиже дакле време „великог тумбања“, слично ономе из 1789-1815. (Револуција и Наполенови ратови), кога је ондашња „раја“ знала да искористи и, након ропства, васкрсне модерну српску државност.- рекао је Гајић, истићи да је најбитније да међу становништвом расте свест о томе колико су српске елите отуђене од народа и раде директно против српских интереса.
У другом делу, након излагања гостију, публика је имала прилику да постави питања у вези са темом трибине. Присутне су највише занималии политички потези које је наша земља недавно повукла, али и колико англосаксонска политика има утицаја на то. Стручњаци су врло радо одговарали, те су и најавили нова истраживања и чињенице која имају везе са садашњом политиком наше земље и утицајем спољашње политике на њу.
