Испред Храма Светог Саве у Београду бројни верници дочекали су око 22.30 Благодатни огањ, који је данас пренет из цркве Васкрсења Господњег у Јерусалиму, а поводом Ускрса по јулијанском календару.

Благодатни огањ је у Београд донела делегација Српске православне цркве са епископом славонским Јованом на челу, коју је раније данас у Јерусалиму примио патријарх Теофил.
Светосавски плато на Врачару био је испуњен верницима и обасјан светлошћу свећа, а долазак благодатног огња пропраћен је звуком црквених звона.
Испред Храма Светог Саве се налазила постројена гарда Војске Србије. Пламен који је претходно дочекан на београдском Aеродрому „Никола Тесла“ предат је у храму патријарху Српске православне цркве Иринеју, поред којег је стајао председник Србије Томислав Николић.
Огњем из Јерусалима свечано су упаљени свежњеви од по 33 свеће које су носили верници и које симболизују године Христовог живота. Након тога запаљена су кандила у храму.
„Силазак Благодатног огња“ сматра се највећим чудом у Светој земљи и верује се да се он јавља из средишта камена на којем је, по веровању, лежало тело Исуса Христа у гробу након распећа.
Благодатни огањ по први пут је пренет у Србију прошле године. Након церемоније предавања Светог огња и литије око храма, у поноћ ће почети и архијерејска Ускршња литургија, коју служи патријарх Иринеј.
У Саборној цркви у Београду сутра у 9.00 литургију ће служити владика топлички Aрсеније, викар патријарха Иринеја.
Неколико хиљада православних хришћана окупило се у Јерусалиму на древној церемонији на којој се дешава чудо: са неба силази Благодатни огањ, благодет Светог духа, којом се слави васкрнуће Исуса Христа.
Они су се на православном , који се упражњава најмање 1.200. година, окупили у Храму Васкрсења Христовог, где је, према хришћанској традицији, Христ разапет, сахрањен и васкрсао, пренео је АП.
Председник Србије Томислав Николић присуствоваће дочеку Благодатног Огња из Јерусалима у Храму Светог Саве у Београду.
По први пут је и српска црквено-државна делегација присуствовала том обреду прошле 2015. године, када је уз велику помоћ руских пријатеља, специјалним авионом, донела Благодатни огањ у Београд на плато испред Храма Светог Саве, на Велику суботу, увече.
Благодатни огањ је подељен и црквеним делегацијама СПЦ, са Косова и Метохије, из Републике Српске, Црне Горе и Хрватске, чиме је на симболичан начин Дух Свети био присутан међу свим верницима Српске православне цркве, као и међу многобројним верницима у Београду.

Чланови мото-клуба „Ноћни вукови – Србија“ са иконама Исуса Христа у Руском дому поводом дочека Благодатног огња. (© Sputnik/ Радоје Пантовић.)
Благодатни огањ дочекан у Руском дому у Београду (фото)
Специјалним авионом из Јерусалима, Благодатни огањ је готово истовремено када и у Москву стигао и у Београд.
Са аеродрома „Никола Тесла“ колона је кренула према Храму Светог Саве, где ју је дочекао велики број верника, као и председник Србије Томислав Николић.
Из Храма је огањ, праћен групом „Ноћних вукова“ из Србије, стигао у Руски дом.
Свечаном дочеку у кући руске културе у Београду присуствовао је, уз бројне вернике, и амбасадор Русије у Србији Александар Чепурин, који је за „Спутњик“ изјавио:
„Управо сам дошао из Храма Светог Саве, тамо је започела церемонија, Свети огањ је достављен, Храм је препун верника и све пролази у веома свечаној атмосфери. Нама је веома драго што традиција која у Русији постоји већ десет година сада већ другу годину постоји и овде. Данас је достављен Свети огањ из Јерусалима, чекали су га многи, не само у Србији“.
Руски амбасадор је рекао да ће Благодатни огањ на разне начине, укључујући и хеликоптере и аутомобиле, бити достављен у многе градове Србије.
„Ја се надам да ће наша сарадња и на овом плану, који је симболичан, представљати још један улог у развој руско-српских односа. Честитам свима празник и желим да прође веома радосно, онако како се радосно празнује у православној Русији“, рекао је Чепурин.

Служење Ускршње литургије у Руској цркви у Београду (Sputnik, Радоје Пантовић)
Из Руског дома, Благодатни огањ је пренет у Руску цркву Свете тројице у Београду, где је служена ускршња литургија.
Путин, Медведев и хиљаде верника у Храму Христа Спаситеља
У Храму Христа Спаситеља у Москви у току је васкршња литургија, коју служи патријарх московски и целе Русије Кирил. Богослужењу присуствује више хиљада верника, међу којима су и руски председник Владимир Путин, премијер Дмитриј Медведев са супругом Светланом и градоначелник Москве Сергеј Собјањин.
Пре него што је васкршња литургија почела, у Храм Христа Спаситеља је специјалним авионом из Јерусалима довезен Благодатни пламен упаљен у Храму Гроба Господњег.
„Примите овај огањ као дар божанске милости, принесите њега у своје домове“, рекао је патријарх, а затим је председник Управног одбора добротворног фонда Андреја Првозваног Владимир Јакуњин предао огањ представнику Руске православне цркве.
Неколико минута након што је у стигао свети огањ, а светлост свећа весело затреперила у цркви уз радосне звуке звона, сви су, за свештенством одевеним у беле одоре, кренули у крсни ход око Храма, а затим су се зауставили испред затворених врата храма, што симболично означава затворен улаз у пећину Гроба господњег.
„Рајска врата“ су се потом отворила и верници су ушли у храм. Почело је богослужење често прекидано радосним ускликом „Христос воскресе!“.
Јеванђеље у Храму Христа Спаситеља традиционално се чита на 18 језика, укључујући и арамејски — на којем се говорило за Христовог живота.
Васкршња богослужења ноћас се одржавају и у око 30.000 цркава и манастира Руске Православне Цркве широм земље и света, а централну прославу у храму Христа Спаситеља традиционално преносе и државне телевизије.
Традиција служења главне васкршње литургије у главном саборном храму у земљи почела је 2001. године, када је у поново изграђеном храму Христа Спаситеља празничну литургију служио патријарх Алексиј ИИ.
Богослужењу традиционално присуствује и руски државни врх, на челу са председником.
Путин је само двапут током свог боравка на највишим државним функцијама дочекао Васкрс ван Москве: 2000. године он је као вршилац дужности председника присуствовао васкршњој литургији у Исакијевој саборној цркви у Санкт Петербургу, а 2003. године — у саборној цркви Светог Николе у Душанбеу, где је био у радној посети.
Истраживања показују да скоро 80 одсто Руса сматра Ускрс посебним и значајним празником, а већина грађана Русије прославиће га у кругу породице.






