Pročitaj mi članakBivši inspektor kriminalističke policije i advokat Vilijam Paspalovski otkrio je u intervjuu za Srbin.info – Kanal Centar, koji je vodio Dejan Petar Zlatanović, šokantne detalje o povezanosti policije i režima Aleksandra Vučića sa navijačkim grupama u Srbiji.
Он тврди да су догађаји у Новом Пазару, где су маскирани људи упали на универзитет и избацивали студенте, део „класичне изрежиране представе“ којом власт изазива немире како би оправдала употребу силе против грађана. Према Паспаловском, режим користи навијаче, често под контролом служби безбедности, да изазову инциденте и омогуће полицији интервенцију, чиме се гуше протести опозиције и незадовољних грађана.
Позадина: Полиција и навијачи као алат режима
Паспаловски, који је пет година радио у полицији пре него што је постао адвокат, објашњава да су навијачке групе у Србији често под директном или индиректном контролом служби безбедности. „Већина навијачких група данас је или под контролом службе или у контакту са службом“, рекао је Паспаловски, подсећајући на историјску повезаност која датира још од времена Жељка Ражнатовића Аркана и формирања Српске добровољачке гарде из редова навијача Делија. Према његовим речима, Вучићев режим користи ове групе да изазову насиље на протестима, стварајући повод за полицијску интервенцију. „Онај ко организује целу акцију одређује када је доста и издаје наређење људима који су нападали полицију, а који су њихови људи, да се склоне“, тврди Паспаловски, додајући да полиција затим добија наређење да интервенише и растера окупљене грађане.
Механизам манипулације: Закон и његова злоупотреба
Паспаловски истиче да је закон о полицији јасан: полиција сме употребити силу само ако је јавни ред и мир нарушен или ако су полицајци директно нападнути. „Да би полиција употребила средства принуде, мора да буде нападнута“, објашњава он, али указује да се овај принцип злоупотребљава. Режим, према његовим речима, организује нападе на полицију преко навијача како би створио услове за интервенцију. „Ти људи се склањају, а онда издаје наређење полицији да интервенише“, каже Паспаловски, описујући како се снимци напада на полицију користе да се оправда употреба силе против мирних демонстраната. Он наводи пример из 2020. године, када је снимак показао како особа која је гађала полицију касније несметано пролази иза полицијских линија, сугеришући координацију између нападача и полиције.
Системска корупција и недостатак надзора
Паспаловски упозорава да је проблем не само у примени закона, већ и у одсуству надзора над полицијским поступањем. „Код нас су закони скоро савршени, али проблем је примена закона и надзор над применом закона“, истиче он. Сектор унутрашње контроле, формиран на захтев Европе, требало би да буде „полиција у полицији“, али, према Паспаловском, „ради само оно што му се каже“. Он тврди да се снимци полицијског насиља, попут оног из корона протеста где жандари ударају грађанина који лежи на земљи, не истражују како треба. „У нормалној држави, сектор унутрашње контроле узима тај снимак и захтева од команданта жандармерије да се ти полицијски службеници идентификују“, каже Паспаловски, али у Србији то изостаје јер је систем под контролом власти.
Друштвена последица: Гушење протеста и слобода
Према Паспаловском, оваква тактика режима има за циљ застрашивање грађана и гушење опозиционих протеста. „Замислите просечног полицајца који је 8-9 сати на ногама, трпи нападе и провокације, а онда добија наређење да интервенише. Њему је адреналин отишао у небеса, и он удара свакога ко се нађе испред њега“, описује он. Ова стратегија омогућава властима да представе демонстранте као насилнике, док истовремено избегавају одговорност за прекомерну употребу силе. Паспаловски наглашава да је тужилаштво, кључно за правну државу, под контролом власти. „Тужилаштво је увек било под контролом власти. Независно тужилаштво је проблем за сваку власт“, тврди он, додајући да тужиоци не процесуирају случајеве који угрожавају режим.
Потреба за правном државом
Паспаловски закључује да Србија не може постати правна држава док тужилаштво и полиција остају под политичком контролом. „Ми живимо у систему где је све могуће и ништа није могуће“, каже он, упозоравајући да грађани могу бити ухапшени под изговором позивања на побуну, без стварних доказа. Он предлаже преузимање модела из уређених држава попут Финске или Сингапура, али признаје да је менталитет народа препрека. „Наш највећи проблем смо ми сами себи“, закључује Паспаловски, позивајући на образовање и промену система како би се спречила даља манипулација грађанима. Овај интервју бацило је ново светло на дубоку повезаност режима Александра Вучића, полиције и криминалних структура, откривајући механизме, којима власт руши српске националне интересе и гуши грађанска права и слободе у Србији.
