Велико неповерење грађана у бирачки списак сада је веће него икад, а и даље расте. По мишљењу многих, ствари су отишле тако далеко да чине неопходним објављивање бирачког списка у целости, са именима и адресама становања свих бирача.
Председница Скупштине Србије Ана Брнабић је рекла да опозиција неће гласати за измене Закона о јединственом бирачком списку, како не би изгубили алиби за изборне поразе. Одбацила је њихове ставове о бирачком списку укључујући и оне о „фантомским бирачима“. Ако бисте анализирали изјаве политичара у претходних 20 година, један од најлакших начина да се оптужи власт да је покрала изборе било је коришћење бирачког списка као аргумента.
– Нама није необично да ви дуплирате чланове у закону без икаквог смисла, зато што исто тако дуплирате бираче у бирачком списку. Приметили смо да оживљавате преминуле у бирачком списку, селите људи са једне на другу локацију, а да људи нису ни свесни да су се преселили, која су им права укинута и шта сте желели да постигнете када је у питању тај кога ви селите – рекла је посланица Зелено-левог фронта Марина Мијатовић.
Још пре нешто више од десет година ОЕБС је препоручио Србији, и то као приоритет, да спроведе свеобухватну независну ревизију бирачког списка. Ова препорука је на снази од тада, поновљена је више пута, последњи пут, опет као приоритет, након избора 2022. године. Тражено је да се изврши потпуна ревизија бирачког списка и то уз учешће релевантних актера, укључујући политичке партије и цивилно друштво. Али, иако је питање ревизије као основне, минималне претпоставке поштених избора отворено пре више од деценије, наша актуелна власт је све препоруке игнорисала упорно понављајући флоскулу да је бирачки списак „бољи него икад“.
До сада није урађена независна анализа бирачког списка која би грађанима јасно рекла који је степен каквих проблема у том бирачком списку. Рецимо, да ли постоје људи који су преминули, а да су и даље у бирачком списку, да ли и колико постоји људи у бирачком списку који имају нетачне податке, да ли има фантомских људи у бирачком списку или нема. Постоје методологије које се користе у свету да би се то анализирало, у питању је једна статистичка анализа, једна ревизија бирачког списка.
За лошу оцену стања бирачких спискова је један други, на свим изборима снажно експониран феномен – систематске злоупотребе фиктивних пребивалишта ради остваривања бирачког права. Важнији, јер је далеко опаснији. Док се позиви за гласање мртвим људима могу објашњавати лошом комуникацијом, некомпетенцијом, аљкавошћу и неодговорношћу надлежних органа и чиновника, дотле масовна фиктивна пребивалишта говоре да је у питању нешто далеко горе, свесно и намерно изигравање неколико закона о локалним изборима, о пребивалишту и боравишту, о јединственом бирачком списку) од стране државних органа чији је основни задатак да обезбеде њихову примену.
Досадна је прича коју слушамо да аутократа никада неће дати идеалне изборне услове. Идеалне свакако неће, али на скали од нула до идеалног, али ближе нули, налази се део на коме ваљда пише – минимално. Бирачки списак није покривен ваљаним законом. Штите га само напредњаци.






