Pročitaj mi članakNemački javni servis ARD objavio je prilog o studentskim protestima u Srbiji, navodeći da se protiv autokratske vlasti demonstracije održavaju godinama, ali da su ovi protesti drugačiji, kao i da postaju sve raznovrsniji.
Преносимо шта су објавили у емисији ТТТ:
Маја Пелевић позоришна уметница. Сада је у Београду најчешће виђамо на протестима. Студенти су од самог почетка обликовали покрет својим блокадама. И Маја блокира. Каже да неће поново радити у позоришту док режим не падне.
„Ако не срушимо ову власт у наредних годину дана, постаћемо Белорусија. Постаћемо ужасно место за живот. Режимска репресија биће све гора и гора. Изгубићемо културне институције, изгубићемо Филмски центар Србије. И све ће отићи дођавола, ако смем тако да кажем“, наводи Маја Пелевић.
Маја се сада ангажује у једном грађанском савету.
„Пумпај“ – борбени поклич покрета, значи – издржати до краја. Све више грађана се придружује, већ девет месеци. Против аутократске власти демонстрације се одржавају годинама, али ови протести су другачији.
Повод – лоше изведена реконструкција железничке станице у Новом Саду – и 16 мртвих. Корупција и лоше управљање, као и много пута раније. Али овог пута је било превише.
„Ово је највећи протестни покрет у историји Србије. Вероватно и највећи студентски покрет још од 1968. године“, наводи Ксенија Павков која од почетка извештава о протестима за Н1, независну телевизију. Деведесет одсто медија је у рукама власти. Радити за друге значи живети опасно.
„Не осећам се безбедно када шетам са микрофоном Н1 у руци. Мене лично су нападали, узнемиравали, па чак и више пута претили смрћу потпуно непознати људи на улици – само зато што сам новинарка. Напади су све чешћи и све бруталнији. Постоји читав низ политичких таблоида у Србији које финансира влада, а једина им је сврха да таргетирају, узнемиравају и демонизују критичаре режима“, додаје Ксенија Павков.
Напади постају све чешћи и жешћи. Власт финансијски подржава низ политичких таблоида чији је једини циљ да ућуткају, шиканирају и оцрне противнике режима.
Под притиском је и култура, на пример „Еxiт“ у Новом Саду – један од најзначајнијих музичких фестивала Европе. „Еxит“ је подржао протесте, студентима дао бину. А Влада им је укинула сва средства и фестивал напушта Србију.
„Свако ко је показао солидарност са студентима и грађанским протестима био је кажњен. Ова неука власт види културу као непријатеља. Режим има само један главни циљ – да украде новац“, наводи Дејан Атанацковић, уметник и активиста. Помиње се као један од могућих стручњака за прелазну владу. Дуго се борио за очување Савског моста – симбола Београда, који се жртвује за сумњив грађевински пројекат. Мост је био и симбол сложене историје Србије у време Другог светског рата.
„Овај мост је жртва корупције. Жртва је криминалних планова власти, али и намере режима да избрише један веома важан део антифашистичке историје овог града. Имамо предаторски режим“, каже Атанацковић.
Дејан се годинама бори против културне девастације. Лепу историјску железничку станицу су затворили, а сада тргом доминира гротескно пренаглашени, националистички споменик.
„То је заправо огроман споменик корупцији режима Александра Вучића. Толико средстава намењених култури последњих година искоришћено је искључиво за прање новца“, наводи Атанацковић.
Режим се брани свим средствима, одбија ванредне изборе – што је главни захтев демонстраната. На последњим демонстрацијама видело се и да покрет постаје све разноврснији.
У Новом Саду, на универзитету где многи студенти живе већ месецима, сада планирају мање акције и рачунају на јесен.
„Ови људи нису спремни да одустану. Верујем да ће од септембра протести бити још већи и да ће још више људи учествовати“, оцењује Ксенија Павков.
Маја Пелевић додаје да је једина ствар у коју су потпуно сигурни „да је овај покрет незаустављив, јер смо сви потпуно свесни да ћемо на крају успети.“
