Иако је председник истакао да је реч о „најсложенијем и најкомпликованијем“ пакету којим се до сада бавио и који би требало да значајно побољша положај најугроженијих, већина испитаника у анкетама не верује да ће мере донети резултат.

Чак 96 одсто грађана сматра да до краја године неће доћи до смањења инфлације, док је свега четири одсто оптимистично. Као највећег кривца за економске проблеме грађани препознају лошу економску политику и инфлацију, а као додатне факторе наводе поскупљење струје, високе камате, изношење профита страних инвеститора из земље и лош однос између производње и услуга.

Девет од десет испитаника приметило је да су у претходних шест месеци цене основних намирница – воћа, поврћа и меса – значајно порасле, због чега већина мора да штеди при свакој куповини. Више од 60 одсто испитаника сматра да је Влада Србије директно одговорна за оваква поскупљења, док око трећине одговорност види у картелским договорима и маржама трговаца. Само пет одсто грађана проблем повезује са глобалним околностима, попут рата у Украјини или цене нафте.

Иако већина верује да држава има инструменте да утиче на смањење цена, претходне акције попут програма „Боља цена“ и „Најбоља цена“ оцењују као неуспешне. Испитаници истичу да производи који су били на снижењу нису представљали артикле из уобичајене потрошачке корпе.

Када је реч о финансијама домаћинстава, 63 одсто грађана успева да покрије свакодневне трошкове без позајмица, али 29 одсто је већ било приморано да узима кредите, углавном у банкама кроз кеш зајмове, док 8,4 одсто планира да то учини у блиској будућности.

У целини, испитани грађани изражавају незадовољство економском ситуацијом и сумњу у корист од нових мера. Доминира уверење да најаве председника представљају покушај прикупљања политичких поена у земљи без системских решења и стручног кадра који би био у стању да одговори на озбиљне економске изазове, закључује Нова економија.