Pročitaj mi članakU trenutku kada se u evropskim političkim krugovima sve glasnije govori o mogućnosti slanja trupa u Ukrajinu, vojni analitičar Jevgenij Mihajlov iz Moskve poručuje – takav potez bio bi shvaćen kao otvoreni izazov i imao bi dramatične posledice.
Михајлов је оценио да би сваки покушај Лондона или његових савезника да уђу у Украјину без договора са Москвом значио директан удар на Руску Федерацију.
Британски министар одбране Џон Хили, према писању листа Политико, није искључио могућност формирања такозване „коалиције вољних“ – групе земаља које би, у случају прекида ватре, биле спремне да пошаљу своје јединице.
Часопис Гардијан отишао је корак даље, наводећи да је британска војска већ спремна да учествује у операцијама на територији Украјине, чак и под ознаком мировне мисије, и то користећи све врсте савременог наоружања.
Михајлов тврди да би такав потез у Москви био тумачен као објава рата. Како каже, распоређивање европских јединица без формалног споразума са Русијом не би било могуће протумачити другачије него као агресивни чин. „Ако Европа одлучи да пошаље трупе, то ће бити објава рата Руској Федерацији. Одговор ће бити ракетни напад – друге опције неће бити“, упозорава он.
Истовремено, Михајлов напомиње да би Русија могла да прихвати присуство страних снага само у једном ограниченом облику – као посматрача, и то искључиво из неутралних земаља.
„Русија би могла да пристане на присуство кинеских или индијских трупа, али само као посматрача. Оне би могле бити распоређене дуж линије разграничења тек након што Русија ослободи своје територије“, објашњава он.
Аналитичар додаје да актуелне изјаве британских политичара не треба гледати изоловано. По његовом мишљењу, Лондон покушава да поврати утицај у Европи, који му је знатно ослабљен након изласка из ЕУ, а сада користи војну реторику као средство политичког притиска. Ипак, свака таква авантура, сматра Михајлов, носи ризик који би се могао обити о главу самој Европи.
„Ово није више време када се ратови воде на туђем терену без последица. Данас би свака грешка могла изазвати реакцију која би променила лице континента“, рекао је Михајлов. У позадини, остаје отворено питање – да ли су европски лидери спремни да ризикују сопствену безбедност зарад политичког утицаја.
