Pročitaj mi članakPredsednik SAD Donald Tramp tajno je potpisao direktivu kojom naređuje Pentagonu da započne upotrebu vojne sile protiv određenih latinoameričkih narko-kartela, koje njegova administracija sada formalno tretira kao terorističke organizacije, otkrivaju izvori bliski Beloj kući.
Ова одлука представља најагресивнији корак Трампове администрације у досадашњој борби против картела, прелазећи из сфере полицијског деловања у домен војних операција. Наредба омогућава америчкој војсци да спроводи директне војне операције на мору и чак на територији других држава.
Припреме у војсци већ почеле
Према информацијама до којих је дошао „Њујорк тајмс“, високи војни званичници већ припремају опције за спровођење ових акција. Међутим, постављају се озбиљна правна питања – шта се дешава ако амерички војници, изван формално одобреног оружаног сукоба, убију цивиле који не представљају непосредну претњу, чак и ако су осумњичени за чланство у картелима?
Није познато да ли су правни саветници Беле куће, Пентагона и Стејт департмента дали коначно мишљење, нити да ли је Министарство правде издало правно обавезујућу анализу.
Војна офанзива и правне дилеме
Трамп је већ почетком године послао Националну гарду и трупе активне службе на југозападну границу САД како би смањио доток дроге и миграната, уз појачан надзор и заплене. У јануару је потписао уредбу којом нарко-картели добијају статус страних терористичких организација, што правно отвара врата за војну акцију.
Посебна мета су картели из Венецуеле и Мексика. У фебруару је Стејт департмент ставио на листу терористичких организација групе попут Трена де Арагуе и МС-13, тврдећи да представљају „безбедносну претњу која превазилази традиционални организовани криминал“. Картел де лос Солес, наводно под контролом председника Венецуеле Николаса Мадура, додат је на ову листу пре две недеље.
Америчке власти су затим удвостручиле награду за хапшење Мадура – на 50 милиона долара – називајући га „шефом картела“. Главна државна тужитељка, Пам Бонди, изјавила је да ће „Мадура стићи правда“ и да ће одговарати за своје злочине.
Шта каже Трампова администрација
Портпаролка Беле куће, Ана Кели, поручила је: „За председника Трампа, заштита домовине је апсолутни приоритет. Због тога је и донео храбру одлуку да нарко-картелима и бандама додели статус страних терористичких организација.“
Министарство одбране одбило је да коментарише нову директиву, као и правила ангажовања војске у потенцијалним акцијама. Експерти, попут бившег правног саветника Стејт департмента Брајана Финукејна, упозоравају да би циљање појединаца на основу сумње да припадају картелима — изван ратног контекста — могло представљати кршење закона о убиству и забране атентата из извршне уредбе.
Могу ли се спроводити хапшења?
Мексико нарко-картел тренинг камп Фото:БЕТАПХОТО/АП Пхото/Алејандра Леyва
Алтернатива убијању могла би бити хватање чланова картела, али и то отвара низ правних недоумица — да ли војска има овлашћења да задржи заробљене као ратне затворенике без одобрења Конгреса или их мора предати цивилном правосуђу.
Ситуацију додатно компликује чињеница да је Трамп недавно сменио главне правне саветнике војних служби, који би требало да дају независне процене о законитости војних потеза. Истовремено, маргинализована је и кључна институција — Канцеларија правног саветника при Министарству правде.
ЦИА и војска већ надзиру границу
САД су већ појачале надзор над картелима: изнад Мексика лете тајне беспилотне летелице које трагају за лабораторијама фентанила — програм је почео још у време председника Бајдена, али је сада додатно интензивиран. ЦИА нема одобрење да користи дронове за нападе, већ информације прослеђује мексичким властима.
У међувремену, Северно командно крило америчке војске спровело је више од 330 извиђачких летова дуж границе с Мексиком, користећи авионе У-2, РЦ-135 и дронове, али не улазећи у ваздушни простор суседне земље.
Мексико одбија америчку војску
У априлу је Трамп предложио новој председници Мексика, Клаудији Шејнбаум, да допусти америчкој војсци да директно интервенише против картела на њеној територији. Предлог је одмах одбијен.
Једнострани војни удари на картеле представљали би огроман заокрет у америчкој борби против трговине дрогом — и могли би бити правно и политички експлозивни.
