Економиста Љубомир Маџар за Директно каже да нема сумње да нам следе озбиљна поскупљења.
– Ако би немири на Блиском истоку трајали кратко, економски поремећај би био краткорочан, али би свакако значио удар на цене. Јер, када поскупи гориво, то се шири на све прозводе пошто нема дела привреде који не троши гориво. А цене имају ружну особину да када се повећају због краткорочних удара, тешко се враћају на претходни ниво. То значи да би ефекат поскупљења, иако широк, био неинтензиван. Но, други и извеснији сценарио је да све ово неће трајати кратко већ да ће да се отегне. Утолико пре јер Иран не потписује капитулацију без огромне несреће која би за њих била крај света, жилав су противник кога ће бити тешко савладати. Бојим се зато да је вероватније да се криза отегне, а онда би важила она „злу се надај, добро бити неће“, утолико пре јер ми поред општих невоља и притисака имамо и сопствене бољке. Све у свему, ову ситуацију карактерише велика неизвесност, а то изазива пораст трошкова на свим фронтовима у једној привреди и самим тим поскупљење свега – истиче Маџар.
Небојша Атанацковић, почасни председник Уније послодаваца Србије, такође сматра да се може очекивати поскупљење свега.
– У принципу, све је међусобно зависно, не може транспорт да не буде скупљи ако је гориво поскупело, а онда све иде последично. То ће генерално утицати на светску еккономију, што ћемо и ми као мала бубица у односу на свет још више да осетимо – наглашава Атанацковић.
Указује и да до сада једино нисмо могли да очекујемо раст цена неких производа трајније природе из увоза, јер, каже, наше опредељење да вежемо динар за евро погодује увозу.
– Али зато имамо проблем са робама које ми производимо и постајемо недовољно конкурентни у извозу, па домаћа прехрана постаје за наше прилике невероватно скупа. Једини ограничавајући ефекат на раст цена може да буде потрошачка снага. Наиме, ако цене расту, а не прате их зараде, а неће имати баш одакле да расту, онда неће тржиште можда да одговори томе у толиком ефекту – наводи Атанацковић.
Економиста Драгован Милићевић наводи за Директно да главни инфлаторни импулси у Србији долазе из два извора – промене цене енергената и промене девизног курса.
– Како је курс за сада стабилан (а до кад ће не знамо), цене горива сигурно да гурају раст трошкова пословања у домену пре свега транспорта. Е сада, много је битнија друга ствар, а то су рационална инфлаторна очекивања када субјекти покушавају антиципирати очекивано кретање цена у будућности и када по правилу инфлација далеко више расте од реално узроковане повећањем трошкова. Мислим да улазимо у зоне велике нестабилности и кризе чије ће последице пре свега завистити од даљег развоја сценарија у који је САД ставила пре свега највећи део Европе због давно дефинисаних енергетских путева снабевања енергентима са Блиског истока – каже Милићевић.
