Дејан Петар Златановић и проф. др Душко Кузовић анализирали су цене и животни стандард у Србији, урушавање образовања и ауторитета наставника, спорне бирачке спискове, употребу дронова, улогу мањинских листа и могућност да после избора дође до блокаде Народне скупштине и избора председника. У завршници емисије говорили су и о изборима у Републици Српској и њиховом могућем утицају на политичка кретања у Србији.

YОУ ТУБЕ ПОГЛАВЉА:

00:00 Увод и поређење цена у Србији и Јапану
06:08 Кузовић: Скупа држава и партијски зависан апарат
14:10 Златановић: Професори, морал и црвене линије друштва
28:13 Бесплатни уџбеници и намерно урушавање образовања
39:07 Партијски активисти, школе и спорни бирачки спискови
44:42 Полицијски дронови: Саобраћајна контрола или надзор грађана
53:00 Имовина функционера и обавеза грађана да контролишу власт
01:03:37 Шешељ, Несторовић и спекулације о повлачењу из политике
01:05:26 Мањинске листе као могућа резервна већина СНС-а
01:15:58 Кузовић: Одговорност студентске листе и опасност политичке преваре
01:25:49 Блокада Скупштине, председнички рокови и Косово и Метохија
01:45:31 Избори у Републици Српској као предигра за Србију

У новом издању емисије „Прелиставање”, заједничког пројекта медијских кућа „Србин.инфо” и „Центар”, Дејан Петар Златановић и проф. др Душко Кузовић повезали су наизглед удаљене теме — цене у Србији и Јапану, положај просветних радника, тржиште уџбеника, надзор грађана, бирачке спискове, мањинске изборне листе, уставне рокове и изборе у Републици Српској. Њихова заједничка теза била је да економски, образовни и изборни проблеми нису одвојени, већ да проистичу из истог система у којем су институције, по њиховој оцени, потчињене политичкој моћи.

Златановић је највећи део емисије посветио конкретним примерима цена, образовања, изборне технологије и могућих постизборних сценарија. Кузовић је те примере постављао у шири оквир: државни апарат, како је рекао, мора да служи земљи, а не режиму; образовање је намерно ослабљено; јавност мора да тражи јасне услове за изборе; а политичка промена не сме да буде само замена једне групе људи другом.

Од Токија до Београда: како је Србија постала скупља

Златановић је емисију отворио разговором са пријатељем који живи у Јапану. Навео је да су технички уређаји, телефони, рачунари, камере, одећа, обућа и бројне намирнице у Јапану јефтинији него у Србији. Као пример је издвојио камеру која, према његовим речима, у Србији кошта око 1.100 до 1.200 долара, док се у Јапану може купити за приближно 500 долара. Исти образац, додао је, препознао је и код ресторанских цена: оброк у Токију за средњу класу упоредио је са ценом једноставног ручка у Београду.

Његова поента није била да су све животне околности у две земље исте. Изричито је навео да су становање и некретнине у Јапану скупи и да се простор и број становника не могу поредити са Србијом. Ипак, сматра да поређење плата и свакодневних цена руши слику о Србији као „економском тигру”. Позивајући се на податке које је изнео у емисији, казао је да је просечна плата у Јапану приближно двоструко већа од званично приказане просечне зараде у Србији, док је велики број производа јефтинији.

Кузовић је одговорио да проблем није само у трговинским ланцима него у одсуству државе која би упоређивала цене истих производа у Србији и другим земљама и тражила објашњење за велике разлике. По његовом мишљењу, страни инвеститор долази да оствари добит, а не да поклони развој домаћем становништву, због чега државне институције морају да штите потрошача. Оценио је да су поједини велики ланци постали ослонац „социјалног мира”, иако и они у Србији, према његовој оцени, наплаћују више него у делу Европе.

Кузовић: Режим чувају они који троше буџет, а не они који га пуне

Кузовић је оценио да Србија има скуп и прегломазан државни апарат који оптерећује грађане и привреду. Посебно је критиковао људе који су читав радни век провели у партијским и државним структурама, без искуства у стварању производа и прихода на тржишту. За Александра Вучића је рекао да нема стварно привредно радно искуство и да је систем власти изградио ослањајући се на делове друштва који зависе од буџета.

Према Кузовићевој анализи, режим је направио „тампон-зону” од професија чији припадници тешко могу да пренесу свој статус у другу земљу или да исте приходе остваре на слободном тржишту. Као примере је навео део полиције, правосуђа, управе и других јавних служби. Његова теза је да се тим људима обезбеђују посао и привилегије, а затим се од њих очекује лојалност ономе ко их је запослио, уместо закону и држави.

Кузовић не види решење у малим поправкама. Заложио се за темељно преуређење државног апарата, смањење броја запослених на меру коју привреда може да издржи и избор службеника који су спремни да служе земљи. Тај процес назвао је изградњом „друге републике”, односно почетком институционалног поретка који не би био наставак садашњег система.

Он је истовремено поставио питање о расподели новца у пензијском фонду. У емисији је затражио да јавност провери тврдњу да пензионерима стиже мањи део средстава, док се велики део троши на друге намене и на саму услугу расподеле. Није то представио као доказан податак, већ као питање на које очекује одговор институција, запослених и гледалаца који могу да имају проверљиве информације.

Златановић: Друштву су потребне моралне црвене линије

Настављајући поређење са Јапаном, Златановић је говорио о положају наставника и професора. Пренео је пример да се у јапанском друштву бившем учитељу исказује поштовање без обзира на каснији положај ученика, па чак и када је ученик постао високи политичар, привредник или припадник криминалног миљеа. За њега је важнија суштина тог односа: наставник има велики ауторитет, али се од њега истовремено очекују висок морални стандард и одговорност за васпитање деце.

Златановић је подсетио на српску традицију у којој су учитељ и свештеник, поред домаћина, имали важну улогу у селу. Према његовим речима, њихов савет се слушао зато што су морали да буду пример заједници. Касније је, сматра он, знање почело да се представља пре свега као пут до привилегије и државне службе, а не као обавеза према заједници. Последица је пад угледа просветних радника, насиље над наставницима, губитак ауторитета у учионици и запошљавање по партијским, родбинским и другим везама.

Говорећи из сопственог искуства у просвети, Златановић је рекао да диплома сама по себи није довољна за наставнички позив. Добар стручњак не мора бити добар предавач: неопходни су способност преношења знања, ауторитет, таленат и лична одговорност. Због тога је затражио потпуно транспарентан пријем наставника и јасне критеријуме који би предност дали квалитету, а не политичкој или личној вези.

Исти проблем препознао је у делу свештенства и официрског кадра. Нагласио је да не напада све свештенике и да међу њима познаје многе квалитетне људе, али је оценио да су у појединим периодима у богословије и црквену службу улазили и они који су тражили сигурну егзистенцију, а не духовни позив. За војску је казао да је Србија некада најспособнију децу усмеравала ка официрском позиву, што је створило генерале и војводе попут Радомира Путника, Живојина Мишића и Степе Степановића.

Златановић је зато предложио да се после политичких промена обнове три носећа стуба друштва: просветни радници, свештенство и официрски кадар. Они би, по његовој замисли, морали да добију друштвено поштовање, али и да прихвате далеко строже моралне обавезе. Само таква елита, сматра, може да постави црвене линије које би спречиле да нови систем понови обрасце претходних власти.

Област	Став Дејана Петра Златановића	Став проф. др Душка Кузовића
Цене и стандард	Поређење са Јапаном показује да су многи производи у Србији прескупи у односу на зараде.	Држава мора да пореди цене, контролише тржиште и штити потрошаче.
Државни апарат	Без моралних црвених линија институције постају средство личне моћи.	Апарат је прегломазан и претворен у мрежу партијске зависности.
Образовање	Наставнику треба вратити углед, уз јасну стручну и моралну одговорност.	Образовање се намерно слаби да би грађани теже разумели начин управљања.
Политичка промена	Треба обновити друштвене стубове и спречити повратак истог обрасца власти.	Потребан је институционални прекид и изградња „друге републике”.

Бесплатни уџбеници, домаћа штампа и здравље деце

Кузовић је образовање означио као питање опстанка мале државе. Заложио се за стварно бесплатно школовање, што по њему подразумева бесплатне уџбенике, прибор и доступну спортску опрему. Оценио је да садашњи модел формално проглашава школовање бесплатним, док родитељи сваког септембра издвајају велики део породичног прихода за књиге, свеске, одећу, патике, телефоне и друге ствари које су постале део социјалног притиска на децу.

Посебно је критиковао слабљење Завода за уџбенике и отварање тржишта приватним и страним издавачима. Подсетио је да је јавности обећавано да ће конкуренција донети јефтиније и квалитетније књиге, док су, према његовој оцени, уџбеници постали скупљи, бројнији и мање доступни. Сматра да државна институција, заштићена од партијског утицаја, мора да издаје књиге без профита и по реалним трошковима.

Кузовић је тражио и да се уџбеници, папир, боја, повез и школски прибор производе у Србији кад год је то могуће, јер се набавке плаћају јавним новцем и треба да подрже домаћу привреду. Навео је да је раније, разговарајући са штампарима, добио објашњење да домаћи капацитети нису довољни за цео тираж и да страни издавач део књига штампа у Кини. Његов предлог је дугорочно развијање домаћих капацитета, уместо трајног финансирања увоза.

У истом блоку отворио је и питање школског спорта. Пореским обвезницима, како је рекао, није најважније да систем производи мали број врхунских спортиста, већ да цела нација буде здрава. Зато бесплатна и доступна спортска опрема, физичка активност и школска инфраструктура треба да буду део образовне политике, а не простор за послове посредника и агенција.

Партијски активисти у школама и спорни бирачки спискови

Златановић је затим приказао снимак у којем се особе које се представљају као запослени у високој медицинској школи распитују да ли ће грађани гласати. Тај пример повезао је са ранијим сведочењем бившег активисте СНС-а Александра Сириновића у програму „Србин.инфо”. Према Златановићевом препричавању, Сириновић је описао тимове који обилазе гласаче, воде евиденције о њиховом политичком опредељењу и бележе ко пружа отпор.

Златановић је тврдио да је у материјалу који је тај саговорник донео било људи рођених у 19. веку и више хиљада рођених пре Првог светског рата који се и даље воде у бирачким списковима. Такве наводе представио је као разлог за хитну и јавну контролу списка, а не као коначан доказ да су сви ти записи искоришћени за гласање. Кузовић се на ту опаску надовезао ироничним коментаром о „златном добу” у којем би, по званичним евиденцијама, живот морао да траје необично дуго.

Златановић је оценио да просветни радници који уместо наставе обављају партијске задатке показују како функционише систем зависности: посао добијен преко странке отплаћује се активизмом. Зато је питање начина запошљавања у школама повезао са интегритетом избора, истичући да образовна установа не сме да буде инфраструктура било које партије.

Дронови, саобраћај и страх од свеопштег надзора

Поводом најаве полиције да ће дронови бити коришћени за евидентирање саобраћајних прекршаја, Златановић је изразио сумњу у стварну сврху таквог система. Он сматра да власт жели да грађани стално осећају да могу бити посматрани, чак и онда када дрон није присутан. По његовој оцени, реч је о глобалном тренду надзора, али је опасност у Србији већа јер су правна држава и независна контрола институција ослабљене.

Као алтернативу, предложио је доследну примену постојећих саобраћајних прописа, боље плате за полицајце и строге санкције за примање мита. Навео је и спорне случајеве у којима су, према његовом мишљењу, људи блиски власти били повлашћени после тешких саобраћајних инцидената. Закључио је да нова технологија не може заменити једнак закон за све.

Златановић је упозорио да би приступ снимцима и подацима могао да буде злоупотребљен за приватно праћење политичких или пословних противника. Ако се власт не промени и не успостави спољна контрола, Србија би, по његовим речима, могла да добије спој „диктатуре и анархије”: систем који контролише обичног човека, док моћни појединци делују изван правила.

Кузовић о имовини функционера и одговорности грађана

Кузовић се позвао на писање КРИК-а о бившој министарки и садашњој судији Уставног суда која, према том медијском извештају, није пријавила стан вредан око пола милиона евра. Уместо да расправу сведе само на формални имовински образац, поставио је морална питања: колико је људи напустило земљу, колико породица се угасило и колико је јавних ресурса изгубљено док су носиоци власти напредовали.

Он је оценио да је апарат против којег се друштво бори дуго грађен и да га не може победити усамљен појединац или повремени протест. Упозорио је на „спаваче” који се представљају као противници режима, али у критичном тренутку чувају исти систем. Зато од будућих носилаца промена тражи храброст, знање, непоткупљивост и спремност да прихвате јавну контролу.

Кузовић је нагласио да грађанска одговорност не престаје гласањем и плаћањем пореза. Чак и ако би сутра на власт дошао он или неко кога сада подржавају, грађани би, како је рекао, морали да протестују ако нова власт не ради свој посао. Позвао је људе да не напуштају Србију, јер одлазак незадовољних смањује отпор систему и оставља више простора за распродају заједничких ресурса.

Златановић: Мањинске листе могу постати резервна већина власти

Једна од централних тема емисије била је могућа улога мањинских листа на изборима. Златановић је навео да је Републичка изборна комисија регистровала више таквих листа, међу којима су и две које наступају у име руске мањине, као и листа која се повезује са грчком мањином. Он сумња да део тих листа не представља аутентичне мањинске заједнице, већ да служи као резервни механизам за освајање мандата испод општег цензуса.

Позивајући се на сопствене симулације, казао је да би више мањинских листа са по један до два и по процента гласова могло заједно да освоји значајан број посланика. Његова процена варирала је у зависности од броја листа, излазности и расподеле гласова, па је помињао распон од око десетак мандата за неколико контролисаних листа до тридесет или четрдесет ако би већи број мањинских листа имао снажан резултат. То није званична изборна пројекција, већ сценарио који је изнео у емисији.

Према Златановићевој сумњи, СНС би могао да део сопствених гласача усмери ка таквим листама, а затим са њиховим посланицима формира већину чак и ако студентска листа појединачно добије више гласова. Зато је позвао јавност да прати ко је прикупио потписе за сваку листу, ко су кандидати, колико припадника мањине заиста стоји иза њих и како ће се после избора понашати њихови посланици.

Кузовић је одговорио да је злоупотреба мањинских права за изборни инжењеринг облик преваре и потенцијално питање државне безбедности. Посебно га је зачудило што Русија и Грчка, по његовим речима, не реагују када се њихово име користи за листе чију аутентичност јавност доводи у питање. Од полиције, тужилаштва и изборних органа затражио је да испитају такве случајеве пре гласања, а не тек када наступи политичка криза.

Могући сценарио из емисије	Механизам који су описали аутори	Последица на коју упозоравају
Више мањинских листа осваја мандате	Листе користе повољнији изборни положај, а део гласача власти прелази на њих.	Другопласирана листа може уз савезнике да формира већину.
Нема кворума за конститутивну седницу	Довољан број посланика не долази на прву седницу.	Скупштина не може да почне рад и држава улази у блокаду.
Председнички избори нису расписани у року	Председник Скупштине не поступа после оставке председника Републике.	Настаје правна и уставна празнина око избора новог председника.
Спорни бирачки списак остаје непромењен	У евиденцији остају преминули, одсутни или непроверени гласачи.	Расту сумње у резултат и могућност манипулације.
Избори се не спроводе на Косову и Метохији	Гласање се организује изван пуног уставног оквира Србије.	Додатно се слабе институције Србије и легитимитет процеса.

Одговорност студентске листе и упозорење професорима

Кузовић је поручио професорима и јавним личностима на студентској листи да су прихватили огромну одговорност. Према њему, незадовољство које се две године окупљало око студената у ствари је шире народно незадовољство, јер су на скуповима учествовали и многи грађани који нису студенти. Ко преузме политичко представљање тог покрета, мора да зна да ће одговарати јавности и ако буде неспособан и ако дозволи да га власт надмудри.

Он је поновио незадовољство због, како је рекао, померања листе улево и због тога што на њој има професора који су дуго ћутали док су други учесници протеста губили послове, трошили сопствени новац и одлазили у борбе против литијума, „Линглонга”, пројеката на Макишу, у Бору, Мајданпеку и другим местима. Ипак, казао је да листа у овом тренутку има његову подршку јер су јој студенти дали поверење и јер, по његовој оцени, не постоји јача алтернатива за смену власти.

Кузовићева порука била је да се не потцењује Александар Вучић, кога је описао као опасног, бескомпромисног и спремног да друге жртвује ради сопственог опстанка. Уколико студентска листа не затражи помоћ и дозволи да буде поражена изборним маневрима, она би, по његовој процени, могла да постане „џак за ударање” разочараног народа, док би носиоци система сачували себе.

Две могуће блокаде: Скупштина и избор председника

Златановић је потом отворио питање кворума за прву седницу новог сазива Народне скупштине. Према тумачењу које је изнео, за почетак конститутивне седнице потребно је присуство две трећине изабраних посланика. Ако довољан број посланика одбије да дође — било због тврдњи о изборној крађи, било као тактика одлазеће власти — могло би да дође до блокаде конституисања парламента.

Друга опасност, према Златановићу, односи се на председничке изборе после оставке председника Републике, за коју је у емисији навео да је поднета 28. септембра. Позивајући се на разговоре са адвокатима, правницима и став Академског пленума, казао је да избори морају бити расписани у законском року и да би одлагање конституисања нове скупштине могло да остави земљу без органа који треба да распише гласање. Упозорио је да Устав, по тумачењу које је добио, не нуди јасно решење за сваку варијанту таквог вакуума.

Кузовић је оценио да је сама чињеница да јавност мора да анализира како би председник и владајућа странка могли да подметну институционалну кризу доказ дубине друштвеног распада. У уређеној држави, рекао је, не би било нормално да се највише енергије троши на процену шта ће власт урадити сопственим институцијама ако јој изборни резултат не одговара.

Косово и Метохија као први простор институционалног повлачења

Златановић је могућу блокаду у централној Србији повезао са поступцима власти на Косову и Метохији, саставном делу Србије који се тренутно налази под окупацијом албанских сепаратиста. Према његовој оцени, модел гашења, повлачења или стављања српских институција у нефункционалан положај најпре је испробан на Косову и Метохији, а сада се враћа као „бумеранг” читавој држави.

Кузовић је поставио питање зашто се избори не одржавају на Косову и Метохији ако власт тврди да покрајина није предата. За њега је територија на којој се гласа једно од три основна питања која морају бити решена пре изборног дана, поред тачног броја бирача и стварне слободе медија. Оценио је да стално прелазак са једног изборног циклуса на други, без одговора на та питања, јавност претвара у пасивног посматрача већ припремљене процедуре.

Кузовић је навео и тврдњу да Србија има више од милион бирача изнад броја становника, а затим указао да део становништва чине малолетници без права гласа. Тај рачун изнео је као аларм за темељну ревизију бирачког списка. Поновио је да у Србији нема стварне медијске равноправности, јер критичари власти трпе финансијске, безбедносне и породичне притиске, док медији који добијају велика средства избегавају кључна питања.

Страни утицај и захтев за законом о страним агентима

Кузовић је критиковао неједнаке услове у политичком и медијском простору. Према њему, организације и странке које добијају новац из иностранства имају средства, приступ великим медијима и видљивост коју домаће групе без такве подршке не могу да достигну. То је упоредио са трком на сто метара у којој један такмичар креће са осамдесетог, а други са почетног метра.

Затражио је доношење закона о страним агентима. По његовом предлогу, свако ко прима новац из иностранства морао би то јасно да истакне, како би јавност знала да ставови и активности могу бити у интересу финансијера. Отишао је и корак даље, тврдећи да лица и организације које примају страно финансирање не би требало да учествују у републичким, градским или општинским скупштинама.

Шешељ, Несторовић и спекулације о повлачењу из политике

Златановић је поменуо непотврђене информације о здравственом стању Војислава Шешеља. Нагласио је да у тренутку снимања није имао поуздан извор који би потврдио да је Шешељ задржан у болници и позвао људе са проверљивим информацијама да се јаве. Упоредио је ту ситуацију са повлачењем Бранимира Несторовића и запитао се да ли добро обавештени политички актери можда знају нешто о предстојећим изборима што јавност још не зна.

Кузовић је, са друге стране, оштро критиковао политику Војислава Шешеља и њене деривате. Подсетио је на ратнохушкачке изјаве о одмазди и „зарђалим кашикама”, оцењујући да такве формулације не припадају српској традицији, већ служе да цео народ представе као насилан. Према његовој оцени, политика СРС-а, а затим СНС-а, годинама помера границе дозвољеног, гази закон и нормализује оно што би у здравом друштву било неприхватљиво.

Република Српска као предигра за изборе у Србији

У завршном делу емисије Златановић је анализирао изборе у Републици Српској. Милорада Додика је описао као политичара који сарадњу са Београдом и великим силама прилагођава односу моћи и личном интересу. Према Златановићевој оцени, Додик је тренутно повезан са Александром Вучићем кроз политичке и пословне односе, али би се дистанцирао чим би проценио да Вучић сигурно пада — као што би, по њему, и Вучић напустио Додика ако би му то користило.

Златановић је оценио да део опозиције у Републици Српској више није доследан у односу према власти у Београду, јер је закључио да без подршке из Србије тешко може да преузме власт. Као изузетак је издвојио Небојшу Вукановића и његову Листу за правду и ред, наводећи да су подржали студенте, критиковали и Додика и Вучића и задржали борбу против корупције као главну тему.

Говорећи о изборном систему Републике Српске, Златановић је нагласио употребу скенера за гласачке листиће, због чега очекује мање простора за манипулације на самом бирачком месту него у Србији. Ипак, упозорио је да притисци могу да се преместе пре гласања — преко радних места, кредита, имовине и страха од власти. Подсетио је да део гласача у анкетама скрива подршку непопуларној власти, па резултати могу да се разликују од истраживања.

Он је представио и резултате две анкете које су давале различите предности кандидатима за председника Републике Српске и српског члана Председништва БиХ. Из тога је извео закључак да су могући други кругови и изненађења, нарочито ако се опозициони гласови у другом кругу окупе око једног кандидата. За парламентарне изборе оценио је да опозиција збирно може имати снажан резултат, али да је њен проблем разједињеност руководстава и зависност дела странака од власти у Београду.

Златановић је подсетио и на Вукановићеве тврдње да су гласачи доведени из Србије утицали на локалне изборе у Требињу. Према његовој оцени, утицај гласача из Србије на Републику Српску често је већи него обрнуто. Зато ће начин на који се Београд укључи у те изборе бити важан сигнал за методе које би могле бити коришћене и на изборима у Србији.

Иако је оштро критиковао Додикову корупцију и његов однос са Вучићем, Златановић је као корисну оценио сарадњу Републике Српске са Израелом. Његов став је да Срби западно од Дрине, поред Русије, могу да траже разумевање у Израелу због историјског искуства геноцида, али да морају бити опрезни и свесни посебних израелских интереса. Истовремено се заложио за што боље односе са Бошњацима и Хрватима, без савезништва са једнима на штету других и уз доследно поштовање Дејтонског споразума.

Завршна порука: избори нису довољни без институција

Укупна порука емисије била је да сам излазак на гласање није довољан ако су спорни бирачки списак, медијски услови, статус мањинских листа, територија на којој се избори одржавају и уставни рокови после гласања. Златановић је упозорио на конкретне механизме којима би власт могла да задржи већину или произведе блокаду. Кузовић је инсистирао да се таква опасност не може отклонити без обнове државног апарата, образовања, јавне одговорности и моралних стандарда.

Златановић је на крају најавио студентско окупљање код Вуковог споменика и укључење екипе „Србин.инфо” у пренос. Нагласио је да ће, како се избори приближавају, све више личних обавеза стављати по страни да би пратио кампању. Емисију је завршио подршком студентима и свима који се, по његовим речима, искрено боре против коруптивног система, уз поруку да се борба односи на целу Србију, укључујући Косово и Метохију.

Извор: Србин.инфо / Центар
Аутор: Дејан Петар Златановић