Студенти у блокади су издали саопштење у којем су одали почаст страдалом војнику Војске Србије у Либану и осудили ћутање режима Александра Вучића на ову трагедију. Саопштење преносимо у целости:
Погибија старијег водника Милована Јовановића у мировној мисији Уједињених нација (УНИФИЛ) у Либану погодила је Краљево и целу Србију. Иза њега су остали супруга, двоје деце, породица, пријатељи и саборци. Међутим, док се породица и суграђани у болу опраштају од страдалог војника, понашање надлежних институција и владајуће партије оголило је сву селективност и неискреност државног патриотизма.
Годинама слушамо велике речи о војсци, застави, части и држави. Када један војник изгуби живот, остају питања на која јавност и даље нема одговоре. Уместо транспарентности, суочени смо са муком званичних институција.
На званичним каналима Министарства одбране Републике Србије нема ни речи о погибији Милована Јовановића. Нема објава о испраћају, комеморацији, нити о сахрани човека који је носио униформу ове земље.
Док страни медији и званични налози мисије УНИФИЛ са поштовањем преносе вести о нашем страдалом војнику, домаћи војни врх на друштвеним мрежама радије објављује рутинске војне вежбе, гурајући ову трагедију под тепих.
Ипак, врхунац немарности и одсуства емпатије показала је локална и републичка власт у Краљеву. Без икаквог поштовања протокола и дана жалости, у данима након погибије војника, дозвољено је одржавање „Маглич феста” у самом центру града. На све то, Српска напредна странка је у суботу, у селу Опланићи код Краљева, организовала политичко страначко окупљање под шатрама, уз музику, славље и окретање вола на ражњу. Свега неколико километара од града који је био у сузама, политичка кампања наставила се потпуно нехајно, као да се ништа није догодило.
Такви призори посебно боле. Најлакше је позивати се на патриотизам када треба одржати патетичан говор или прикупити политичке поене. Много више о карактеру владајуће структуре говоре поступци онда када је потребно показати поштовање, узрджаност и пијетет према онима који за ову земљу дају живот.
Грађани Србије имају право да знају под каквим околностима су наши војници ангажовани у подручјима захваћеним ратним сукобима. Имају право да траже одговоре о безбедности припадника Војске Србије и одговорности институција које доносе одлуке у њихове име. Да ли су безбедносни ризици били адекватно процењени? Да ли су наши војници у међународним мисијама заштићени на начин на који држава тврди да јесу? И ко сноси одговорност уколико се покаже да су постојали пропусти?
Краљево ће памтити свог суграђанина, али ће памтити и оне којима су страначке шатре и музика биле важније од достојанственог испраћаја једног војника. Остаје питање где нестаје то наводно поштовање према војсци када оно захтева тишину и пијетет, а не само јефтине пароле?
Породици Милована Јовановића, војника Војске Србије, изјављујемо најискреније саучешће.
(Србин инфо)
