Европска унија (ЕУ) од 1. јула наплаћује три евра по артиклу за мале пошиљке које стижу из земаља ван ЕУ. Иако Србије није чланица Уније, стручњаци упозоравају да би део трошка могао да се прелије и на домаће потрошаче који робу купују преко платформи попут Темуа и Алиекспреса, јер велики број пошиљака из Кине до Србије стиже преко европских логистичких центара.
Онлајн куповина све више узима замаха, а то се посебно проширило појавом кинеских платформи са изузетно јефтиним производима попут Темуа, Алиекспреса, Шејна и других.
Велики број потрошача у Србији користи управо ове платформе и свакодневно се поручују хиљаде производа. Међутим, та навика би сада могла да се промени, јер је Србија још једном завршила као колатерална штета у „сукобу“ великих сила.
Наиме, (ЕУ) је увела привремене царине, које су на снази од 1. јула ове године, на пошиљке вредности до 150 евра, а које се увозе из земаља ван ЕУ. То се односи на пошиљке у склопу онлајн куповине и биће на снази до 1. јула 2028. године.
До сада се на ове пошиљке није обрачунавала никаква царина и цене које смо виђали на платформама су углавном и биле оне које смо плаћали на крају. ЕУ је, међутим, сада увела плаћање царине од три евра по артиклу.
Иако на први поглед три евра не делује пуно, потрошачи су преко ових плаформи куповали много производа који су управо те вредности или јефтинији, што значи да би цена сада могла да им се дуплира.
Друга битна ствар је то да ће се ова царина обрачунавати по артиклу, а не по пошиљци. Али позитивна ствар у томе је да ће се више истих предмета водити као један артикал и на то ће бити плаћено три евра, док ће се за више различитих артикала на сваки плаћати још по толико. То у пракси значи да би потрошач који поручи четири различита производа мале вредности, на њих морао да плати још 12 евра.
Дилема у јавности ових дана је да ли ће се ово односити и на купце у Србији. С обзиром да нисмо део ЕУ, ово се на наше потрошаче неће прелити директно, али би могло да се пренесе индиректно.
За пошиљке које стижу у Србију већ важи домаћи систем опорезивања, па се плаћа ПДВ у износу од 20 одсто на њих. Међутим, постоји могућност да нашим потрошачима на то буде наплаћена и ова царина од три одсто.
Ако сте ових дана наручивали нешто, рецимо, преко Темуа, могло је да се деси да вам коначни обрачун за наплату буде виши од цифре која је стајала поред производа. Додатно, Тему уз сваки производ има и напомену да увозне дажбине нису укључене у цену, односно да се додају при плаћању. Објашњено је да увоз пошиљки може бити предмет царинских трошкова, укључујући увозне таксе у складу са важећим локалним законима и прописима.
Тренутно није познато да ли ће и у којој мери бити царињени пакети и за потрошаче из Србије, али је познато да велики део пошиљки из Кине стиже управо преко земаља ЕУ.
Поред поторшача, ова мера створиће проблем и онлајн продавцима из Србије, који шаљу робу у ЕУ, јер ће се ова три евра обрачунавати и на њихове артикле.
Значајан раст интернет куповина у 2025. години
Према званичним подацима Народне банке Србије (НБС), током 2025. године забележен је значајан раст броја интернет куповина. У току године обављено је рекордних 110,6 милиона интернет куповина.
То указује на то да је у просеку током 2025. реализовано више од 303 хиљаде интернет куповина дневно, додатно потврђујући све ширу примену дигиталних платних канала међу корисницима.
У 2025. години забележено је повећање од 34,3 одсто у односу на 2024. годину, када је извршено 82,4 милиона интернет куповина. Из НБС наглашавају да је наведени раст још израженији у средњем року и представља повећање од 5,2 пута у односу на 2020. годину, када је обим интернет куповина износио 21,2 милиона.Професор Економског факултета у Београду Предраг Бјелић за Данас објашњава да је ово начин ЕУ да се оцарине пошиљке мале вредности.
„Када би се оне регуларно цариниле, већи би трошак био ангажовања тих средстава и цариника него вредност производа. И код нас постоји сличан систем да се на мале пошиљке наплаћује одређена дажбина и ти производи ће неминовно бити скупљи, јер поскупљење за потрошаче из Србије може да дође и преко ЕУ“, указује он.
Како подсећа, један од највећих центара за кинеску робу је у Мађарској.
„Да бисте били ослобођени европске царине морате да докажете да та роба иде даље и да није намењена Мађарској, већ да је то реекспорт. А када су те мале пошиљке у питању не исплати се често да прикупљате ту документацију и онда може да се деси да нама у Србији буду наплаћене и те европске и ове наше дажбина“, упозорава Бјелић.
Према његовим речима, царина није скупа, али ако неко хоће да поручи производ у вредности од три евра и на то му наплате још толико, та накнада је онда 100 одсто од вредности робе.
Иако је најављена наплата по артиклу, Бјелић сматра да ће то ићи по пакету.
„У пакету можете да имате различите производе, па је боље кад се шаље, да то буде у јединственом пакету него да се раздваја. Не може царина да опслужи све те мале пошиљке. Данас је навала, сви живи наручују и има јако пуно тих пошиљки, сва трговина се глобализовала“, појашњава он.
Када би они појединачно царинили сваки артикал, како додаје, то би однело пуно ресурса, а питање је колики би био прилив.
Како каже, ако неко купује производ од 50 евра, онда три евра додатног трошка није пуно, али ако се купује нешто од неколико евра, онда то неће бити исплативо.
„Мораће потрошачи више да планирају и да обједињују пошиљке. Ова мера ће утицати негативно на електронску трговину, али не драстично. Смањиће се мало, али доћи ће до промене структуре и планирања пошиљки. Прилагодиће се тржиште на нове околности“, закључује Бјелић.
Професор Економског факултета у Београду Слободан Аћимовић сматра да је ово опет нека врста последице онога што се дешава између ЕУ и Кине.
„То се онда и на нас на неки начин реплицира. Међутим, то је за сада један маргиналан трошак. Није то сада никакав страшан трошак, али може да буде и горе. Ми смо под тим утицајем јер смо близу ЕУ, а наручујемо робу преко Темуа и других платформи из Кине, али то је за сада прихватљиво“, сматра он.
Међутим, он указује да ће се ово вероватно одразити и на оне који из Србије шаљу производе у ЕУ.
„Истовремено смо добили преко СЕПА система јефтиније девизно плаћање, а онда нам је и овај трансфер робе порастао“, указује он.
Ипак, Аћимовић додаје да је ово било очекивано од стране ЕУ.
„Тешко је веровати да ће годинама кинеске платформе да улећу на тржиште ЕУ, а да не буду никако оптерећене. Доста дуго су радили без било каквог оптерећења“, појашњава он.
Како додаје, проблем ће бити ако тај трошак крене много више да расте.
„Међутим, тамо су цене толико ниске, да је и са тако увећаним трошковима због дажбина то и даље прихватљиво“, наглашава наш саговорник.
Додаје да ће сада бити на потрошачима да сами процењују и рачунају да ли им се исплати да нешто и даље поручују преко, рецимо, Темуа.
„Сматрам да и даље постоје озбиљне разлике у цени у поређењу са нашим платформама, али разлика је и у квалитету. Кина је специјално тржиште где за један исти артикал имате велике варијације у квалитету, па тако и у цени“, објашњава Аћимовић.
Да ли ће потрошачима у Србији бити наплаћене царине ЕУ, зависи од тога куда иде логистички ток, наводи он.
„Ми смо окружени земљама ЕУ и ако би то долазило авионом, онда не би било проблема. Али пошто је то неисплативно, долази углавном контејнерима бродским путем. То мора да уђе у неку луку ЕУ, да ли у Грчку или у Хрватску, и у сваком случају они пролазе кроз ЕУ“, појашњава Аћимовић.
Бојан Станић из Привредне коморе Србије за Данас каже да ЕУ уводи све више протекционистичких мера, јер повећавају дефицит у размени са Кином.
„Они желе да смање конкуренцију из ваневропских земаља увођењем различитих царина што укључује и ове царине. То је све део шире политике ограничавања конкуренције која долази споља на њихово тржиште, како би дали више простора домаћим фирмама, а и да повећају приходе у буџету како би могли да финансирају неке друге ствари“, објашњава он.
Станић додаје да то није велики износ царине, али да на милионе таквих поруџбина то даје резултат и да се тако утиче на приходну страну буџета.
„За потрошаче та три евра можда нису мало, али то још увек није драстична мера, што значи да та царина може још и да се повећа“, упозорава наш саговорник.
Када је реч о Србији, Станић наглашава да треба да радимо на томе да се додатно интегришемо са ЕУ у економском смислу, па да будемо заштићени од оваквих протекционичких мера које уводе.
„Уколико тржиште ЕУ нама постане ограничено, то је велики проблем јер је то најзначајније тржиште за нас. Али ово је тренутно окренуто против Кине, пре свега“, напомиње он.
Како указује, овде постоји и потенцијална опасност од реципроцитета.
„Постоји нешто што се зове ескалациони потенцијал, ако дође до затезања односа, једна страна има предност у томе и може да изврши притисак на ову другу која мора да попусти, а Кина је ту доминантнија страна“, закључује Станић.
