У емисији „Интервју“ на каналу Центар Србин инфо, професорка Мила Алечковић Батали детаљно објашњава какав је психолошки профил људи који у туђој патњи не виде бол већ спектакл, а у страху пацијената не људску трагедију, већ потврду сопствене моћи и важности. Према њеним речима, реч је о структури личности склоној емоционалној хладноћи, нарцизму и дехуманизацији других, где се болесник више не доживљава као човек већ као „доказ“, „снимак“ и средство за застрашивање јавности.

Професорка истиче да овакви јавни наступи нису случајни испади, већ део ширег механизма управљања страхом, у којем се најдраматичније сцене намерно износе пред камере како би се код грађана изазвала паника, покорност и осећај беспомоћности. Када лекар почне да говори о страху пацијената са дозом дивљења или равнодушности, то више није медицина, већ психолошка манипулација.

Управо кроз овај пример др Аџић, проф. Алечковић показује како су поједини медицински ауторитети током пандемије прешли границу лечења и ушли у улогу медијских егзекутора страха, чиме су нанели огромну штету и појединцима и целом друштву.